U OVOM ČLANKU:

Šta je hipotonija?

Hipotonija - simptomi

Kada i zašto se javlja hipotonija kod beba?

Kako se postavlja dijagnoza hipotonije?

Terapija hipotonije kod beba

Hipotonija - posledice

Hipotonija kod beba - simptomi i terapija

Hipotonija je stanje koje podrazumeva smanjeni mišićni tonus. Često je u pitanju simptom nekog drugog, pozadinskog, zdravstvenog stanja.

Hipotonija je stanje suprotno od hipertonije koja podrazumeva prejaki mišićni tonus. Hipertonija je češća od hipotonije. 

Odgovarajući tretman može poboljšati simptome tokom vremena. 

Da bismo uopšte govorili o mogućnosti da vaša beba ima hipotoniju, trebamo početi objašnjavanjem šta je mišićni tonus.

Mišićni tonus je odgovoran za održavanje stabilnog držanja tela. To je sposobnost aktivacije koju mišići imaju kada mirujemo. Mišići šalju informacije u mozak, a zauzvrat mozak šalje informacije u mišiće tako da se stvara tonus neophodan za različite aktivnosti.

"Kada se javi hipotonija, ova razmena informacija se ne odvija pravilno. Beba bude previše mlitava, nema snage da održi položaj, slaba je interakcija, ne poseže za igračkom, deluje previše rastegljivo." - kaže Katarina Drmanac, radni terapeut i osnivač Projekta Zdravo dete. 

Šta je hipotonija?

Hipotonija predstavlja smanjenje mišićnog tonusa. Suporotno od hipertonusa, bebe sa hipotonijom kasnije odižu glavu od podloge, imaju elastične zglobove, ne pružaju otpor, teško im je da održe položaje zbog slabosti mišića. Kada su na leđima, odmaraju se kao da su skroz labava, ispruženih udova, dok bebe sa normalnim tonusom imaju savijene laktove i kolena.

"To su deca koja ne pokazuju otpor kada ih pasivno pomeramo, kada ih stavimo naopako, pokazuju klasično držanje otvorene knjige: sa donjim ektremitetima „poput žabe“, zalepljene za površinu.

Pored toga, kako dete raste, nije u stanju da sedi uspravno, da se okreće ili puzi, a obično ima problem i sa sisanjem ili žvakanjem."

nastavak ispod

Hipotonija - simptomi

Simptomi koji mogu upozoriti na moguću hipotoniju kod beba su:

• Teškoće u držanju glave, potrebno je duže vremena da se beba ispravi;
• Beba je izrazito mlitava i mekana. Ruke ili noge mogu biti istegnutije više nego obično. Veoma je fleksibilna, mnogo se savija, ne pokazuje otpor kad je premeštate;
• Treba joj duže vremena da odreaguje nekim pokretom nakon jake  stimulacije;
• Ima problem sa sisanjem, držanjem dojke, gutanjem ili žvakanjem;
• Ima teškoće pri okretanju na stomak, i sa stomaka na leđa;
• Teško joj je da se dovede do sedećeg položaja, i da ostaje da sedi bez pomoći;
• Sporije ide učenje puzanja, hodanja;
• Nema želju za posezanjem za igračkama;

Ovi problemi mogu da se odraze i na mentalni razvoj, zato je važno da se kod bebe što ranije utvrdi hipotonija i napravi plan terapije. Uz ranu i upornu stimulaciju sve se može postići kod većine dece. 

"Roditelji ne treba da se plaše ovih simptoma, već da budu svesni da se što ranijim uključivanjem u tretman sprečavaju sve moguće posledice hipotonije", kaže Katarina Drmanac.

"Senzorna stimulacija je jako bitna, zato se faza puzanja ne preskače niti kod dece sa hipotonusom, niti kod dece sa hipertonusom."

Kada i zašto se javlja hipotonija kod beba?

Hipotonija je prisutna na rođenju, a pedijatri i fizijatri najčešće postavljaju dijagnozu hipotonije u prvih 6 meseci detetovog života. 

Hipotonija, stanje koje utiče na bebine motorne veštine, je najčešće stanje koje se javlja kod beba. Često je u pitanju prateći simptom nekog drugog stanja ili bolesti, kao što su:  

• Daunov sinrom,
• Spinalna mišična distrofija,
• Trizomija 13,
• Vilijamsov sindrom,
• Tej-Saksova bolest, i dr. 

Hipotonija se takođe može javiti i kao posledica:

• prevremenog rođenja (pre 37. nedelje)
• cerebralne paralize
• izloženosti toksinima 
• hipotiroidizma
• povrede pupčane vrpce
• "sleep apnea" sindroma

Kako se postavlja dijagnoza hipotonije?

Obzirom da puno stanja može izazvati hipotoniju, možda će trebati neko vreme da se otkrije uzrok. Doktori najpre polaze od medicinske istorije porodice i detaljno pregledaju bebu, proveravajući bebine motoričke i senzorne veštine, ravnotežu, koordinaciju, mentalni status i reflekse. 

Naredna testiranja mogu uključiti:

• CT skener ili magnetnu rezonancu mozga
• analizu krvi
• EMG (elektromiografiju)  
• EEG (elektroencelfalografiju) 
• genetska testiranja

Kada se utvrdi uzrok hipotonije, predlaže se odgovarajuća terapija.

Terapija hipotonije kod beba

U zavisnosti od opšteg stanja deteta i sposobnosti da učestvuje u terpijama, napraviće se plan terapije. Dete će se uputiti na rad sa radnim teraputom kako bi se išlo ka ispunjenju zadatih ciljeva za uzrast, kao što su samostalno sedenje, puzanje, hodanje. Ponekad je potrebna pomoć sa kooridnacijom i finim motoričkim veštinama. 

U zaivisnosti od uzroka hipotonije, doktori će se najpre truditi da leče to stanje. Na primer, ukoliko je infekcija uzrokovala problem sa mišićima, doktori će odrediti terapiju za lečenje infekcije. Ponekad je u pitanju dugoročni zdravstevni problem, koji se ne može lečiti i koji je doživotan. 

Bez obzira na uzrok, tretmani će omogućiti da se ojačaju mišići i poboljša koordinacija. 

Tretmani podrazumevaju više opcija, a neke od njih su:  

• programi senzorne stimulacije (unapređuju bebinu reakciju na svetlost, zvuk, dodir, miris i ukus)
• okupaciona terapija (pomaže kod finih motoričkih veština, koje će detetu biti neophodne za svakodnevne aktivnosti)
• fizikalna terapija (pomaže detetu da kontroliše svoje pokrete; jačaju snagu i mišićni tonus tokom vremena)
• govorno-jezička terapija (pomaže kod problema sa disanjem, gutanjem, govorom)

"Ono što treba reći je da se i roditelji uključuju u tretman, tako što će naučiti kako dodatno kod kuće da stimulišu bebu na pravi način, kako se baviti njom kroz pravilno nošenje i gde je najbolje za bebu da provodi vreme i kojim igračkama je stimulisati.", dodaje Katarina.

Hipotonija - posledice

Posledice i prognoza hipotonije zavise od:

• uzroka hipotonije
• uzrasta
• težine stanja
• mišića koji su pogođeni hipotonijom

Hipotonija je često doživotna, ali se tretmanima može poboljšati. Kod većine beba sa dijagnozom hipotonije dolazi do značajnog poboljšanja u mišićnom tonusu tokom vremena. 

Ako dete ne dobije odgovarajuću terapiju za stanje koje je uzrok hipotonije, postoji rizik da se hipotonija pogorša tokom vremena. 

Dete sa benignom kongenitalnom hipotonijom možda i neće imati potrebu za terapijama, osim kada se dese neki povezani problemi, kao što je dislokacija zgloba.

Da bolje razumete hipotoniju i kako se može odraziti na zdravlje vašeg deteta, najbolje je da porazgovarate sa detetovim pedijatrom.  

Članak napravljen u saradnji sa Projektom Zdravo dete