Teme u trendu

Zdravi & ukusni

Recepti

Saznaj više

Vodič za kupovinu

Za trudnicu

Za bebu

Za mamu

Za dete

Lifestyle

Saznaj više

Opasnost Korona virusa po decu, trudnice i dojilje

U OVOM ČLANKU:

KORONA VIRUS KOD DECE

Šta je Korona virus?

Kako se ovaj virus prenosi?

Koliko su ugrožena deca?

Kakvi simptomi se mogu razviti kod dece?

Koja deca su pod većim rizikom od razvoja težih simptoma?

Komplikacije Kovida kod dece - Sindrom sistemskog inflamatornog odgovora

Vakcinacija protiv Korona virusa

Da li postoji dug Kovid kod dece?

Kako zaštititi dete od virusa?

KORONA VIRUS TOKOM TRUDNOĆE I DOJENJA

Opasnost od Korona virusa u trudnoći

Prenošenje virusa sa trudnice na bebu

Da li se kod zaražene trudnice porođaj mora obaviti carskim rezom?

Prenošenje virusa sa dojilje na bebu

Korona virus i opasnost po decu, trudnice i dojilje

Po najnovijem izveštaju Ministarstva zdravlja, sve je veća zabrinutost od komplikacija koje mogu nastati ne samo kod ljudi starijih od 65 godina, već i među mlađom populacijom.

U svrhu informisanja javnosti o trenutnoj situaciji u našoj zemlji, kao i o merama bezbednosti, objavljen je poseban sajt.

U daljem tekstu saznajte koliki zdravstveni rizik ovaj virus predstavlja po celu porodicu, naročito decu, trudnice i dojilje.

Šta je zapravo Korona virus?

Korona virus je zapravo jedan od sedam poznatih koronavirusa koji izazivaju prehlade tokom godine, ali koji nisu opasni za zdrave osobe.

Korona virus SARS-CoV-2 otkriven je u decembru 2019. godine u kineskom gradu Vuhan, a do tada je bio nepoznati tip korona virusa kod ljudi.

Kovid-19 je bolest koju izaziva virus SARS-CoV-2, a manifestuje se kao respiratorna infekcija, obuhvatajući gornje (sinuse, nos i grlo), kao i donje dosajne puteve (dušnik i pluća). Infekcija može biti blaga, ali i smrtonosna.

Kako se ovaj virus prenosi?

Korona virus se, kao i većina ostalih virusa, prenosi sa čoveka na čoveka kapljičnim putem, udisanjem kapljica koje je zaražena osoba izbacila kašljanjem ili kijanjem.

Bliski kontakt obolelog sa ljudima u blizini (distanca manja od 2 metra, zagrljaj, poljubac) olakšava prenošenje virusa.

Moguće je da osoba može dobiti COVID-19 tako što će dodirnuti površinu ili predmet na kome je virus, a zatim dodirnuti sopstvena usta, nos ili eventualno oči, ali ovo se ne smatra glavnim načinom prenošenja.

Koliko su ugrožena deca?

Prema dosadašnjim iskustvima u svetu, čini se da ovaj virus izaziva blažu bolest kod dece nego kod odraslih i starijih ljudi.

Smrt kod dece, kao posledica infekcije korona virusom je izuzetno retka, ali kod dece se takođe mogu razviti teži simptomi.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da deca pre uzrasta od 10 do 14. godina imaju manju verovatnoću da će se zaraziti korona virusom, u odnosu na osobe od 20 i više godina.

Kakvi simptomi se mogu razviti kod dece?

Deca inficirana Covid 19 virusom često mogu proći bez simptoma, ili simptomi budu veoma blagi pa prođu neprimetno.

Ako se razviju simptomi, oni mogu obuhvatiti: temperaturu, suvi kašalj, umor, zapušen nos, a kod neke dece i proliv, mučninu, bol u stomaku.

Većina dece ozdravi u roku od 1-2 nedelje i veoma retko razviju upalu pluća.

Pa ipak, iako retko, kod neke dece se mogu razviti teški simptomi, a moguće je i da zahtevaju terapiju na intenzivnoj nezi i na respiratorima.

Koja deca su pod većim rizikom od težih simptoma Kovida?

U retkim slučajevima, kod dece inficirane korona virusom se može razviti ozbiljna infekcija pluća.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da deca koja imaju neka hronična stanja, kao što je gojaznost, kardiološka ili neurološka oboljenja mogu biti pod povećanim rizikom od razvoja težih kliničkih slika.

Komplikacije Kovid-a kod dece - Sindrom sistemskog inflamatornog odgovora

Ozbiljna komplikacija Kovida-19 jeste tzv. Sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (MIS-C).

Kod većine dece Kovid prođe sa blagim simptomima.

Ali kod dece kod koje dođe do razvoja MIS-C, nastupaju jake upale nekih organa i tkiva, kao što su srce, pluća, krvi sudovi, bubrezi, sistem za varenje, mozak, koža i oči.

Sindrom sistemskog inflamatornog odgovora kod dece se retko javlja, a većina dece kod kojih se razvije, bude na kraju dobro uz odgovarajuću medicinsku negu.

Ipak, s obzirom da se simptomi mogu naglo pogoršati, važno je brzo zatražiti zdravstvenu pomoć.

Znaci koji zahtevaju hitan odlazak kod doktora:

otežano disanje ili nemogućnost udisanja
visoka temperatura duže od 24 sata
konstantan bol u grudima
nova konfuzija
teško buđenje i razbuđivanje
jaki stomačni bolovi
povraćanje, dijareja
crvenilo očiju
crvenilo i oticanje šaka, stopala
bledilo, siva ili plava prebojenost kože, lica i usana ili noktiju
otečenost usana i jezika

Vakcinacija protiv Korona virusa

Udruženje pedijatara Srbije je za sada preporučilo vakcinaciju dece iz rizičnih grupa, kao i hronične pacijente, uzrasta od 12 do 15 godina.

Novi Delta soj virusa ne izaziva teže kliničke slike niti multisistemske inflamatorne odgovore u odnosu na ranije sojeve, ali se daleko više širi među mlađima od 20 godina.

Zato se sve više ide u pravcu preporuke da se sva deca starija od 12 godina vakcinišu. Preporuka o vakcinaciji dolazi pre svega da bi se prekinuo lanac prenosa infekcija, jer će deca i mladi sa blagim simptomima moći mnogo više da šire novi Delta soj virusa na starije.

Za sada je odobrena jedino Fajzer/BioNtek vakcina za vakcinaciju dece preko 12 godina, a dete se može vakcinisati isključivo uz saglasnost pedijatra i roditelja.

Da li postoji dug Kovid kod dece

Procene o tome koliko se često javlja dug Kovid kod dece prilično variraju. Podaci iz Britanske nacionalne statistike govore da 9.8% dece između 2 i 11 godina, kao i 13% dece od 12 do 16 godina imaju bar jedan simptom koji traje duže od 5 nedelja nakon pozitivnog testa na Koronu.

Postoje tri osnovna spektra simptoma koji se vezuju za dug Kovid:

kognitivni, kao što je usporeno razmišljanje ili "moždana magla"
fizički simptomi, kao što je umor, kratak dah i bol
mentalni, kao što je izmenjeno raspoloženje i anksioznost

Načelno, ako postoji jedan ili više simptoma koji traju duže od 28 do 30 dana od pojave, oni se u medicinskoj literaturi svrstavaju pod termin "dug Kovid".

Kumulativni ekefat ovih simptoma može narušiti funkcionisanje deteta u svakodnevnim aktivnostima i školi.

Simptomi koji se najčešće zadržavaju su glavobolja, kašalj, umor i gubitak mirisa.

Ukoliko ovi simptomi potraju, važno je ostati u kontaktu sa izabranim pedijatrom.

Većina dece će se vremenom potpuno oporaviti, a ono što se savetuje, na osnovu iskustva sa oporavkom kod drugih virusa, jeste:

dovoljno kvalitetnog odmora i sna
povratak na redovne aktivnosti treba da bude postepen
kada je izražen umor, dete bi trebalo da se često odmara u kraćim periodima i nakon aktivnosti

Kako zaštititi dete od Korona virusa? Kakve su mere prevencije?

Savetuje se:

Izbegavanje kontakta sa osobama koje kašlju, kijaju, curi im nos i imaju povišenu temperaturu;
Izbegavanje masovnih okupljanja i boravka u prostoru gde se nalazi veliki broj osoba;
Pojačana i česta higijena ruku (pranje vodom i sapunom najmanje 20 sekundi, ili ako to nije moguće, korišćenje alkoholnih gelova za dezinfekciju ruku);
Ne dozvolite da dete uzima u naručje ili ljubi osoba koja ima kašalj, kija, curi joj nos i ima tejmperaturu.
Pratite zvanične mere prevencije u skladu sa trenutnom situacijom u okruženju.

Ovde možete pratiti najnovije zakonske regulative u vezi sa kretanjem i ponašanjem u toku trajanja epidemije.

Korona virus kod trudnica i dojilja

Opasnost od korona virusa u trudnoći

Studije rađene u Britaniji pokazuju da trudnice nisu pod većim rizikom od zaražavanja korona virusom u odnosu na druge odrasle osobe, ali jesu pod većim rizikom od razvoja težih simptoma i komplikacija trudnoće, kao što su prevremeni porođaj ili u retkim slučajevima, gubitak bebe.

Ipak, većina trudnica prođe sa blagim simptomima ili bez ikakvih simptoma, a trudnoću iznesu do kraja i rode zdravo dete.

Postoji nešto veći rizik od razvoja težih simptoma, naročito u trećem trimestru trudnoće, u odnosu na žene koje nisu trudne.

Rizik u prvom trimestru kod virusnih infekcija predstavlja visoka temperatura, koja može da poveća rizik od određenih urođenih defekata ploda.

Ostali faktori rizika od težih simtpoma jesu trudnice sa BMI indeksom preko 25, kao i one sa postojećim hroničnim tegobama (pre trudnoće) kao što su visok krvni pritisak i dijabetes.

Da li postoje opasnosti po razvoj bebe?

Trenutno nema dokaza da korona virus u trudnoći može da utiče na razvoj bebe u stomaku.

Takođe, nema dokaza da korona virus u ranoj trudnoći povećava rizik od pobačaja.

Pročitaj još:

Korona virus u trudnoći i na porođaju - najnovija saznanja

Prenošenje virusa sa trudnice na bebu

Najnoviji dokazi govore o tome da je transmisija viriusa sa majke na bebu tokom trudnoće ili tokom porođaja (vertikalna transmisija) moguća, ali nije uobičajena.

Takođe, zaražavanje bebe korona virusom ne zavisi od vrste porođaja, načina hranjenja ili da li beba i majka borave zajedno.

U najvećem broju slučajeva razvoja kovida kod bebe brzo nakon rođenja, bebe ostaju dobro.

Da li se kod zaražene trudnice porođaj mora obaviti carskim rezom?

Ne. Svetska zdravstvena organizacija savetuje da se porođaj izvede carskim rezom samo onda kada za to postoje medicinski opravdani razlozi.

Metod porođaja se određuje individualno za svaku trudnicu, uzimajući u obzir preference trudnice i ostale medicinske indikacije.

Da li treba da uzimam suplemente vitamina D?

Suplementacija vitaminom D se preporučuje kod svih trudnica.

Iako nema dokaza da vitamin D sprečava infekciju koronom, postoje izveštaji koji ukazuju na to da su osobe sa niskim nivoima vitamina D pod većim rizikom od razvoja ozbiljnih respiratornih komplikacija.

Svakako se posavetujte sa doktorom o potrebi suplementacije vitaminom D.

Prenošenje virusa sa dojilje na bebu

Nema dokaza da se virus može preneti na bebu kroz majčino mleko. U do sada poznatim (ograničenim) slučajevima kod dojilja sa infekcijom COVID-19, nije izolovan virus u majčinom mleku.

Štaviše, moguće je da se u mleku zaraženih žena nalaze antitela protiv virusa, kao što je zabeleženo kod ostalih tipova SARS-CoV.

Prema preporukama Svestke zdravstvene organizacije, žene koje imaju Covid-19 mogu da nastave sa dojenjem ukoliko to žele.

Blizak kontakt sa bebom i rano, isključivo dojenje pomaže bebi da napreduje. Zbog toga, žene obolele od Covid-19, ukoliko se osećaju dobro, mogu da nastave da doje ukoliko to žele, da drže bebu u naručju i ostvaruju kontakt kože-na-kožu, kao i da dele sobu sa bebom.

Pa iako Korona virus do sada nije pokazala velike posledice po zdravlje bebe, neophodno je, bez obzira da li će se beba hraniti dojenjem ili dohranom, da se preduzmu sve preventivne mere kako bi se beba zaštitila od infekcije.

Majke koje su zaražene, trebalo bi: