U OVOM ČLANKU:

Moro refleks

Refleks traženja usnama

Refleks sisanja

Babinski refleks

Refleks hvatanja

Asimetrični tonični refleks vrata 

Refleks automatskog hoda 

Refleks treptanja  

Refleks drhtanja

Refleks smejanja

Izostanak bebinih refleksa ili njihovo produženo trajanje

Refleksi sa kojima se beba rađa su fascinantni. Kada beba čuje glasan zvuk, ona će se trgnuti, dižući ručice i nožice. Ako pomazite bebin obraz, ona će instinktivno okrenuti glavu, otvoriti usta i početi da cokće, očekujući bradavicu, odnosno hranu.  

Neki od ovih refleksa su ključno važni za bebino preživljavanje. 

Bebini refleksi: Šta nam govore o razvoju novorođenčeta

Kada se beba rodi sa prisutnim refleksima, to je neonatalozima znak da je sve kako treba. Na osnovu njih bebi se daje ocena u oviru APGAR skora, a ključni refleksi nastavljaju da se prate i tokom cele prve godine na redovnim kontrolama. 

Kako beba raste, primitivni refleksi se postepeno gube i daju prostor za razvoj svesnih motoričkih radnji i veština, poput prevrtanja, hvatanja, sedenja.  

Ali, ukoliko se zadrže duže nego što je očekivano, mogu ukazivati na (ili početi da stvaraju) određene probleme. 

U nastavku teksta pročitajte koji su to osnovni bebini refleksi, kako se prepoznaju i koliko se očekuje da traju kod zdrave bebe. 

nastavak ispod

Pročitaj još:

• Prvi bebin pregled kod pedijatra: Šta da očekujete
   
• Bebin razvoj u prve 4 nedelje života
   
• Kako se menja bebina dinamika spavanja u po mesecima

Moro refleks

Moro refleks ili trzajni refleks je bebin odgovor na neki glasan zvuk, nagli pokret ili osećaj pada. Prisutan je od rođenja, a razvija se već od 25. nedelje trudnoće.

Moro refleks se javlja kada beba leži na leđima i prepoznaje se po istovremenom naglom pružanju ruku i nogu i širenjem šaka, najčešće uz glasan plač. Ako je prisutan hipertonus, beba zabacuje glavu, širi rukice, a šake su u pesnici.
 

Trzajni refleks zapravo izgleda kao da se beba od nečeg uplašila i jako trgnula. Odmah nakon trzaja beba ponovo skuplja šake u pesnicu i približava noge i ruke uz telo. Ovaj refleks može i probuditi bebu, a možete ga ublažiti povijanjem bebe. 
 

Ovaj refleks počinje polako da se gubi od 3. meseca, jer se beba postepeno navikava na sredinu u kojoj se nalazi, kao i na različite radnje kao što su pokreti prilikom presvlačenja ili kupanja. Nestaje u potpunosti oko 6. meseca.

Refleks tražnja usnama

Refleks traženja usnama (en. rooting reflex) predstavlja bebinu reakciju na dodir po obrazu ili ugao usana. Beba okreće glavu u pravcu nadražaja, a usne su otvorene u potrazi za izvorom hrane, odnosno dojkom.

Ovaj refleks je često praćen i sisanjem palca.
 

Refleks traženja usnama javlja se po rođenju i traje do 3. ili 4. meseca, a nakon ovog perioda može se još neko vreme javljati u snu.

Refleks sisanja 

Refleks sisanja povezan je sa refleksom traženja usana koji mu prethodi. Refleks sisanja bebe vežbaju još dok su u materici sisanjem palca, što ćete možda, uz malo sreće, imati priliku da vidite na jednom od ultrazvučnih pregleda.   
 

Refleks sisanja je izuzetno jak refleks koji se aktivira kada bradavica dojke ili cucla dodirne bebino nepce, a obezbeđuje da beba efikasno izvuče mleko. 

Pa iako je ovaj refleks sam po sebi jak i doprinosi uspostavljanju pravilnog dojenja, to ne znači uvek da će prvi podoji ići lagano. Babica ili patronažna sestra će vas obučiti kako da beba pravilno uhvati dojku kako bi se uspostavio efikasan podoj.  

Babinski refleks 

Babinski refleks se aktivira kada se bebino stopalo golica po tabanu, odnosno lagano nadražuje prstom ili nekim predmetom. Na ovaj dodir bebini prsti se šire poput lepeze, a palac se isteže i odvaja nagore od ostalih prstiju. 
 

Babinski refleks se javlja odmah po rođenju i može nestati najranije nakon 6. meseci ili najkasnije nakon 2. godine. Nakon toga prsti se na nadražaj tabana uvijaju nadole.

Refleks hvatanja 

Refleks hvatanja javlja se na rukama (palmarni refleks) i bebinim stopalima (plantarni refleks). Aktivira se laganim pritiskom mekanog dela dlana odnosno dela stopala ispod prstiju. Odgovor na ovaj nadražaj prepoznaje se automatskim stiskanjem šaka odnosno savijanjem prstiju stopala na dole.  

Refleks hvatanja prisutan je od rođenja, a razvija se kod bebe od 16. nedelje trudnoće. Polako prestaje u razdoblju od 3. do 6. meseca na rukama, a kada su u pitanju stopala može biti produžen do prve godine. 

Asimetrični tonični refleks vrata 

Asimetrični tonični refleks vrata (en. asymmetrical tonic neck reflex) aktivira se kada beba leži na leđima sa glavom okrenutom na jednu stranu. Ruka na toj strani se proteže dok se suprotna ruka savija u laktu što se definiše kao položaj "mačevaoca". 
 

Ovaj refleks se javlja tek na rođenju i polako može nestajati kada beba napuni dva meseca, pa sve do šest meseci.

Pročitaj još:

• Regresija sna kod bebe - kako je prevazići?
• Kalendar vakcinacije
• Da li su bebi potrebni vitaminski suplementi?

Refleks automatskog hoda  

Refleks automatskog hoda ili koračanja aktivira se kada se beba drži uspravno ispod pazuha tako da jednom nogom dodiruje ravnu površinu. U takvom položaju, beba automatski podiže jedno stopalo, pa drugo, kao da korača.  
 

Refleks automatskog hoda javlja se odmah po rođenju i traje dok beba ne napuni dva meseca.  

Refleks treptanja  

Refleks treptanja ili žmirkanja aktivira se kada se bebi duva u lice ili joj se u lice usmeri jak snop svetlosti na šta beba reaguje treptanjem. Treba imati u vidu da se nakon rođenja kod bebe mogu javiti različiti nekontrolisani pokreti očiju, uključujući i lažni strabizam (razrokost).  
 

Ovi pokreti prolaze nakon prvog meseca, a lažni strabizam može potrajati do šestog meseca. S druge strane, refleks žmirkanja traje do kraja života. 

Refleks drhtanja

U sklopu normanih bebinih refleksa smatraju se i tremori, od podrhtavanja donje vilice do drhtanja i trzanja nogu i ruku, a beba će ih vremenom prerasti.

Do drhtanja uglavnom dolazi kada beba spava ili kada plače. 

Drhtanje retko može biti znak napada (neonatalne konvulzije), pa ukoliko primetite da se bebino drhtanje ne smiruje kada je držite ili primećujete druge neuobičajene znake, grimase ili pokrete kod bebe, najbolje je da se posavetujete sa pedijatrom. 

Refleks osmeha
 

Iako vam se može činiti da beba sanja nešto lepo, osmehivanje bebe sve do drugog meseca je zapravo refleks, kao i razni drugi izrazi lica koje u ovom periodu spontano pravi.

Refleks osmeha spontano prestaje oko drugog meseca, kada beba počinje da vam se zaista osmehuje, šta ćete sigurno sa velikom radošću prepoznati. (A oko 4. meseca beba će početi da pokazuje znake vezanosti za vas.)

Izostanak bebinih refleksa ili njihovo produženo trajanje

Odmah po rođenju bebe, neonatolozi proveravaju prisustvo i intenzitet bebinih primarnih refleksa. Njihovim provociranjem i posmatranjem, doktori zapravo procenjuju da je beba u dobrom fizičkom stanju, i da su neurološke funkcije u redu.  

Pa iako je važno da su refleksi prisutni na rođenju, većina njih bi trebalo da nestane, odnosno da se integriše u prvim mesecima i godinama života. 

Kada se ovi primarni refleksi zadržavaju duže od očekivanog perioda, to može ukazati na određene izazove i probleme u daljem razvoju, počev od nedovoljno razvijenih motoričkih veština (hvatanje olovke, nespretnost), ali i do problema sa čitanjem, pažnjom, mokrenjem u krevetu, anksioznosti i hiperaktivnosti kod dece školskog uzrasta. 

Smatra se da bebe imaju veću verovatnoću da zadržavaju reflekse ako su rođene carskim rezom, ako je porođaj protekao previše brzo, ako su rođene pre termina ili ako su rođene sa niskom telesnom težinom. Takođe, kod bebe se neki refleks može produžiti zbog pogrešne stimulacije, npr. zbog preranog postavljanja u neki položaj. 

Zato je važno da bebin pedijatar isprati pravilan razvoj i integraciju refleksa. Najvažniji period za praćenje refleksa jeste sa 3, pa sa 6 meseci, a ako je sve u redu, dovoljno je da se beba stimuliše kroz igru. Ako se pojave neki rizici, dete se upućuje na terapiju. 

S obzirom da pedijatri uglavnom prate reflekse do 1. godine života, ukoliko smatrate da treba, možete i nakon toga potražiti savet pedijatra, fizijatra, okupacionog terapeuta i kiropraktičara. Ovi stručnjaci će moći da testiraju dete i provere prisustvo primarnih refleksa, odnosno da li se menjaju i integrišu u skladu sa uzrastom.

Svaki od njih će imati drugačiji pristup, shodno svojoj oblasti.  Ali svi ovi stručnjaci zajedno mogu da sprovedu celovitu terapiju u okviru koje će dete vežbati pokrete koji stimulišu nervni sistem i razvijaju nervno-mišićne veze. 

Sa ovakvom terapijom rezultati se vide brzo, ali da bi se formirale trajne promene u mozgu, obično je potreban period od godinu dana.  

Članak napravljen u saradnji sa Projektom Zdravo dete