Zagadjenost vazduha - kako zaštititi bebu i dete?

Sve su češće i sve više zabrinjavajuće priče o zagadjenosti vazduha u našim krajevima.  Pojedina mesta su, zbog gustine naseljenosti, količine vozila i geografske pozicije, posebno podložna nagomilavanju štetnih materija.

Zima je uobičajeno kritičan period zbog niskog atmosferskog pritiska i nedovoljno vetra koji bi raščistio vazduh, a bebe i deca su naročito ugrožena. Najzdravija opcija tokom zimskih dana je svakako odlazak na planinu. Ipak, većina porodica je primorana da ostane u gradu najvećim delom zimskog perioda, a tada je važno probati razne načine smanjenja izloženosti toksinima koji su deo gradskog života.

U nastavku pročitajte 6 saveta koji mogu da umanje štetni uticaj zagađenog vazduha na dete. 

1. Informišite se o stanju vazduha

Pre svega, budite u toku sa najnovijim pokazateljima zagađenja. Zagađenje je promenljivo, pa se vazduh može značajno promeniti u roku od jednog dana ili čak nekoliko sati.

Pored toga, zagađenje je veće u pojedinim delovima grada, i u pojedinim vremenima tokom dana.

Zbog ovoga, izbegavajte šetnju sa malim detetom u blizini autobuskih stanica, garaža i parkinga, kao i prometnih saobraćajnica.

Takođe, izbegavajte odlazak napolje u vreme saobraćajnog “špica”, odnosno ujutru od 7.30 do 9.30 i posle podne od 15.30 do 18 časova.

Možete preuzeti neku od aplikacija za praćenje kvaliteta vazduha, kao što su Air Visual, AirCare ili Air Matters, koje u realnom vremenu pokazuju trenutno stanje vazduha u različitim regionima, gradovima i delovima grada.
 

2. Ostanite unutra kada se savetuje

Vrednosti preko 100 AQI, za bebe i malu decu znače da ne bi trebalo da se dugo zadržavaju napolju.

Nažalost, svedoci smo da sve češće ove vrednosti prelaze 150, kada se savetuje da osetljive grupe (među kojima su deca) ne izlaze napolje. Kada su u pitanju bebe, za vrednosti koje idu već preko 100, najbolje bi bilo da ostanete unutra.

Ako već morate da izlazite, zaštite bebu postavljanjem kišne navlake na kolica.

3. Najbolje vreme da se izađe napolje

Najniža vrednost PM čestica je u vreme između 11h i 15h, pa u danima kada je zagađenje povišeno, birajte ovaj period za neophodne izlaske. 

4. Održite kvalitet vazduha u domu

Nabavite prečišćivač vazduha

Ako je moguće, uložite u kvalitetan prečišćivač vazduha. Prečišćivači vazduha uklanjaju mnoge štetne materije u prostoriji i veoma su efikasni u odstranjivanju PM čestica iz vazduha. 

Birajte netoksična sredstva za čišćenje

Ako želite da doprinesete kvalitetu vazduha u domu, dobra odluka je da birate netoksična sredstva za čišćenje. Počnite od toga što ćete izbaciti sredstva na bazi amonijaka i izbeljivače, kao i sva sredstva koja emituju isuviše jak miris. Pređite na više "eco-friendly" opcije na tržištu, ili starinske recepture na bazi sirćeta i sode bikarbone. 

Redovno usisavajte i brišite prašinu.

Mnoge hemikalije iz vazduha se talože na garniturama, plišanim igračkama, tepisima, zavesama, koje se zatim, u narednim danima, otpuštaju i vraćaju u vazduh, te mogu da utiču na njegov kvalitet.

Izuvajte se kad uđete u kuću

Ovo slobodno zamolite i sve goste koji vam dolaze u posetu. Dolazak u kuću spolja podrazumeva i donošenje brojnih nepoželjnih stvari - od čestica prašine, fekalija, pesticida, polena, itd. Zato je najbolje da čim uđete u kuću izujete obuću. 

Redovno četkajte i čistite kućne ljubimce

Perut sa kućnih ljubimaca može doprineti razvoju alergijskih simptoma.  

Rešite se buđi

Ovaj tip gljivica oslobađa alergene u vazduh koji mogu izazvati neprijatne simptome. Većina buđi raste u tamnim, vlažnim prostorima, kao što su kupatila, toaleti, vešeraji, ostave, podrumi.  Najpraktičniji savet jeste često luftiranje prostorija (promaja). Na ovaj način ćete omogućiti sušenje vazduha, jer gde se nakuplja vlaga, tu se javlja i buđ. Naravno, osim kada je zagađenje povišeno, jer tada nije preporučljivo otvarati prozore. 

Kada AQI vrednosti prelaze 150, nije požejno luftirati prostorije. Tada je naročito važno i da ne dozvolite pušenje, kako bi vazduh u prostoriji zadržao bolji kvalitet.

Takođe, izbegavajte kuvanje na šporetima na plin u periodu povećane zagađenosti i obezbedite dobar aspirator.

(nastavak ispod)

reklama

5. Omogućite unos karotenoida, vitamina C, D i E 

Kada su u pitanju bebe, najbolja zaštita jeste dojenje. Istraživanja (1) su pokazala da majčino mleko uklanja štetna dejstva PM(2.5) čestica i ugljen dioksida kod beba u prva 4 meseca. Majčino mleko deluje kao zaštitna barijera od ovih najvećih zagađivača. 

Nakon prelaska deteta na mešovitu ishranu, važno je omogućiti unos raznovrsnih namirnica, naravno u skladu sa preporukama o uvođenju čvrste hrane. Kada je u pitanju zagađenje, istraživanja (2) su pokazala da karotenoidi, vitamini D i E pomažu protiv štetnog uticaja zagađenog vazduha. Vitamin C i omega 3 masne kiseline takođe mogu imati važnu ulogu. 

Pojedine vitamine dete će uneti izbalansiranom ishranom, ali za neke je neophodna suplementacija. Takav je, recimo vitamin D. Preporuka našeg Ministarstva zdravlja je da se vitamin D supstituiše u prvoj godini života. Kasnije, vitamin D se u telo unosi primarno putem izlaganja sunčevoj svetlosti. S obzirom da nema puno namirnica kojima bi se nadoknadila potreba za ovim vitaminom, preporuka većine pedijatara je da se ovaj vitamin supstituiše tokom zimskih meseci (od novembra do aprila) i nakon prve godine.

Namirnice bogate vitaminom C su: jabuka, kuvani krompir, kruška, sok od paradajza, pomorandža, kivi, jagode, brokoli, paprike.

Kada je u pitanju vitamin E, najviše ga ima u maslinovom ulju. 

Karotenoidi su pigmenti biljaka odgovorni za jarko crvenu, žutu i narandžastu boju u mnogo voća i povrća. Oni deluju kao antioksidanti deaktivirajući slobodne radikale. Namirnice sa najvišom kocnetracijom karotenoida su: šargarepa, bundeva, crvena paprika, mahunarke, mango, narandže, breskve, lubenice, mandarine, žumance, crveni grejpfrut, paradajz.
 

6. Unesite zelenilo u dom i smanjite zagađenost vazduha u stanu

Studije su pokazale da biljke mogu da imaju pozitivnu ulogu u uklanjanju pojedinih hemikalija i polutanata (izuzev PM čestica). Neke od njih su aloja (aloe vera), sansevijerija (sabljica ii svekrvin jezik), hlorofitum, fikus gumijevac, spatifilum (ljiljan mira), bambus palma.

Pri tom, ako imate bebu ili malo dete, vodite računa o izboru biljaka, jer neke od njih mogu biti otrovne.
 

Izvor:
www.babycenter.com
www.bbc.com
www.airpurifiers.com
www.sciencedaily.com
www.nhs.uk