Kako naučiti bebu da se sama uspava - najbolje metode uspavljivanja bebe

Bebe koje se lako uspavaju same, bez nosanja, ljuljanja i umirivanja su prava retkost. Mnogo je češći slučaj da roditelji imaju grdne muke da svoje naslednike naviknu na samostalan san. Kada konačno zaspe, to ne mora da znači da je nevoljama kraj. Bebe koje roditelji ovako uspavljuju, imaju običaj da se probude čim pokušaju da ih spuste u krevetić.
 

nastavak ispod

reklama

Srećna okolnost za sve nove mame i tate je da su im sada dostupni posebni treninzi za uspavljivanje pomoću kojih mogu probati da nauče svoju bebu na samostalno spavanje u relativno kratkom roku.

U zapadnim zemljama su treninzi za uspavljivanje beba odavno popularni, a i kod nas polako postaju sve prihvaćeniji. Roditelji imaju na raspolaganju različite tehnike koje mogu isprobati i odabrati ono što je najbolje za njih i njihovu bebu.

Šta je trening samostalnog uspavljivanja bebe?

Trening uspavljivanja bebe je posebna tehnika pomoću koje roditelji uče svoju bebu kako da samostalno zaspi. Najbolje vreme za početak treninga je od 4-6 meseca starosti bebe, ali se može primeniti i na stariju odojčad.

Koristi ove tehnike su višestruki i za bebu i za roditelje. Pre svega, roditelji dobijaju više vremena za sebe i svoj odmor i drugo, detetu se usađuju zdrave navike od samog početka.

nastavak ispod

reklama

Prema izveštajima vodećih svetskih pedijatara, deca koje se naviknu na samostalni san od najmlađeg uzrasta, ređe imaju problema sa noćnim mokrenjem, sa strahovima od mraka, brže se odvikavaju od pelena i cucle, imaju više samopouzdanja i brže postaju nezavisne osobe.

Američka akademija za pedijatriju objavila je podatak da samostalni san, bez uspavljivanja uz pomoć flašice smanjuje rizik od pojave gojaznosti u starijem dobu, jer dete ne povezuje san sa procesom hranjenja.

Poznato je da mnoge gojazne osobe imaju naviku da jedu pre spavanja bez obzira što je vreme večere prošlo a neretko se bude noću radi jela, što može biti posledica uspavljivanja hranjenjem u najmlađem dobu.   

Međutim, trening uspavljivanja ne treba korisiti za odvikavanje bebe od noćnog hranjenja. Ukoliko beba ima potrebu za jednim ili više obroka u toku noću, trening treba odložiti kada beba bude spremna da poveže noć bez hranjenja.

Koju vrstu treninga za uspavljivanje bebe odabrati?

Postoji više različitih treninga za uspavljivanje beba, od blažih do vrlo strogih metoda, a svaki roditelj treba da izabere metod koji mu u datom trenutku najviše odgovara. Stručnjaci napominju da trening za uspavljivanje beba treba posmatrati i kao trening roditelja. On im omogućava da odrede granice, da pored ljubavi i nežnosti, daju detetu i autoritet koji im je preko potreban.

Jedna od najstrožih metoda za uspavljivanje beba je CIO tehnika - Cry It Out. Ova tehnika podrazumeva puštanje bebe da plače dok se ne uspava. Za mnoge roditelje ova metoda je stresna, na meti je mnogih kritičara, pa spada u manje popularne treninge.

Ukoliko beba i posle višestrukih pokušaja ne uspeva da samostalno zaspi, dajte šansu nekoj drugoj.

Metoda stolice je tehnika koja podrazumeva prisustvo roditelja u prostoriji u kojoj se nalazi beba koja pokušava da zaspi. Roditelj sedi na stolici pored kreveca, dopušteno mu je da bebu umiri rečima, da je miluje ali ne i da je uzme u naručje. Postepeno roditelj udaljava stolicu od kreveca dok se potpuno ne izgubi bebi iz vida. Ukoliko beba zaplače u trenutku kad više ne vidi roditelja, stolicu je opet potrebno primaknuti bliže tako da beba vidi mamu ili tatu ali bez uzimanja u naručje.

"Fading" metod podrazumeva tehniku koja prati bebinu potrebu za snom i prilagođava se njoj. Roditelj prati znake koji ukazuju na pospanost bebe kao što su trljanje očiju, zevanje, uznemirenost. Bebu tada treba staviti u krevetac da se sama uspava. Ukoliko počne da plače, uzima se u ruke i teši, a zatim vraća na spavanje nakon određenog vremena, obično pola sata. To vreme je sasvim dovoljno da se beba smiri i ponovo krene da tone u san. Ukoliko se umiri i pre toga, treba je odmah staviti u krevetić. Suština je prepoznati znak kada je beba zaista toliko pospana da može samostalno zaspati za kratko vreme.

Podigni-spusti tehnika uspavljivanja ima sličnosti sa prethodnim metodom, sa tom razlikom što se ne pravi velika razlika između pokušaja. Ako je beba pospana ili joj je vreme za spavanje, spušta se u krevetac i podiže ukoliko počne da plače. Beba se teši u naručju 2 do 3 minuta a potom opet stavlja na spavanje, čak i kada plače. Praktično, roditelj stoji pored kreveca, podiže bebu kada se uznemiri i vraća na spavanje nakon što je uteši. Ova metoda može biti iscrpljujuća za roditelje i potrebno je da prođe više vremena da počne da daje rezultate. 

Ferberova metoda - najpopularniji trening za uspavljivanje beba

Ferberova metoda ili tehnika postepenog uspavljivanja beba je najpopularnija među roditeljima jer pruža dovoljno prostora i bebi i roditeljima da se prilagode novom režimu. Ovu metodu osmislio je pedijatar Ričard Ferber, vrlo je precizna i konkretna.

Najbolje vreme za sprovođenje ove tehnike je između 5 i 6 meseca bebinog života. Može se korisiti i za uspavljivanje starijih beba, ali treba imati u vidu da u tom slučaju tehniku teba duže primenjivati obzirom da su starije bebe već stekle određene navike kod uspavljivanja.

Suština ove metode je da se beba stavlja na spavanje bez prisustva roditelja, a zatim se obilazi u određenim vremenskim intervalima. Prilikom provere, dozvoljeno je bebu utešiti rečima ili dodirima ali bez uzimanja u ruke i bez hranjenja. Vreme provere mora biti kratko, otprilike 2-3 minuta.

Vreme između pojedinačnih provera se postepeno produžava, kako tokom jednog uspavljivanja, tako i po danima i izgleda ovako:

Ferberov trening uspavljivanja traje sedam dana, nakon čega bi trebalo da je beba već naviknuta na samostalni san. Može se produžiti i na dve nedelje, ali ako beba i dalje uporno plače treba napraviti pauzu i probati ponovo nakon nekog vremena.

Kada trening uspavljivanja treba odližiti? 

Bez obzira koju tehniku uspavljivanja roditelji odaberu, postoje neka osnova pravila kojih se treba pridržavati. Pre početka treninga, uverite se da je beba potpuno zdrava. Ukoliko recimo bebu još uvek muče grčevi ili je krenulo nicanje zuba, trening treba odložiti.

Takođe, nemojte započinjati trening u danu u kome je beba imala previše stimulusa, aktivnosti, ako je preumorna i razdražjliva. Idealno je da beba trenutno ne prolazi kroz neke razvojne promene, strahove i značajnije promene u okruženju koje i inače utiču na bebine navike, raspoloženje i san.

nastavak ispod

Glavne smernice kod treninga uspavljivanja

Na trening se treba pripremiti unapred. Roditeljima svakako neće biti lako, ni fizički a posebno emotivno. Treba voditi računa da beba bude sita i presvučena pre svakog treninga.  Treba napraviti razmak između obroka i spavanja, kako se beba ne bi uspavala na flašici.

Generalni savet roditeljima je da budu dosledni i strpljivi. Kada je reč o noćnom uspavljivanju, treba ispratiti ritam bebe. Idealno vreme za noćni san je između 19 - 20h. Međutim, ako beba pokazuje znake pospanosti ranije ili kasnije, treba se prilagoditi njenom ritmu.

Poželjno je i da se roditelji smenjuju prilikom treninga, kako bi bili odmorni kad na njih dođe red.

Međusobna podrška roditelja prilikom sprovođenja treninga je izuzetno važna. Ukoliko su roditelji složni i usklađeni, velika je verovatnoća da će se beba brzo prilagoditi novom načinu uspavljivanja.