Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.
Alergije kod dece
U OVOM CLANKU
O alergijama
Da li je vaše dete imalo iskustva sa učestalim kijanjem, svrabom i crvenilom nosa i očiju, nadražajnim kašljem i grebanjem u grlu? Ili mozda sa još ozbiljnijim alergijskim reakcijama na određenu hranu, biljke, kućne ljubimce ili ujed insekta?
O ovim tegobama smo razgovarali sa Snežanom Šundić -Vardić, majkom dvoje dece sa atopijom i urednicom portala "Alergija i ja", nezavisnog internet sajta o atopijskim bolestima i celijakiji.
Shvativši da su prava pacijenata sa atopijom, a pre svega sa alergijom na hranu i atopijskim dermatitisom, ravna nepriznavanju bolesti, Snežana je pokrenula blog, a nakon toga, uvidevši kolika je zainteresovanost drugih mama sa istim ili sličnim problemom, i portal.
Osobe sa atopijskim dermatitisom, alergijama na hranu, alergijskim rinitisom, astmom, celijakijom i drugim, uglavnom, autoimunim oboljenjima sa restriktivnom ishranom sada imaju mesto koje pruža podršku, pristup informacijama, najnovijim istraživanjima i edukaciji, kako tekstovima tako i na organizovanim okupljanjima.
"Kada jednom doživite anafilaksiju kod deteta, onda na alergiju ne gledate kao na kijavicu, nego kao na ozbiljno oboljenje za koje nauka još uvek nema uzrok ni lek. Kao roditelj, shvatila sam da su prava pacijenata sa atopijom, a pre svega sa alergijom na hranu i atopijskim dermatitisom, ravna nepriznavanju bolesti", kaže Snežana koja je osnivač i Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijama, celijakijom i ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani.
Po zvaničnim evropskim statistikama, svaka četvrta osoba ima neki oblik alergije, a to je čak 30 % ukupnog stanovništva. Problemi sa alergijama su u porastu, a broj beba i dece sa simptomima alergija je sve veći.
nastavak ispod
reklama
Bolest cele porodice
Zbog uticaja na kvalitet života kaže se da su alergije, atopijski dermatitis i ostale vrste atopije - bolesti cele porodice.
Deca sa atopijskim dermatitisom spavaju skoro dva sata manje u toku jedne noći, roditelji i kraće, svaki član porodice je dodatno angažovan, a mnoge navike porodice moraju biti izmenjene i prilagođene obolelom.
Alergijski marš
Progres atopijskih bolesti naziva se alergijski marš. On podrazumeva razvijanje alergijskih bolesti, od ekcema, preko alergija na hranu, alergijskog rinitisa, pa do astme.
50% pacijenata sa atopijskim dermatitisom razviju astmu, a između 50% i 80% pacijenata ima alergijski rinitis.
Ekcem kod dece u prvoj godini života je jedan od prvih pokazatelja razvoja alergija. U drugoj godini života, a sve češće i ranije, alergija na hranu utiče na kasniji razvoj alergija, dok se simptomi atopijskog dermatitisa i alergija na hranu u kasnijim periodima života vrlo često razviju u astmu ili alergijski rinitis.
Atopijski dermatitis
Atopijski dermatitis je najčešće kožno oboljenje kod dece. Oko 20% dece ima ekcem, a počinje da se razvija kod 45% pacijenata u prvih 6 meseci.
Svrab, češanje, infekcije, manjak sna su samo neki od problema koje izaziva atopijski dermatitis.
Ovo atopijsko kožno oboljenje se razvija u najvećem broju slučajeva kod dece čija oba roditelja imaju bilo kakve atopijske probleme. Ukoliko samo majka ima atopiju – 57% dece će naslediti atopijski dermatitis, a 47% dece će naslediti od oca.
Alergija na hranu
Najčešće alergije na hranu su alergije na: jaja, mleko, gluten, soju, morske plodove, ribu, kikiriki i orašaste plodove. Proteini ovih namirnica mogu biti skriveni u prehrambenim proizvodima, brzoj hrani, pekarskim proizvodima, slatkišima.
Mnoge alergije na hranu mogu biti veoma jake i dovesti do anafilaktičke reakcije.
"Jedan od problema sa kojim se suočavaju osobe alergične na hranu je deklarisanje prehrambenih proizvoda i nedovoljna podrška u društvu. Česta pojava je diskriminacija dece sa alergijom na hranu. Naše predškolske, obrazovne i medicinske ustanove nisu adekvatno obučene za bezbednu pripremu i služenje hrane za alergičare, tako da se neretko dešava da dete ne ide u vrtić, jer ustanova ne može da obezbedi posebnu ishranu za alergičara.", ističe Snežana.
Celijakija
Iako celijakija ne spada u atopijske bolesti, izbacivanje glutena se često preporučuje osobama koje imaju alergije, čak i kada alergija na gluten nije dijagnostikovana. Više od 55 vrsta bolesti povezano je sa glutenom. Iskustvo je pokazalo da deca sa poremećajem u učenju, hiperaktivna deca, kao i deca sa autizmom pozitivno reaguju na ishranu bez glutena.
Iznenađujuća je procena da na svakog dijagnostikovanog ide 7 nedijagnostikovanih osoba obolelih od celijakije, što dovodi do broja potencijalnih celijakičara na teritoriji Srbije između 35.000 i 70.000.
Ako uzmemo činjenicu da je za postavljanje dijagnoze potrebno od 7 do 10 godina, o ovom autoimunom oboljenju se veoma malo zna.
Foto: Shutterstock
