U OVOM ČLANKU:

Kako da znamo da dete ima alergiju na neku hranu?

Koja to hrana izaziva alergijske reakcije kod dece?

Kako bezbedno uvoditi namirnice u ishranu bebe?

Osnovna pravila uvođenja alergena u bebinu ishranu

Šta ako dete ispolji alergijsku reakciju na hranu?

Da li je med alergen?

Alergeni kod beba – Namirnice koje mogu izazvati alergije kod beba i male dece

Neke bebe imaju alergiju, dok druge poseduju intoleranciju na određene namirnice.

Simptomi intolerancije su češći, ali i blaži - uglavnom su posledica otežanog varenja pojedinih namirnica, zbog nedostatka pojedinih enzima ili drugih uzroka.

Alergijske reakcije su burnije i javljaju se kao reakcija imunog sistema na određene supstance. 

Utešno je znati da u oko 80% slučajeva alergije nestaju posle prve godine. 

nastavak ispod

reklama

Majčino mleko - najbolje za zdrav imunitet

Majčino mleko predstavlja značajan činilac u formiranju dobrog imuniteta deteta i njegove otpornosti organizma. Nekada se dešava da u porodičnoj istoriji postoje slučajevi na alergiju na kravlje mleko, pa je u tim situacijama dojenje još više poželjno. 

Pored toga, bitna je i ishrana majke koja doji bebu. Ukoliko se utvrdi da postoji alergija ili intolernacija, lekar bi mogao uvesti određena ograničenja u ishrani dojilje, izbacivanjem namirnica koje mogu izazvati alergiju.  

Kod beba koje su na dohrani formulom, postoje posebno formulisana adaptirana mleka prilagođena alergijama na proteine kravljeg mleka. 
 

reklama

Kako da znamo da dete ima alergiju na neku hranu?

Kada je reč o alergiji na hranu, vrlo brzo ćete primetiti određene simptome, kao što su:

• nakon što završi obrok, dete otežano diše ili da ima druge disajne poteškoće;
• nos počinje da curi;
• javlja se stezanje u grlu;
• može da se javi oticanje jezika, usana, lica;
• povraćanje;
• bolovi u stomaku;
• proliv;
• osip na koži, crvenilo;
• ekcemi, modrice;
• neuobičajeno ponašanje (uznemirenost)
• nesvestica;

Važno je se obratite pedijatru što pre ukoliko primetite bilo šta od navedenog.

Koja to hrana izaziva alergijske reakcije kod dece?

Da biste smanjili rizik od teže alergijske reakcije, dobro je da saznate koji su to najčešći alergeni i da budete posebno oprezni prilikom njihovog uvođenja. 

Najčešći alergeni su:

• kravlje mleko,
• pšenica,
• soja,
• orašasti plodovi,
• kikiriki,
• orah,
• indijski orah,
• riba,
• morski plodovi,
• jaja.

Uvođenje ovakvih namirnica treba da bude postepeno, počinje se sa minimalnim količinama i posebna pažnja se obraća na eventualne simptome. Ovo je posebno važno ukoliko u porodičnoj istoriji postoje alergije. 

Međutim, ako je vaše dete kao sasvim malo bilo alergično na neku od ovih namirnica, to nikako ne znači da će tako ostati kroz ceo život.

Naime, dečji imunitet se najčešće prilagodi ovim alergenima, pa kasnije mogu da ih konzumiraju sasvim normalno, bez tegoba i posledica.

Ipak, ako je već utvrđena alergija, tu namirnicu ne treba više davati detetu, a dinamiku ponovnog uvođenja treba ispratiti sa dečjim pedijatrom. Takođe, potreban je dodatni oprez i sa uvođenjem drugih namirnica. 

Kako bezbedno uvoditi namirnice u ishranu bebe?

Američka pedijatriska akademija (AAP) je nedavno ažurirala svoje preporuke, koje sada glase da bebama (čak i bebama koje su pod rizikom od razvoja alergija) treba rano uvesti kikiriki, koji važi za jedan od najčešćih alergena.

Nekoliko drugih relevantnih organizacija (Evropsko udruženje pedijatara gastroenterologa, hepatologa i nutricionista - ESPGHAN) preporučuje uvođenje svih alergena, postepeno, čim se počne sa uvođenjem čvrste hrane. 

Mnogi pedijatri su počeli sa praćenjem ovih preporuka. Ne postoje dokazi da kasno uvođenje alergena smanjuje rizik od alergijske reakcije, štaviše, sve je više dokaza koje idu u prilog koristima ranog uvođenja alergena u bebinu ishranu.

Dakle, umesto da odlažete uvođenje namirnica, daleko je važnije da budete oprezni prilikom njihovog davanja i da pravovremeno naučite da prepoznate simptome alergije kod svog deteta i kako da reagujete ukoliko do njih dođe. 

Osnovna pravila uvođenja alergena u ishranu:

1. Kada prvi put dajete detetu namirnicu koja se smatra alergenom (npr. jaja ili puter od kikirikija), počnite tako što ćete minimalnu količinu (1/4 kašikice) umešati u bebin obrok. 

2. Ukoliko dete nije ispoljilo nikakve simptome, sledeći put joj možete povećati količinu, na 1/2 kašikice, i tako nastaviti. 

3. Dobar metod jeste i utrljavanje male količine alergena u unutrašnjost bebine usne. Ako se nakon nekoliko minuta ne pojavi nikakva reakcija, možete početi sa uvođenjem malih količina, kao što je opisano u prvom koraku. 

4. Ako je beba prihvatila namirnicu, važno je da nastavite da je dajete u kontinuitetu, odnosno da ne pravite preduge pauze (više od nekoliko nedelja) pre narednog davanja.  

5. Poštujte pravilo "4 dana". To znači da toliko treba da prođe pre nego što uvrstite novu namirnicu na meni bebe. Ovo je izuzetno bitno, da postepeno uvodite namirnice, i jednostavno pratite stanje – ako nema nikakve alergijske reakcije, idite dalje, do nove namirnice. Korisnost ovakvog postupka je u tome da ćete tačno znati koja namirnica je uzrokovala alergiju.

6. Isto tako, važno je da novu hranu dajete bebi pre podne, jer ako do alergijske reakcije i dođe, vi ćete to primetiti, jer će biti dan i nećete spavati, pa možete odmah da odreagujete.

Moguća reakcija na gluten

Gluten je čest krivac za neprijatne simptome (nadutost, gasovi, bolovi u stomaku, proliv), a može biti reč o osetljivosti (intoleranciji) na gluten ili o autoimunom poremećaju koji naziva se celijakija. Gluten je zapravo, protein, i nalazi se u žitaricama – pšenici, raži, ovsu, ječmu.

Ukoliko je već utvrđeno da kod vašeg deteta postoji osetljivost na gluten, trebalo bi da isključite sve namirnice koje sadrže gluten, a ima ih dosta. Pri kupovini industrijskih proizvoda, pratite da li imaju oznaku  „gluten free“.

Pročitaj još:

• Kako prepoznati alergijsku reakciju na hranu i šta raditi?
   
• Pravila uvođenja novih namirnica
   
• Prelazak na čvrstu hranu - šta treba da znate?

Kako se reaguje u slučaju da se kod deteta javi alergijska reakcija na hranu? 

Ako ubrzo nakon davanja detetu nove namirnice, primetite bilo kakve neuobičajene simptome, kao što su oticanje usana, očiju ili lica, osip, povraćanje ili bilo kakvu promenu u ponašanju (velika uznemirenost), moguće je da dete ima alergijsku reakciju.

Trebalo bi odmah da prestanete da tu hranu dajete bebi i obavezno se javite doktoru ako posumnjate na alergiju na hranu kod deteta.

Pozovite hitnu pomoć odmah ukoliko dete ispoljava težu alergijsku reakciju (anafilaktički šok), kao što su teškoće sa disanjem, glasno disanje ili dete postane bledo i klonulo ili počinje da otiče jezik. Detetu može biti neophodna injekcija adrenalina koja će zaustaviti simptome.  

Alergijske reakcije se obično dešavaju u prvih nekoliko munita do 2 sata nakon konzumiranja namirnice, dok se ostale reakcije na hranu (kao što je intolerancija na laktozu ili osetljivost na gluten) ne javljaju tako brzo. 

Važno je da znate da je crvenilo oko usana najčešće iritacija kože, a ne alergijska reakcija.  
 

Rizik od burnih alergijskih reakcija se može značajno smanjiti ako se vodite osnovnim pravilima uvođenja namirnica.

Da li med može da bude alergen za malu decu i bebe?

Kada popisujemo najčešće alergene, obično ne navodimo med, međutim, savet roditeljima jeste da med ipak izbegavaju do navršene prve godine života, zato što se smatra da može da bude uzročnik botulizma.

Botulizam je retko, ali veoma opasno stanje koje izaziva bakterija Clostridium botulinum, a koja se potencijalno može naći u medu. Kod odraslih, kisela sredina u želucu ne dozvoljava razvoj bakterija, ali su bebe podložnije oboljevanju od botulizma, jer u njihovom digestivnom sistemu vlada niža kiselost.

Foto: Shutterstock