U OVOM ČLANKU

Šta je celijakija?

Celijakija ili intolerancija na gluten?

Simptomi celijakije

Celijakija kod beba i male dece

Celijakija kod starije dece i tinejdžera

Kako se otkriva celijakija?

Lečenje i život sa celijakijom

Da li je moguće da se celijakija razvije kod dece koja isključivo sisaju?

Da li je potrebno prestati sa dojenjem ili izbaciti gluten iz ishrane majke deteta sa celijakijom, koje se još uvek doji?

Celijakija kod dece i beba

Za celijakiju se kaže da je bolest modernog doba. Može se javiti u bilo kom uzrastu, a broj obolelih se neprestano povećava. Kad je reč o deci sa celijakijom, broj je u poslednjih 25 godina porastao 5 puta. Međutim, naučnici smatraju da se ovaj porast može povezati i sa razvojem dijagnostičkih metoda koje omogućavaju rano i precizno otkrivanje oboljenja.

Nekada se smatralo da celijakija kod dece spontano prolazi u pubertetu. Ovo stanovište je sada napušteno i sa sigurnošću se zna da je celijakija doživotno stanje. 

S druge strane, sa celijakijom se može normalno živeti uz pridržavanje preporučenog plana ishrane.

Šta je celijakija, koji su njeni okidači, simptomi i načini lečenja možete pročitati u tekstu koji sledi.

Širenjem znanja i svesti o celijakiji mogu se sprečiti mnoge negativne posledice i omogućiti zdrav razvoj i napredak deteta. 

Šta je celijakija?

Celijakija ili glutenska enteropatija je autoimuna bolest sa genetskom predispozicijom, a u 10% slučajeva se javlja kod deteta čiji roditelj, brat ili sestra ima ovo stanje. 

Kod celijakije, kao i kod drugih autoimunih bolesti, imuni sistem napada organizam, umesto da ga štiti. U ovom slučaju okidač je gluten koji podstiče imuni sistem da napada sluzokožu tankog creva. Takva reakcija izaziva oštećenje crevnih resica koje imaju ulogu da apsorbuju hranjive materije unete kroz ishranu. Posledično, celijakija izaziva problem sa napredovanjem i održavanjem zdrave telesne težine kod dece. 

nastavak ispod

Celijakija je zapravo hronično zapaljenje tankog creva. Naziva se još i "bolest sa 100 lica" i zato je jako važno da ukoliko posumnjate da vaše dete ima celijakiju potražite savet pedijatra. 

Deca sa celijakijom imaju problem da održe zdravu telesnu težinu, da pravilno napreduju i rastu. Ukoliko se ne ustanovi na vreme, celijakija može posledično dovesti do ozbiljnijih oboljenja kasnije u životu. 

Da li je celijakija isto što i intolerancija na gluten?

Intolerancija, odnosno osetljivost na gluten se javlja kao osnovna manifestacija celijakije. Ipak, intolerancija na gluten može postojati i kod osoba koje nemaju celijakiju. 

Štaviše, osetljivost na gluten je relativno česta pojava. Za razliku od celijakije koja je autoimuna bolest, kod osetljivosti na gluten se javljaju tipični simptomi intolerancije: stomačni bolovi, proliv ili zatvor, nadimanje, gasovi.  

U oba slučaja, dakle i kod celijakije i kod necelijakijske osetljivosti na gluten, jedini način da se izbegnu tegobe i posledični zdravstveni problemi jeste bezglutenska dijeta.

Simptomi celijakije

Kod beba, celijakija se može javiti odmah nakon uvođenja hrane koja sadrži gluten, obično oko 6-9 meseci starosti.

Kod neke dece bolest se može razviti i kasnije, odnosno oko prvog, pa čak i drugog rođendana.

Lepeza simptoma je prilično široka, a njihova manifestacija različita. Kod neke dece simptomi mogu nastupiti u roku od nekoliko minuta od konzumiranja hane koja sadrži gluten, dok se kod druge dece simptomi mogu javiti nekoliko sati kasnije.

Simptomi mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, mogu biti blagi, ali i izuzetno snažni. Kada su simptomi blagi, kao što su bolovi u stomaku, zatvor ili gasovi, roditelji ih mogu propustiti, posebno kada su u pitanju mala deca.

Međutim, jači simptomi kao što su slabo napredovanje, gubitak težine ili često povraćanje, signal su roditeljima da što pre potraže lekarsku pomoć.

Deca sa celijakijom obično zaostaju za svojim vršnjacima u fizičkom razvoju, imaju 20% manju težini i visinu, kao i manji obim glave. Usporen ili zaustavljen razvoj deteta sa celijakijom utiče i na fizičke sposobnosti i takvo dete može sporije da uči da se prevrće, sedi, stoji i hoda. Kao posledica, može se usporiti razvoj mentalnih sposobnosti i socijalnih veština kod deteta.

Dobra vest je da deca uglavnom dobro reaguju na prilagođavanje ishrane, odnosno izbacivanje namirnica koje sadrže gluten. Kod većine dece, do oporavka dolazi brzo, a njihov dalji razvoj odvija se nesmetano.

Celijakija kod beba i male dece

Kod beba i male dece je teže povezati uobičajene simptome uznemirenosti sa celijakijom. Postoje brojni razlozi zbog kojih se mogu javiti stomačne tegobe i uznemirenost kod mališana, među kojima su i alergija na kravlje mleko, alergija na hranu, intolerancija na laktozu i druga stanja. 

Ipak, s obzirom da celijakija ima genetsku predispoziciju, ako vam je poznato da u porodičnoj istoriji postoji slučajevi osetljivosti na gluten, a beba pokazuje neke od simptoma, to je svakako dovoljan razlog da proverite sa pedijatrom da li je moguće reč o celijakiji. 

Simptomi celijakije kod beba i male dece obuhvataju:

• naduveni stomačić
• proliv
• zatvor
• uznemirenost
• umor
• usporeni razvoj i napredovanje na težini, moguće i smanjenje težine

Od svih navedenih simptoma, simtpom koji se najviše dovodi u vezu sa mogućom celijakijom jeste slabo napredovanje. 

Pod slabim napredovanjem se podrazumeva da dete ne dobija na težini i ne napreduje u skladu sa svojim vršnjacima. Dete sa celijakijom može imati težinu koja je manja od 3 % na standardnom grafikonu rasta,  20% ispod idealne težine za svoju visinu, kao i manji obim glave. 

Kod deteta sa celijakijom može postojati normalan razvoj koji se usporava ili čak zaustavlja, a može početi i da gubi na težini.

Izražena naduvenost stomaka je takođe čest simptom kod dece sa celijakijom.

Tu su i stomačni bolovi koji se mogu manifestovati kroz plač i uznemirenost. 

Hronična dijareja i zatvor takođe mogu postojati, ali mogu i izostati kod beba i male dece. Više su prisutni kao simptomi kod starije dece i adolescenata. 

Celijakija kod starije dece i tinejdžera

Deca školskog uzrasta sa celijakijom mogu imati problem sa prolivom, zatvorom, bolovima u stomaku, nadimanjem, slabim napredovanjem na težini.

Kada su u pitanju tinejdžeri, pored gore navedenih simptoma, mogu se još javiti i odložen pubertet, bolovi u kostima i zglobovima, anemija, hronični umor, česte glavobolje, svrab na koži, aftozni čirevi.

Kod tinejdžera česte su i promene raspoloženja, anksioznost, depresija, napadi panike.

Celijakija test - prvi korak u dijagnozi

Test na celijakiju (osteljivost na gluten) je dijagnostička metoda kojom se utvrđuje prisustvo antitela u krvi koja su u vezi sa glutenskom enteropatijom. Povišene vrednosti ovih antitela mogu ukazati na postojanje celijakije.

Drugi korak je biopsija tankog creva. Ovom metodom konačno se potvrđuje da li postoji bolest i sprovodi se u slučajevima graničnih vrednosti antitela. Biopsija podrazumeva uzimanje uzorka crevne sluznice. Ukoliko se utvrdi da postoji oštećenje (vilozna atrofija) potvrđuje se postojanje celijakije.

Od ostalih dijagnostičkih metoda, sprovode se i druge procedure, odnosno analize krvne slike, vrednosti kalijuma i kalcijuma, ukupnih proteina, albumina u krvi, ukupne količine masti u stolici i drugo.

Lečenje celijakije - ishranom do zdravlja

Celijakija je bolest za koji ne postoji klasična terapija, već se kontroliše bezglutenskom ishranom, odnosno konzumiranjem isključivo onih namirnica koje ne sadrže gluten. 

Ukoliko se celijakija ne ustanovi i ne kontroliše na vreme može izazvati posledično niz drugih oboljenja. Sa druge strane, samo promenom načina ishrane, odnosno izbacivanjem glutena, osobe sa celijakijom mogu imati zdrav i ispunjen život. 

Iz ishrane treba potpuno izbaciti pšenicu, raž i ječam, ali i ovas jer je često kontaminiran glutenom. Treba imati na umu da čak i namirnice koje sadrže gluten u tragovima mogu ponovo aktivirati bolest.

Uklanjanjem glutena iz ishrane počinje proces zaceljivanja sluzokože creva i sprečavaju se dalja oštećenja. Da se creva zaleče kod beba je dovoljno da prođe nekoliko nedelja, kod starije dece 3 do 6 meseci, dok kod odraslih ovaj proces može potrajati 2 do 3 godine. 

Kada su u pitanju deca, veoma je važno naučiti ih kako da se nose sa ograničenjima u ishrani kako bi prihvatili svoje stanje i stekli rutinu. 

Važno je da od najranijih dana učite dete da:

• pravi razliku između dozvoljene i nedozvoljene hrane
• da uči kako da pravilno priprema hranu
• da nauči kako da odlučno odbije hranu koja nije dozvoljena ili za koju nije sigurno da li sadrži gluten
• da nauči kako da tumači deklaracije na prehrambenim proizvodima
• da razume zašto je važno da se drži pravila u ishrani 

Sa detetom je najbolje, kad je dovoljno veliko, otvoreno razgovarati o ovom stanju. Objasnite mu na koji način gluten utiče na njegov stomačić. Takođe mu objasnite da nije samo, i da mnoga deca imaju celijakiju. Da neke od njih boli stomak, ali da neke ne boli stomak uopšte kada jedu pravu hranu. 

Dete će voleti da čuje koje sve ukusne namirnice može da jede, da su tu pored mesa, voća i povrća - i pice, palačinke, pa čak kolači i sladoled bez glutena!

I najvažnije, objasnite detetu da kada jede hranu bez glutena, u svoje telo unosi gomilu vitamina i minerala koji mu pomažu da zdravo raste i da ima više energije. Ali da je važno da jede bezglutensku hranu i kada se oseća dobro - da će se osećati zdravo i jako upravo zato što jede pravu hranu. 

Deca koja od malih mogu razumeju zašto za njih važe drugačija pravila u ishrani, lakše prihvataju ova ograničenja. Vremenom ih potpuno usvoje, pa kasnije nemaju nikavih problema u ishrani, društvenim i socijalnim aktivnostima.

Da li je moguće da se celijakija razvije kod dece koja isključivo sisaju?

Ne, nije moguće da se kod beba koje se isključivo doje razvije celijakija. Da bi se ova bolest razvila, potrebno je da se određena količina glutena redovno konzumira. To znači da je moguće da se razvije celijakija jedino kada se u bebinu ishranu uvrsti čvrsta hrana koja sadrži gluten (kao što su raž, pšenica, ječam i ovas). Smatra se da je "adekvatna" količina koja može dovesti do razvoja celijakije ona koja se nalazi u oko dva parčeta pšeničnog hleba. 

Da li je potrebno prestati sa dojenjem ili izbaciti gluten iz ishrane majke deteta sa celijakijom, koje se još uvek doji? 

Ne, nema potrebe da mama prestane da doji dete ili da izbaci iz ishrane namirnice sa glutenom, ukoliko se kod deteta razvila celijakija. Majčino mleko (čak i kod mama koje uzimaju gluten) neće sadržati količinu glutena koja bi mogla da izazove simptome ili otećenje na crevima kod dojenog deteta. 

Izvori:

https://celiac.org/about-celiac-disease/celiac-disease-in-children/
https://www.beyondceliac.org/celiac-disease/symptoms/celiac-disease-symptoms-in-children/
https://www.verywellhealth.com/celiac-disease-symptoms-in-infants-and-toddlers-563031
https://celijakija.rs/vaspitanje-dece-sa-celijakijom-2/
https://rarediseases.info.nih.gov/diseases/11998/celiac-disease#:~:text=Without%20diagnosis%20and%20treatment%2C%20celiac,intestines%20and%20prevents%20further%20damage.
https://www.breastfeeding.asn.au/bfinfo/coeliac-disease-and-breastfeeding