Vitamini za decu i bebe - Da li su vitaminski suplementi potrebni bebama i maloj deci?

Ako ste tip roditelja koji značajno vreme posvećuje edukaciji o odgoju i nezi bebe, možete biti preplavljeni količinom informacija do kojih dolazite. U moru različitih saveta, ponekad je teško biti siguran u prave odluke.  

Kada je reč o suplementima koji su namenjeni bebama i maloj deci, najbolji savet je da pratite preporuke koje ćete dobiti još u porodilištu, kao i kasnije od izabranog pedijatra.
 

Pre uvođenja bilo koje suplementacije prvenstveno se konsultujte sa detetovim pedijatrom.  

(nastavak ispod)

reklama

Da li beba dobija sve potrebne vitamine kroz majčino ili adaptirano mleko?
 

Isključivo dojenje prvih šest meseci preporučuju sve relevantne svetske organizacije: Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Ujedinjene nacije (UN), UNICEF i Evropsko društvo za dečiju gastroenterologiju (ESPHAGAN). Zbog toga što zadovoljava sve nutritivne potrebe bebe, majčino mleko se preporučuje kao jedina hrana u prvih šest meseci života. 

Iako dojenje predstavlja idealan način hranjenja bebe, postoji nekoliko vitamina i minerala koje zdrava odojčad možda neće u potpunosti dobiti samo kroz majčino mleko. 

(nastavak ispod)

reklama

Koji su to vitamini koji se preporučuju deci kao privremena ili povremena suplementacija? 

Za zdravu bebu to su najčešće:

• Vitamin K1
   
• Vitamin D3
   
• Omega 3

a po potrebi još i:

• Gvožđe
   
• Fluor
   
• Probiotici

Vitamin K1

Bebe se rađaju sa veoma niskim nivoom vitamina K,  koji je neophodan za proces zgrušavanja krvi (koagulaciju). Zbog prirodnog deficita vitamina K, kod bebe može doći do razvoja retkog, ali ozbiljnog stanja praćenog krvarenjem u telu (hemoragijska bolest novorođenčeta), što može dovesti do trajnih oštećenja i ugroziti bebin život. 

Zbog toga, svaka beba u porodilištu preventivno dobija intramuskularnu injekciju vitamina K u dozi od 1 mg. 

Radi dodatne zaštite od deficita vitamina K, u porodilištu ćete verovatno dobiti preporuku da nastavite da bebi dajete vitamin K putem suplemenata. Naime, u majčinom mleku nema dovoljno vitamina K, čak i ako majka uzima suplemente ovog vitamina. 

Ako pedijatar preporuči, vitamin K se bebi daje oralno u dozi od 25 mcg, od 8. dana života do kraja 3. meseca. 

Ukoliko se beba isključivo hrani adaptiranom formulom, suplementacija vitaminom K nakon injekcije u porodilištu nije potrebna, jer je formula već obogaćena ovim vitaminom.   

Vitamin D3

Osim što je od presudne važnosti za pravilan rast i razvoj bebinog skeleta, odnosno kostiju i zubića, vitamin D3 osigurava i dobar imunitet i odbranu od bolesti. 

Iako je majčino mleko najbolji izvor nutrijenata za bebe, ono ne sadrži dovoljno vitamina D. Pored toga, vitamin D je teško obezbediti putem ishrane čvrstom hranom, jer se nalazi u veoma malom broju namirnica - masnoj ribi i jajima ili u pojedinim industrijskim proizvodima obogaćenim ovim vitaminom, kao što su proizvodi od žitarica. 

Zapravo, najbolji izvor vitamina D jeste sunce. Ali, izlaganje suncu se ne preporučuje, zbog opasnog dejstva sunčevih zraka na osetljivu bebinu kožu. 

Zbog svega toga, najbolji način da se spreči deficit vitamina D jeste davanjem suplemenata ovog važnog vitamina, u dozi od 400 IJ dnevno, od 8. dana do navršenih godinu dana života.  

Nakon godinu dana, suplementacija se preporučuje samo u zimskim mesecima (od oktobra do marta).
 

Bebe koje se hrane adaptiranim mlekom treba da uzimaju suplemente vitamina D u dozi od 400 IJ dnevno, ali samo dok ne dođu do dnevne količine formule od 1000ml dnevno. Kada dete počne da uzima 1000ml formule dnevno, suplementacija vitaminom D3 više nije potrebna. 

Omega 3

Omega-3 masne kiseline su značajne za razvoj bebinog mozga i centralnog nervnog sistema, kao i za razvoj očiju i funkcija vida. DHA omega-3 masne kiseline čine značajan procenat gradivne materije sive mase mozga, ali i mrežnjače oka. 

Omega 3 se smatraju esencijalnim masnim kiselinama, jer telo ne može samo da ih stvara - moraju se uneti hranom. Ali njih nema mnogo u uobičajenim namirnicama. Najviše ih ima u plavoj ribi - lososu, tuni i haringi. 

Da bi se u majčinom mleku našla dovoljna količina Omega 3, mama bi trebalo da uzima 2 do 3 obroka masne ribe nedeljno. Nažalost, u našem podneblju ovo nije uobičajena ishrana. Dodatno, postoje ograničenja u dozvoljenoj količini tokom trudnoće i dojenja zbog teških metala koji se mogu naći u pojedinim vrstama riba. 

Ukoliko se ishranom ne obezbeđuje dovoljan unos Omega 3 DHA masnih kiselina, mnogi pedijatri i Evropska Agencija za bezbednost hrane preporučuju 100mg DHA od rođenja do navršene druge godine, a nakon tog uzrasta 250 mg EPA + DHA omega-3 masnih kiselina.
 

VIDEO: Koju ulogu ima DHA u razvoju bebe?

Izvori Omega 3 DHA masnih kiselina

U formi suplemenata, Omega 3 DHA mogu se naći kao: riblje ulje, krilovo ulje i ulje algi. 
 

Ako želite da umesto suplementima, obogatite bebinu ishranu namirnicama sa Omega 3, najbezbedniji i najbogatiji izvor je losos. Ako dete ne voli puno ribu, možete mu davati laneno ulje - recimo staviti kafenu kašikicu u voćni smuti ili pomešati sa puterom kojim ćete mazati hleb.

Još dodatnih izvora Omega 3 za decu:

• sardine
• skuša
• konzervisana lajt tuna
• pastrmka iz svežih voda
• haringa
• ostrige 
• škampi
• govedina
• laneno seme
• orasi
• čia semenke

Gvožđe

Gvožđe je od suštinske važnosti za rast i razvoj deteta. Neophodan je za izgradnju crvenih krvnih zrnaca koji prenose kiseonik kroz telo. Ako dete ne dobija dovoljno gvožđa, to može dovesti do anemije. 

Deficit gvožđa nema uvek izražene simptome, ali može biti ispoljena bleda koža, ubrzan rad srca, problemi sa hranjenjem i opšta slabost. Dugoročni deficit gvožđa može dovesti do problema u telesnom rastu, ali i razvoju mozga. 

Tokom trudnoće, bebe skladište gvožđe u telu. Kako se trudnoća bliži kraju, ove zalihe se povećavaju. Zalihe gvožđa će beba trošiti sve do 6. meseca, što se idealno uklapa sa periodom uvođenja čvrste hrane.  

Gvožđe je prisutno i u majčinom mleku. Čak i ako ga nema mnogo, to je sasvim dovoljno za zdravu bebu, jer ga beba apsorbuje jako dobro. Štaviše, bebe bolje apsorbuju gvožđe iz majčinog mleka, nego iz formule. 

Ipak, ako ste isključivo dojili bebu, sa 6. meseci gvožđe iz majčinog mleka neće biti dovoljno. 
 

Preporuke za suplementaciju gvožđem:

• Bebe koje su isključivo dojene, nakon 4. meseca mogu biti u većem riziku od deficita gvožđa ukoliko ne unose namirnice bogate gvožđem, pa će pedijatar možda preporučiti suplemente. 
• Suplement gvožđa se može dati u dozi 1mg/kg dnevno sve dok dete ne počne da uzima dovoljno gvožđa putem ishrane. Sa punih godinu dana, doktor može testirati dete da utvrdi da li postoji deficit i reći vam da li je potrebna dalja suplementacija. 
• Ako se beba hrani adaptiranom formulom koja je obogaćena gvožđem, nema potrebe za dodatnim suplementima.

Fluor

Fluor je esencijalni mineral koji jača gleđ na zubima dece i sprečava pojavu karijesa. Vaše mleko sadrži fluor, sadrži je i adaptirana formula, pa bebama do 6 meseci nije potrebna suplementacija ovim mineralom. 
 

Od 6. meseca do 2. godine, takođe nije potrebna dodatna suplementacija fluorom, s obzirom da ga ima u dovoljnoj količini u dečjim pastama za zube (1).

Od 2. godine života stomatolog može preporučiti suplement fluora u dozi od 0.25 mg dnevno, kao dopunsku zaštitu ukoliko je dete podložno karijesu ili ima više pokvarenih zuba (2). 

Probiotici

Probiotici predstavljaju širok pojam i obuhvataju mnoge različite tipove živih mikroorganizama, obično bakterija, koje se smatraju dobrim za telo, zato što pomažu očuvanju ravnoteže bakterija u gastrointestinalnom traktu. 

U poslednje vreme se dosta govori o ranom uvođenju probiotika kod odojčadi, zato što se bebe rađaju sa sterilnim GI traktom, koji je podložan poremećajima u radu. Bakterije u digestivnom traktu se razvijaju tokom vremena, a njihova uloga je izgradnja zaštitne barijere, čime se jača imuni sistem i sprečavaju infekcije. 

Beba dobija dobre bakterije kroz majčino mleko ili adaptiranu formulu, a kasnije i kroz čvrstu hranu. Međutim, ravnoteža bakterija u crevima se može poremetiti iz različitih razloga, i na nju utiču način rođenja, uzrast bebe i da li je beba prethodno dobijala antibiotike. 

Pored toga, bebe mogu imati i druga specifična stanja kao što su refluks i grčevi. Ova stanja mogu biti veoma naporna i iscrpljujuća kako za bebu, tako i za roditelje, pa probiotici mogu pomoći da se uspostavi ravnoteža bakterija u stomaku, olakšaju simptomi i smanji plač bebe. 
 

S obzirom da ima više različitih vrsta probiotika, nikada ih nemojte na svoju ruku davati bebi, već se najbolje prethodno konsultujte sa bebinim pedijatrom. 
 

Suplementacija u specifičnim stanjima

Bebi će možda trebati dodatna suplementacija ukoliko je rođena prevremeno ili ima posebne zdravstvene potrebe. Prevremeno rođene bebe imaju drugačije potrebe od terminskih beba. One nemaju istu zalihu gvožđa i možda im treba više vitamina i minerala nego što mogu dobiti samo od majčinog mleka. Vrsta suplemenata i njihovo doziranje zavise od toga koliko je rano beba rođena i kakvo je njeno opšte stanje. 

Ukratko:

Majčino mleko sadrži sve što bebi treba, ali će vašoj bebi ipak možda biti potrebno dodatna suplementacija određenim esencijalnim vitaminima i mineralima kako bi se obezbedio zdrav rast. Suplementi ne škode bebi ukoliko se daju u preporučenim dozama, dok deficit vitamina i minerala može stvoriti zdravstvene probleme kod odojčadi i starije dece. Suplementacija je jednostavan način da svako dete dobije ono što mu je potrebno. 

Ukoliko dojite zdravu, "terminsku" bebu, trebalo bi da odmah počnete sa vitaminom D. U prva 3 meseca preventivno davanje vitamina K sprečava rizik od kasne hemoragijske bolesti. Nakon 4 do 6 meseci, moguće je da će detetu trebati dodatno gvožđe (prema proceni pedijatra). Nakon druge godine, dete će možda dobiti preporuku stomatologa za suplementima fluora. 

Redovne kontrole kod dečjeg pedijatra su najbolji način da budete u toku sa preporukama, da dobijete odgovore na pitanja i obezbedite da dete dobija sve što mu je potrebno.  

Izvori:

www.verywellfamily.com
http://gakfront.org/pretraga/strana/391/pregledi-vase-bebe-u-porodilistu
https://www.whattoexpect.com/first-year/feeding-your-baby/vitamins-and-babies.aspx
www.mayoclinic.org
www.webmd.com
www.nhs.uk
www.espghan.org

Photo: Freepik, Shutterstock