U OVOM ČLANKU:

Fiziološka hipertonija kod beba – kada je sve u granicama normale?

Šta je hipertonus?

Da li je hipertonus opasan?

Kada se javlja hipertonija?

Simptomi hipertonije

Terapija hipertonusa

Vežbe za hipertonus

Koliko dugo traje tretman hipertonije?

Hipertonus - posledice i prognoze

Saveti za roditelje: Kako pratiti napredak i kada potražiti dodatnu procenu

AUTORSKI TEKST

Hipertonija kod beba - simptomi i terapija

Hipertonija označava stanje povišenog mišićnog tonusa kod beba, gde su mišići napeti i zategnuti, što može otežavati bebine pokrete i uticati na njihov motorni razvoj. 

Hipertonija je suprotna od hipotonije, koja podrazumeva smanjen mišićni tonus, odnosno opuštenost mišića. Oba stanja zahtevaju pažljivu medicinsku procenu.  

Fiziološka hipertonija kod beba – kada je sve u granicama normale?

Blaga mišićna napetost kod novorođenih beba često je potpuno normalna pojava i deo je prirodnog neurološkog sazrevanja. Ovo stanje se naziva fiziološka hipertonija. Najčešće se primećuje u prvim nedeljama života i manifestuje se kroz savijene ruke i noge, čvrst stisak šake i uopšteno “zategnutiji” izgled tela.

Ova pojava je posebno uobičajena kod novorođenčadi rođene na vreme i najizraženija je u prvim mesecima, naročito u stanju uzbuđenja ili kada je beba budna. U većini slučajeva, fiziološka hipertonija nestaje spontano do kraja trećeg meseca života, kako se nervni sistem razvija i beba stiče veću kontrolu nad pokretima.

Važno je razlikovati ovu prirodnu pojavu od patološke hipertonije, koja ne prolazi sama od sebe i zahteva stručno praćenje i podršku.

Šta je hipertonus?

Mišićni tonus je odgovoran za održavanje stabilnog držanja tela. To je sposobnost aktivacije koju mišići imaju kada mirujemo. Mišići i mozak stalno međusobno komuniciraju kako bi održali tonus – laganu napetost mišića potrebnu za pokrete i držanje tela. Ova komunikacija omogućava bebi da se pomera, drži glavu i istražuje svet oko sebe. 

Mišićni tonus ima svako od nas. Ali, ono što je važno znati je da mišićni tonus mora biti fiziološki, odnosno u granicama normale.

Hipertonija znači da je mišićni tonus, odnosno stegnutost mišića, izraženiji nego što je uobičajeno za bebin uzrast. Kod hipertonije, beba može izgledati napeto i kruto, pa joj može biti teže da savija ruke i noge kao što to inače rade bebe. Ovo može uticati na njene pokrete, pa je važno da lekar prati takve promene i proceni da li je potrebna dodatna terapija.

Da li je hipertonus opasan?

Hipertonus može postati problematičan ako se ne prepozna na vreme i ne tretira pravilno. Važno je razumeti šta uzrokuje hipertonus, koji je njegov intenzitet i da li ometa bebin motorički razvoj.

Najčešće se radi o fiziološkoj (normalnoj) hipertoniji kod novorođenčadi, koja spontano nestaje do 3. meseca života. 

Kod prolaznog hipertonusa ne postoje neki neurološki uzroci (poput oštećenja mozga ili kičmene moždine), a beba uprkos napetijim mišićima pravilno napreduje u razvoju (sa razvojnim miljokazima poput rotacije, puzanja, sedenja). 

Hipertonus koji se ne uoči i ne tretira na vreme može dovesti do nepravilnih obrazaca kretanja, otežanog razvoja motorike, poremećaja držanja, kašnjenja u razvoju koordinacije, balansa i govora.

Takođe, ako je hipertonus deo ozbiljnijih neuroloških stanja, poput cerebralne paralize – tada zahteva dugoročni tretman i multidisciplinarni pristup.

nastavak ispod

reklama

Hipertonus kod bebe - kada se i zašto javlja hipertonija?

Hipertonija nije samostalna dijagnoza već simptom koji može ukazivati na razne uzroke, pa je važno razlikovati fiziološku (normalnu) od patološke (neurološke ili stečene) hipertonije. 

Kod većine terminskih beba u prvim nedeljama života prisutna je blaga, ujednačena napetost mišića, poznata kao fiziološka hipertonija.

Hipertonija koja prelazi okvire fiziološke i onemogućava normalan razvoj pokreta može nastati kao posledica nepravilnog razvoja mozga tokom trudnoće, kao i usled određenih neuroloških bolesti ili povreda.

U rizičnim grupama za razvoj hipertonusa se nalaze bebe:

• iz rizičnih trudnoća,
• koje su prošle kroz porođajnu traumu,
• iz blizanačkih trudnoća
• koje su iskusile nedostatak kiseonika tokom ili neposredno nakon porođaja

Najčešće se javlja kod dece sa stanjima poput cerebralne paralize, gde može biti trajna, ali težina simptoma i kvalitet života zavise od stepena oštećenja i terapijskih mera koje se primenjuju. 

nastavak ispod

Pročitaj još:

• Šta da očekujete na prvom pregledu kod pedijatra?
   
• Bebini refleksi - šta govore o psihomotornom razvoju bebe?
   
• Puzanje i hodanje uz podršku - vaš mališan je u pokretu! 

Koji su simtomi hipertonusa?

Postoje neki znaci kod bebe koji mogu ukazivati na hipertoniju:

• telo je previše čvrsto ili kruto,
• beba pokazuje prekomerni tonus dok podiže glavu i može je držati podignutu duže od očekivanog perioda, što može ukazivati na napetost mišića [1],
• teško savija ruke i noge prilikom presvlačenja,
• palac ostaje skupljen u pesnicu i nakon 3. meseca starosti [2],
• beba se ne opušta ni tokom spavanja,
• pokreti ruku i nogu su teški i usporeni, dok bi trebali biti lagani i spontani [3],
• sa oko 6 meseci beba može imati poteškoće da sedi, ustaje ili stoji na prstima, što može biti znak problema u razvoju motoričkih veština,
• usporena koordinacija i ravnoteža, otežano usvajanje finih motoričkih pokreta kao što su mahanje rukama ("taši, taši") [4],
• mogu se javiti poteškoće sa gutanjem, a neke bebe sa hipertonusom često imaju problema sa refluksom ili bljuckanjem [5].

Kada beba dođe na svet, naročito ako je u pitanju prvo dete, roditelji su često puni ponosa i rado tumače bebino ponašanje kao znak čvrstine i napredovanja. Ipak, u nekim slučajevima, ponašanja poput pojačane napetosti, izražene aktivnosti ili neuobičajene okretnosti mogu biti znaci povišenog mišićnog tonusa – hipertonusa. Bebe sa hipertonusom ponekad deluju nemirno i kao da su u stalnoj napetosti, što neki roditelji mogu, sasvim prirodno, protumačiti kao znakove 'živahnosti' ili 'naprednosti'.

nastavak ispod

Koji su tretmani najprikladniji za lečenje hipertonusa kod bebe?

Ukoliko se ne prepozna i ne tretira na vreme, povišen mišićni tonus može usporiti napredak u razvojnim fazama – kako u motoričkom, tako i u emocionalnom i kognitivnom smislu. Zato je važno da se u okviru redovnih sistematskih pregleda pažljivo prati bebin motorni razvoj i prisustvo neonatalnih refleksa.

Ako pedijatar proceni da postoji potreba, beba će biti upućena na dodatne specijalističke preglede i tretman kod fizijatra, radnog terapeuta ili drugih stručnjaka koji se bave ranim razvojem.

Rano prepoznavanje i uključivanje u odgovarajuće tretmane pomaže u očuvanju elastičnosti mišića i prevenciji formiranja nepravilnih motoričkih obrazaca. Kada se intervencija sprovede na vreme, beba obično lakše usvaja funkcionalne pokrete i ceo proces traje kraće.

Vežbe za hipertonus

Vežbe kod beba sa hipertonusom uvek treba da sprovodi stručno lice – najčešće fizioterapeut ili radni terapeut sa iskustvom u radu sa decom. Istovremeno, roditelji dobijaju edukaciju kako da kod kuće pravilno vežbaju sa detetom i tako nastave terapiju u sigurnom okruženju.

Uobičajeno da se korsite različite tehnike koje pomažu u opuštanju napetih mišića i jačanju onih koji su slabije aktivni. Cilj ovih vežbi je da se podstakne usvajanje pravilnih obrazaca pokreta, omogući optimalan psihomotorni razvoj i uspostavi stabilno držanje tela. Sve to pomaže bebi da lakše savlada važne razvojne korake – poput rotacije, puzanja i sedenja.

Nakon vežbi često sledi i senzorna stimulacija, koja dodatno doprinosi razvoju koordinacije i boljoj obradi senzornih informacija.

Roditelji imaju veoma važnu ulogu u ovom procesu. Kroz individualne savete, uče kako da pravilno postupaju sa bebom tokom svakodnevnih aktivnosti – kako da je nose, kupaju, istežu i podstiču njenu aktivnost na način koji joj najviše odgovara.

Koliko dugo traje tretman hipertonije?

Trajanje tretmana zavisi od stepena izraženosti povišenog tonusa – on može biti blag, umeren ili izražen. U skladu s tim, procenjuje se koliko će dugo biti potrebno da dete bude uključeno u terapijski proces.

Vrlo je važno da se terapija započne što ranije, jer to može značajno doprineti uspešnosti tretmana i bržem usvajanju pravilnih obrazaca kretanja.

Kod pojedine dece, posebno ako je hipertonija posledica određenih neuroloških stanja (na primer kod dece sa cerebralnom paralizom), podrška kroz terapiju može biti potrebna dugoročno, kako bi se obezbedio što bolji kvalitet života i funkcionalna samostalnost.

Hipertonus - posledice i prognoze

Kod većine dece, uz adekvatnu terapiju i podršku, stanje se značajno poboljšava. U mnogim slučajevima, posebno kada je hipertonija blaga ili umerena, ona ne ostavlja trajnije posledice na opšte zdravlje i razvoj deteta.

Decu sa blažim oblicima hipertonije važno je podsticati na raznovrsne motoričke aktivnosti koje im pomažu da razviju koordinaciju, snagu i ravnotežu. Aktivnosti kao što su vožnja bicikla, igra na toboganu, penjanje, skakanje, ljuljanje i vrtenje mogu biti izuzetno korisne.

Od polaska u školu, preporučuje se uključivanje u sportove koji dodatno stimulišu pravilan motorički razvoj, uz savetovanje sa stručnjakom koji prati dete.

Saveti za roditelje: Kako pratiti napredak i kada potražiti dodatnu procenu

Pratite male promene – Napredak kod beba sa hipertonusom može biti postepen. Obratite pažnju na promene u opuštenosti mišića, lakšem savijanju udova i da li primećujete veću udobnosti prilikom držanja i presvlačenja bebe.

Redovno komunicirajte sa terapeutom – Svaka beba je različita, i zato je važno da u terapiji postoji stalna razmena informacija između roditelja i stručnog lica koje prati razvoj deteta.

Budite uključeni – Vežbe koje roditelji rade kod kuće u saradnji sa terapeutom često imaju veliki značaj za napredak. Upravo su ključni doslednost i pravilna primena preporučenih tehnika.

Ne upoređujte previše sa drugom decom – Svako dete se razvija svojim tempom. Umesto poređenja, fokusirajte se na individualni napredak deteta.

Potražite dodatnu procenu ako primetite:

• da napredak stagnira duže vreme,
• ako se pojave novi znaci napetosti,
• ili ako imate bilo kakvu sumnju u vezi sa razvojem deteta.

Rana procena i podrška mogu napraviti veliku razliku u kvalitetu razvoja deteta, čak i kada se simptomi čine blagim.

Autor teksta: Katarina Drmanac - dipl. radni terapeut, sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom, posebno u oblasti ranog rasta i razvoja. Instagram: /Projekat-Zdravo-Dete

Ažurirano: 25.05.2025. 

Reference:

[1] Sanger TD, Delgado MR, Gaebler-Spira D, Hallett M, Mink JW. Classification and definition of disorders causing hypertonia in childhood. Pediatrics. 2003 Oct;111(1):e89-97.

[2] Novak I, Morgan C, Adde L, et al. Early, accurate diagnosis and early intervention in cerebral palsy: advances in diagnosis and treatment. JAMA Pediatr. 2017 Sep 1;171(9):897-907.

[3] Fetters L, Varni JW. Motor development and movement disorders in children. Pediatr Clin North Am. 1993 Oct;40(5):1033-52.

 [4] Gabbard C. Lifelong motor development. 6th edition. 2016.

[5] Miller CK, Willging JP. Feeding problems and dysphagia in cerebral palsy. Pediatr Clin North Am. 2010;57(3):601-14.

Foto: Shutterstock