Revizija članka:

Prim. dr Vesna Ćirić

Specijalista pedijatrije i subspecijalista neonatologije

Član stručnog tima Neopediatrica u Beogradu.
 

Pročitaj više o ovom stručnjaku

U OVOM ČLANKU:

Uvođenje čvrste hrane: Kada je beba spremna?

Nutritivne potrebe bebe od 6 do 12 meseci

Tekstura bebine prve hrane

Bebina prva hrana: redosled uvođenja namirnica

Količina hrane za bebu od 6 do 9 meseci

Količina hrane za bebu od 9 do 11 meseci

Kakva je ishrana kod beba koje ne sisaju?

Važni saveti za ishranu bebe

Ishrana bebe - uvođenje čvrste hrane

Do uzrasta od oko 6 meseci, većini beba je dovoljno isključivo majčino mleko ili odgovarajuća adaptirana formula za zdrav rast i razvoj. Ovakva ishrana savršeno odgovara razvijenosti njenog digestivnog sistema i zadovoljava njene nutritivne potrebe.

Kako postaje veća, bebi postaje neophodna čvrsta hrana da bi obezbedila nutrijente potrebne za dalji razvoj, posebno gvožđe, koji se u majčinom mleku nalazi u ograničenim količinama.

Sa oko 6 meseci, digestivni sistem je zreliji; postepeno počinje da proizvodi više enzima, pa može da prihvati skrobne namirnice. Beba je sada spremna da proba novu, raznovrsnu hranu. 

nastavak ispod

reklama

Tommee Tippee posude Explora 2/1, 4+

699 RSD

Tommee Tippee kašika Weaning 4/1 multicolor 4M

599 RSD

TommeeTippee termosenzibilne kašike 4/1

949 RSD

Tommee Tippee kašičice za samostalno hranjenje 2/1, 4m

999 RSD

Tommee Tippee silikonska portikla 6M+

799 RSD

Tommee Tippee silikonska portikla 6M+

799 RSD

Tommee Tippee kašika Essentials 6/1, 6+

239 RSD

Tommee Tippee kašika Essentials 6/1, 6+

239 RSD

Tommee Tippee činija Essentials 3x

329 RSD

Tommee Tippee činija Essentials 3x

329 RSD

Tommee Tippee činija Essentials 3x

329 RSD

Tommee Tippee kašika Explora 4/1, 6+

509 RSD

Tommee Tippee kašika Explora 4/1, 6+

509 RSD

Tommee Tippee činija duboka Easy scoop 4/1, 6m ciklama

949 RSD

Tommee Tippee set za hranjenje, 4m

2.799 RSD

Tommee Tippee sportska boca 390ml, žuta

1.499 RSD

Tommee Tippee sportska boca 390ml, crvena

1.499 RSD

Tommee Tippee sportska boca Sportee 266ml 12m+, zelena

1.399 RSD

Tommee Tippee šolja Basic 190ml, 4m+ crvena

499 RSD

Uvođenje čvrste hrane: Kada je beba spremna?

Negde između četvrtog i šestog meseca beba počinje da pokazuje znake spremnosti za čvrstu hranu. Trebalo je da se desi mnogo toga da bi beba došla u ovu razvojnu fazu!

Pre svega, beba je naučila da dohvata predmete u svom okruženju. Osim šake, beba aktivno koristi i usta, koja joj služe kao nekakav istraživački alat. Gotovo sve što dohvati beba stavlja u usta i vrši “ispitivanje”.

Tu je i pojačano lučenje pljuvačke. Već nekoliko meseci beba aktivno luči pljuvačku (što vam je jasno po broju mokrih portikla dnevno). Pljuvačka sadrži enzim amilazu, koji pomaže razgradnju ugljenih hidrata i čija se aktivnost postepeno povećava kako beba raste.

U ovom periodu obično se pojavljuju i prvi zubići (sekutići), a dete postaje sposobna da grize i gnječi hranu.

Kako kutnjaci koji služe za pravo žvakanje počinju da rastu tek kasnije - u drugoj godini života - beba će u početku zalogaje omekšavati pljuvačkom i jezikom, pritiskajći ga uz nepce. 

Kako da znate da je beba spremna za uvođenje dodatne hrane:

• Beba ima oko 6 meseci (ili najmanje četiri meseca, uz preporuku pedijatra)
   
• U stanju je da uz podršku sedi u uspravnom položaju i drži glavu stabilno.
   
• Pokazuje zanimanje za hranu — posmatra druge dok jedu, pokušava da dohvati hranu ili otvara usta kad neko prinese kašiku.
   
• Kada joj se ponudi mala količina hrane kašikom, ne gura jezikom napolje, već pokušava da je proguta.
   
• Nakon podoja ili mlečnog obroka, i dalje pokazuje znakove gladi, u kombinaciji sa ostalim navedenim znacima.
   
• u stanju je da uhvati hranu šakom i prinese je ustima. 

Treba imati u vidu da se digestivni sistem različitom brzinom razvija kod svakog deteta.
 

Prema SZO i ESPHGAN preporukama, treba početi sa uvođenjem čvrste hrane ne kasnije od 26. nedelje života (oko 6. meseci). 

Ako je beba spremna za uvođenje nove hrane, jasno će vam to dati do znanja. Spremno će zinuti i pokazati da želi još. Bebi će biti neobična ova drugačija hrana od one na koju je navikla. I ukus i tekstura hrane u ustima su drugačiji. Beba će teško uspeti da odmah sve zadrži, već će najveći deo verovatno izbaciti jezikom. Budite strpljivi i dajte joj vremena da nauči.

nastavak ispod

Pročitaj još:

• Namirnice koje mogu izazvati alergije kod beba
   
• Prve kašice - vodič za izbor namirnica prema uzrastu
   
• Bebin jelovnik po mesecima

Nutritivne potrebe bebe od 6 do 12 meseci

Ovo je period intenzivnog rasta i malom detetu je potrebna visoko nutritivna ishrana. 

Do oko 6. meseca beba svu potrebnu nutriciju dobija isključivo od majčinog ili adaptiranog mleka i nije joj potrebno ništa drugo osim toga.

Kako bebino telo raste, nakon 6. meseca mleko više nije dovoljno, te je potreban dodatak čvrste hrane.

Majčino ili adaptirano meko i dalje ostaje osnovni izvor energije i nutricije sve do 12 meseci.  
 

Da bi beba nastavila što duže da sisa, preporuka je da bebu hranite čvrstom hranom tek nakon podoja ili između dva podoja.

Tekstura bebine hrane - sa mekane na sve čvršće

Veoma je važno da beba proba različite teksture hrane. Isprobavanjem različitih tekstura, beba uči da žvaće, što je važan preduslov u razvoju govora. 

Beba uči da žvaće i gura jezikom hranu ka nepcima, pa prva hrana treba da bude kašasta ili pasirana kako bi je beba što lakše progutala. Prvi kašasti obroci služe da se beba navikne na kašiku i nove ukuse.

Tokom narednih nedelja i meseci, možete preći na usitnjenu ili seckanu hranu. Sve namirnice trebaju biti veoma mekane kako bi beba mogla da ih lako izgnječi vilicom.

Beba može da žvaće hranu i pre nego što porastu prvi zubići.  Isprobavanjem različitih tekstura, beba će učiti da žvaće, a pokreti žvakanja jesu važna mišićna vežba koja pomaže razvoj govora.

Ako bebi nudite različite teksture (mekane i bezbedne), beba će učiti da se osamostaljuje u hranjenju i lakše će prihvatati nove namirnice kasnije.

Sa oko 12 meseci, beba može jesti svu hranu koju jedu i ostali članovi porodice, ali i dalje je potrebno da hranu iseckate na sitnije delove i kuvate povrće dok nije sasvim mekano.

Bebina prva hrana: Redosled uvođenja čvrste hrane

Uvođenje žitarica u bebinu ishranu

Najbolje je početi sa kašama od žitarica bez glutena, kao što su pirinač, ovas, ječam, amarant i heljda. Žitarice bez glutena imaju veoma mali alergijski potencijal i stoga su pogodne kao prve namirnice.

Kako bi kaša zadržala što više hranjivih materija, dobro skuvajte žitarice (da ne bude vodenasta). Ovako skuvane žitarice izblendujte ili izmiksajte da bi se dobila glatka masa.

U kašu od žitarice možete dodati malo sopstvenog ili adaptiranog mleka kako bi kaša bila ređa, a i da bi je beba lakše prihvatila zbog slatkastog i poznatog ukusa mleka.

Nakon 6. meseca možete uvrstiti i žitarice koje sadrže gluten, na primer od pšenice ili raži.

Ipak, kada počnete da ih dajete bebi, počnite sa aveoma malim količinama i naročito obratite pažnju na ponašanje deteta tog i narednih dana. Ako se kod bebe javi povraćanje, nadutost stomaka, naročita neraspoloženost, mlitavost, neobjašnjen umor, nemojte više davati ove vrste žitarica i posavetujte se sa pedijatrom.   

Pirinač u bebinoj ishrani: šta treba znati

Pirinač prirodno može sadržati male količine inorganskog arsena, supstance koja u velikim količinama nije dobra za zdravlje.

Ipak, u umerenim količinama, pirinač je i dalje bezbedan i zdrav za bebe.

Da bi se smanjila izloženost arseniku:

• Nudite pirinač umereno, a ne kao jedinu žitaricu u ishrani.
   
• Kombinujte ga sa drugim žitaricama, poput ovasa, kukuruza, heljde ili prosa.
   
• Dobro operite pirinač pre kuvanja i kuvajte ga u većoj količini vode, a višak tečnosti bacite.

Na ovaj način beba dobija nutritivne vrednosti pirinča, a rizik od arsenika se smanjuje.

Kupovne žitarice 

Kada kupujete gotove žitarice, evo šta treba da uzmete u obzir:

• Birajte onu koja je u skladu sa uzrastom vaše bebe - na kutijama je uvek naglašeno od kog meseca se mogu koristiti - one imaju odgovarajuću kalorijsku vrednost koja je potrebna za zdrav rast i razvoj.
   
• Dajte prednost onima koje su obogaćene gvožđem i vitaminima.
   
• Vrlo važna osobina kupovnih žitarica je da li u svom sastavu imaju adaptiranu formulu ili ne. Tako postoje mlečne i bezmlečne žitarice.

1. Mlečne žitarice u svom sastavu imaju adaptiranu formulu i prave se isključivo sa vodom. Preporučljive su za bebe koje koriste standardne mlečne formule.
    
2. Bezmlečne žitarice- u svom sastavu nemaju adaptiranu formulu i mogu se praviti sa majčinim mlekom, vodom, formulom koju beba koristi.

Ako beba sisa, birajte radije bezmlečne žitarice, koje možete praviti sa majčinim mlekom ili vodom. Na ovaj način izbegava se dodatno unošenje proteina kravljeg mleka, koji se nalaze u mlečnim žitaricama.

Ako beba uzima posebnu  prilagođenu formulu  (recimo kod alergije na proteine kravljeg mleka ili netolerancije na laktozu), najbolje je koristiti bezmlečne žitarice koje se prave sa formulom koju koristi.

Uvođenje povrća u bebinu ishranu

Tri nedelje nakon uvođenja žitarica, možete uvesti povrće. Od povrća treba birati ono koje ne stvara teškoće sa varenjem i ne spada u jače alergene.  Za početak su idealni krompir, šargarepa, tikvica. Zatim možete uvesti i: avokado, bundevu, karfiol, blitvu, grašak, kelerabu, kelj, spanać i brokoli.  

Važno je da pravite razmake od par dana između uvođenja nove namirnice. Na ovaj način, ne samo da se dete navikava na ukus pojedinačne namirnice, već se lakše utvrđuje koja namirnica detetu ne prija, uzrokuje alergijsku reakciju ili intoleranciju.

Kod pripreme povrća, nemojte ga ostavljati predugo u vodi, već ga detaljno operite pod mlazom vode. Predugo držanje u vodi će osiromašiti povrće pa neće imati toliko vitamina i minerala. Obarite povrće u što manje vode, idealno na pari.

Uvođenje voća u bebinu ishranu

Nakon povrća možete uvrstiti i voće.  Od voća u početku birajte lako svarljivo voće kao što su kruška, jabuka, breskva, kajsija i banana.

Trudite se da ne mešate više vrsta voća (prvih dana davanja) kako bi se beba upoznala sa ukusom jedne namirnice, a i zbog rizika od alergijskih reakcija na pojedino voće.

Voće možete pripremiti tako da bude mekano i lako za žvakanje — na pari, pečeno ili izblendano, u zavisnosti od uzrasta i sposobnosti vaše bebe.

Uvođenje jaja 

Ranije se preporučivalo da se prvo uvodi samo žumance, a belance kasnije, zbog potencijalnog rizika od alergija.

Najnovija istraživanja i preporuke vodećih institucija (AAP, CDC, WHO) navode da se žumance i belance mogu uvesti u isto vreme, odnosno kada beba pokaže spremnost - oko 6 meseci, ali ne pre 4 meseca.

Bitno je da jaje bude dobro skuvano, kako bi se smanjio rizik od infekcije, i da se uvodi u malim količinama, uz praćenje reakcija bebe.

Postepeno uvodite malu količinu jaja i pratite kako beba reaguje. Jaja možete kombinovati sa povrćem ili žitaricama koje je beba već prihvatila.

Ako želite da pažljivo ispratite moguće alergijske reakcije, možete najpre da uvedete žumance, i da pratite nekoliko dana. Ukoliko nema reakcija, nakon nedelju-dve dana možete početi i sa postepenim uvođenjem belanca.  

Ako beba ima visok rizik od alergija (porodična istorija alergija, atopijski dermatitis), konsultujte pedijatra ili alergologa pre uvođenja jaja.

Uvođenje mesa

Otprilike sa navršenih 7 meseci, možete početi da uvodite meso u bebinu ishranu. Meso treba dobro skuvati i usitniti ili izmiksati, kako bi beba mogla lako da ga proguta i vari.

Najbolje je početi sa blagim vrstama mesa koje se obično lakše vare, poput ćuretine i jagnjetine. 

Kasnije možete uvesti i piletinu i junetinu.

Uvođenje novih vrsta mesa vršite postepeno, tako da beba ima priliku da se upozna sa ukusom i teksturom, i pratite reakciju nekoliko dana pre nego što uvedete sledeću novu vrstu.

Kod beba sa istorijom alergija ili visokim rizikom od alergija, konsultujte pedijatra pre uvođenja novih proteinskih namirnica.

Uvođenje mlečnih proizvoda

Mlečni proizvodi su važan izvor belančevina, kalcijuma i fosfora, ključnih za razvoj kostiju i zuba.

Otprilike sa 7–8 meseci, možete početi sa mekim mlečnim proizvodima, kao što su jogurt, kiselo mleko, kefir i blagi meki sir. Važno je da budu nezaslađeni i prirodni, bez dodanih aroma i soli.

Kravlje mleko i druga životinjska mleka (punomasno) se uglavnom ne preporučuju pre navršene 1–2 godine, jer nisu idealni kao osnovni izvor ishrane kod beba i mogu izazvati nutritivnu neravnotežu ili anemiju.

Kod beba sa rizikom od alergija ili kod prvog uvođenja mlečnih proizvoda, bolje je početi sa fermentisanim mlečnim proizvodima (jogurt, kefir, meki sir), jer su lakše svarljivi i imaju manji alergijski potencijal.

Svakako, nove mlečni proizvode treba uvoditi postepeno, u malim količinama, i pratiti reakciju bebe.

Kod dece sa povišenim rizikom od alergija ili intolerancijom na mleko, konsultujte pedijatra pre uvođenja.

Uvođenje ribe u ishranu

Od 8. meseca uvrstite ribu, najbolje losos ili pastrmku, jer obiluju omega 3 masnim kiselinama, veoma važnim za razvoj mozga. Ove vrtse ribe imaju i niski sadržaj žive. 

Ipak, neka u početku količine budu male zbog moguće alergijske reakcije, naročito ukoliko je neko u bližoj porodici alergičan na ribu.

Riba treba da bude dobro termički obradjena, kuvana ili pripremljena na pari. Vodite računa da pažljivo uklonite sve kosti. 

Ribu možete kombinovati sa povrćem ili žitaricama koje je beba već prihvatila.

Ukoliko se javi osip, povraćanje, dijareja ili drugi neobični simptomi, prekinite davanje ribe i konsultujte pedijatra ili alergologa.

Uvođenje pasulja, sočiva, graška i drugih mahunarki

 
Mahunarke poput sočiva, pasulja, leblebija i graška su bogat izvor biljnih proteina, vlakana, gvožđa i drugih minerala.

Ipak, savet je da se uvode pažljivo jer spadaju u nešto teže svarljivu hranu. Pored toga, mahunarke često zahtevaju dobro kuvanje i usitnjavanje kako bi bile bezbedne za gutanje.

Iako su mahunarke nutritivno vrlo bogate i SZO ih preporučuje kao deo raznovrsne ishrane već od 6 meseci, u praksi mnogi pedijatri i vodiči preporučuju da se uvedu nešto kasnije (npr. oko 8‑10 meseci), odnosno tek kada beba već prihvati jednostavnije namirnice i kada sistem za varenje postane dovoljno razvijen da vari mekšu i “zahtevniju” hranu.

Smatra se da digestivni sistem postaje sposobniji za skrobne i složenije proteine tek nakon uzrasta od 6‑9 meseci. 

Voda i čajevi

Pored majčinog ili adaptiranog mleka, koje i dalje ostaje glavni izvor tečnosti i hranljivih materija, od oko 6 meseci možete bebi postepeno nuditi i druge napitke:

• Obična voda – mala količina tokom dana, naročito uz čvrstu hranu. Najbolje je da bebi nudite vodu iz male šolje ili kašikice.
• Blagi čajevi – npr. od kamilice ili komorača, nezaslađeni. Nikada ih nemojte davati umesto mleka, već samo kao dodatak ishrani.
• Voćni sokovi – uglavnom se ne preporučuju pre 12 meseci, a ako se daju, onda samo povremeno i razblaženi sa vodom (1 deo soka na 10 delova vode).

Količina hrane za bebu od 6 do 8 meseci

Prvih dana dajte bebi svega par kašika čvrste hrane, nekoliko puta dnevno, kako bi je beba lakše svarila. Kako beba raste, stomak postaje veći i beba će moći više da pojede.

Za bebu do 8 meseci optimalna količina hrane je otprilike pola šolje mekane hrane (100-120ml), dva puta dnevno. Postepeno možete početi da uvodite i zdravu užinu između obroka, kao što je pasirano voće.

Imajte na umu da bez obzira na povećanje količine čvrste hrane, količina majčinog mleka ne bi trebalo da se smanji, jer ono i dalje ostaje glavni izvor energije i hranljivih materija.

Obratite pažnju na signale sitosti bebe – neka prestane da jede kada je zadovoljna, ne morate da je “naterate” da pojede celu porciju.

Uvek nudite hranu postepeno i u malim količinama dok beba uči nove ukuse i teksture.

Količina hrane za bebu od 9 do 11 meseci

U ovom uzrastu količina otprilike treba da bude pola šolje, tri do četiri puta dnevno.

Umesto samo pasirane hrane, sada možete dati detetu seckanu meku hranu. Možda će vaš mališan sam probati da prstima hvata hranu i stavlja je u usta.

Nastavite da dojite dete ili nudite formulu kad god je gladno.

Trudite se da svakodnevno birate meku hranu koja je raznovrsna i bogata nutrijentima. Ovde podrazumevamo meko ili kuvano:  voće, skrobno i neskrobno povrće i namirnice životinjskog porekla (belo i crveno meso, mlečne proizvode, žumance, ribu).

Samo raznovrsnom ishranom osiguravate da će dete dobiti sve potrebne hranjive materije neophodne za zdrav razvoj.

Kakva je ishrana kod beba koje ne sisaju?

Beba koja ne sisa treba da počne sa čvrstom hranom sa 5-6 meseci, kao i dojena beba. Njoj će biti potrebni češći obroci i raznovrsne namirnice (uključujući mlečne) kako bi dobijala sve potrebne hranjive materije.

Počnite tako što ćete bebi davati nekoliko kašika pasirane hrane, četiri puta dnevno.

Od 6 do 8 meseci biće joj potrebno pola šolje meke hrane četiri puta dnevno plus zdrava užina.

Od 9 do 11 meseci biće joj potrebno pola šolje hrane četiri do pet puta dnevno, plus dve zdrave užine. Hrana sada može biti seckana, mekana, a beba može probati i da jede prstima.

Sa navršenih 12 meseci vaš mališan će verovatno imati 3 puna obroka (doručak, ručak, večeru) i 2 - 3 hranjive užine tokom dana.

Iako je adaptirano mleko i dalje odličan izvor nutricije i kalorija za dete, ono sa navršenih godinu dana više nije neophodno.

Važni saveti za ishranu beba:

• Tečne kašice dajte kašikicom, a ne flašicom, zbog prevencije karijesa.
   
• Kada uvodite novu namirnicu,  pomešajte je najpre sa onom koju je beba već prihvatila.
   
• Nove namirnice bi trebalo uvoditi u razmacima od po nekoliko dana. Ukoliko se desi da beba ispolji nekakvu reakciju (crveni osip, povraćanje, dijareju), na ovaj način će biti mnogo lakše da utvrdite namirnicu koja je uzrokovala moguću alergiju ili intoleranciju.  
   
• Ukoliko se desi da beba ispolji neku alergijsku reakciju (najčešće u vidu osipa, tzv. koprivnjače), stavite tu namirnicu na "crnu listu" i nemojte je davati detetu neko vreme. O ovome se svakako posavetujte sa pedijatrom. Trebalo bi da budete dodatno obazrivi i sa narednim namirnicama i da pravite razmake od minimum nekoliko dana između uvođenja novih. 
   
• Ako se bebi ne dopada novi ukus (pljuje ili odbija novu hranu), nemojte je siliti već probajte ponovo za nekoliko dana. Takođe, možete probati i da tu namirnicu pomešate sa drugom koju beba voli ili da dodate malo majčinog mleka ili formule kako bi je beba lakše prihvatila.
   
• Nemojte soliti bebinu hranu, čak i kada se vama čini neukusnom. Bebama je do 1. godine potrebno vrlo malo soli (manje od 1 gr dnevno). Bubrezi još uvek nisu spremni za obradu veće količine soli. Maloj deci (od 1 do 3 godine) je takođe potrebno vrlo malo soli (manje od 2gr dnevno).  
   
• Važno je da obrok ne bude neprijatno iskustvo za bebu. Posmatrajte je, daće vam do znanja ako je sita ili ne želi više da jede, pa tada i stanite sa hranjenjem.  
   
• Zapamtite da uvođenje čvrste hrane za bebu još uvek ne znači potpunu promenu ishrane. U ovom periodu (6 do 12 meseci) majčino ili adaptirano mleko je i dalje osnovni izvor energije i hranjivih materija, a čvrsta hrana predstavlja tek dodatak ishrani, koji će postepeno postati sve važniji.
   
• Bebi će svaka nova namirnica, naročito prva, biti iznenađenje. Uživajte u posmatranju ovog jedinstvenog bebinog iskustva i načina reagovanja.  Možda će pokušati da prstima izvuče hranu kako bi je razgledala. Spremite se za remek dela, po stolu, po podu... Da biste sebi olakšali, stavite bebi veliku portiklu i nemojte je hraniti iznad tepiha.