U OVOM ČLANKU:

Dinamika razvoja motoričkih veština

Kada bi dete trebalo da počne sa razvojem motoričkih veština?

Razvojni ciljevi dece u prvih 5 godina

Na koji način mogu da doprinesem razvoju motorike kod deteta?

Biti roditelj

Razvoj motorike kod dece - vodič za roditelje

U prvih 5 godina od rođenja, mozak se razvija brže i više nego u bilo kom drugom periodu života. Rana iskustva deteta i rana stimulacija doprinose razvoju miliona neuronskih veza u mozgu. U ovo vreme se stvaraju osnove za učenje, zdravlje i ponašanje tokom celog života.

nastavak ispod

reklama

Dinamika razvoja motoričkih veština

Deca rastu i razvijaju veštine različitom brzinom.

Dok jedni roditelji brinu o tome kada će njihovo dete prohodati, drugi brinu o tome kada će izgovoriti prvu reč. Većina veština se javlja po istom redosledu, ali vreme u kome se javljaju može biti različito kod različite dece.

Najpre se razvija krupna motorika. Ona podrazumeva krupnije pokrete tela, kao što su okretanje i sedenje. Kod ovih pokreta koriste se krupniji mišići - mišići ruku, noga, leđa i stopala.

Fine motoričke veštine podrazumevaju sitne pokrete, kao što je uzimanje manjih predmeta i držanje pribora za jelo.  Kod ovih pokreta koriste se sitniji mišići - mišići prstiju, zglobova, usta i jezika.

Zahvaljujući razvoju motoričkih veština, dete će moći:

• Da se slobodno kreće i samostalno završava određene zadatke.
• Da istražuje svet oko sebe, što dalje promoviše govor, kognitivni i senzorni razvoj.
• Da stiče nezavisnost i samopouzdanje, što dalje promoviše izvršne funkcije. Izvršne funkcije obuhvataju set veština i informacija koje je dete ranije steklo, a koje mu pomažu u novim izazovima i zadacima sa kojima se svakodnevno susreće.
• Da dostiže razvojne ciljeve u očekivano vreme.

Kada bi dete trebalo da počne sa razvojem motoričkih veština?

Čim se rodi! Kod beba razvoj motorike započinje sa prvim pokretima. Kako dete bude raslo, ono će sticati i razvijati motorne veštine kroz razne aktivnosti koje se obavljaju u svakodnevnim rutinama. Dete će prirodno samo pokušavati da ovlada novom veštinom.

Ipak kod beba i male dece možda će biti potrebna dodatna stimulacija. Preporučuje se da svakodnevno ohrabrujete dete da se fizički kreće i da razvija svoje motoričke veštine.

Ovakva stimulacija je važna da bi dete dostiglo razvojne ciljeve na vreme. Ovladavanje jednom veštinom će dovesti do ovladavanja drugom. Tako na primer, iako beba uglavnom neće propuzati do 7-9 . meseca, ona će do tada dostići druge razvojne ciljeve koji će joj dati snagu i veštine potrebne da puzi.

Razvojni ciljevi dece u prvih 5 godina

Do 2. meseca beba počinje:

• da se odguruje kada je postavite na stomak
• da pravi svesne pokrete sa rukama i nogama

Do 4. meseca beba treba da može:

• da drže glavu uspravno
• da drži svoju težinu na nogama, kada su stopala ravno na podu
• da može da se podigne na laktove kada leži na stomaku

Do 6. meseca beba treba da može:

• da sedi bez podrške
• da se ljulja na rukama i kolenima
• da napravi pun okret ležeći
• da premešta predmete iz jedne u drugu ruku
   

Pročitaj još:

• 40 Montesori aktivnosti za decu

Do 9. meseca beba treba da može:

• da puzi i da se povlači rukama kako bi se podigla u stajaći položaj
• da pokazuje prstom predmete
• da dohvata igračku rukom
• da počne da uzima sitnije komade hrane

Do 12. meseca beba treba da može:

• da pije iz šolje sa pipkom
• da trese i baca predmete
• da stoji uz podršku i da počne da stoji bez pomoći
• da napravi par koraka dok se drži za osobu ili nameštaj

Između 18 meseci i 2. godine dete treba da može:

• da hoda unapred i unazad
• da trči
• da se hrani sa kašikom ili viljuškom
• da drži deblju olovku ili marker
• da ide uz i niz stepenice držeći se za osobu ili ogradu (sa postavljanjem oba stopala na svaki stepenik)
• da baca loptu

Između 3. i 4. godine dete treba da može:

• da se penje uz stepenice postavljajući stopala nazimenično
• da skače sa obe noge
• da složi jednostavnu slagalicu
• da koristi ručke na vratima
• da crta krugove, kvadrate i veoma jednostavne likove
• da vozi tricikl

Na koji način mogu da doprinesem razvoju motorike kod deteta?
 

Ovo su samo neki od načina kojima ćete pospešiti fizički razvoj svog mališana:

Odlazak u šetnju. Možete naizmenično šetati, brzo hodati, trčkarati ili marširati. Igrajte na slovo na slovo ili započnite kolekciju perja ili lišća, kako biste održavali raspoloženje dok hodate. U kući, možete povesti paradu sa muzičkim instrumentima ili zastavama.
 

Igra u pesku. Igra sa posudama u pesku odlično razvija manipulaciju rukama.

Igra sa vodom u dvorištu. Mali bazen ili kadica sa vodom, prskalica ili crevo će dete stimulisati na fizičku aktivnost - trčanje, prskanje, skrivanje…
 

Napravite poligon u dnevnoj sobi ili dvorištu. Postavite pregrade od jastuka, kutija, igračaka ili drugih predmeta oko kojih dete može da trči, da se podvlači ili penje i prelazi.
 

Igre pretvaranja. Životinje su omiljena tema kod mališana. “Da li možeš da hodaš kao pingvin? Galopiraš kao konj? Kako kaže krava?” Ili ohrabrite dete da “leti” kao avion ili “jaše konja” po sobi.
 

Igre komandi. Kada je više dece na okupu, možete igrati “zamrznutog čikicu” ili “dan-noć”.
 

Igra loptom. Šutiranje, bacanje i hvatanje su sjajna vežba.
 

Plešite uz muziku. Puštajte detetu različite žanrove. Sviranje instrumenta podstiče i fizički razvoj. Ili plešite uz pesme koje imaju uputstva, kao što je “korak napred - nazad dva”.

Pravite kolače. Zamesite testo i dajte detetu da oblikije. Deca uživaju da mese, a na ovaj način razvijaju finu motoriku.

Napravite "senzornu kutiju". U ovu kutiju možete stavljati razne predmete: šišarke, loptice, sitne predmete iz domaćinstva... Neka bude što više različitih boja i materijala. Dete će uzimati predmete i razvijati taktilno čulo i finu motoriku, a ujedno i uvećavati fond reči i razvijati govor. Kada dete malo poraste, možete recimo stavljati predmete na slovo "A", pa zatim na slovo "B" i tako redom. 
 

Hodanje po žici. Postavite kanap po zemlji i pravite se da je to akrobatska uzica ili hodanje po piratskom brodu, što je sjajno za vežbanje ravnoteže.
 

Perite bicikl, psa, igračke. Sapunica i voda predstavljaju ogromnu zabavu za dete, a dete će pri tom vežbati i krupnu i sitnu motoriku. Duvajte balončiće, neka deca probaju da ih hvataju.
 

Igre iz mladosti. Igrajte žmurke, “ide buba mara”, preskačite lastiš, lezite i nogama podignite dete u vazduh da leti kao avion. Pokažite igre iz vaše mladosti. Deci je sve novo, pa će se upustiti u razne igre sa istim uzbuđenjem kao i vi nekada.
 

Deca obožavaju kuhinjske aksesoare. Dozvolite detetu da napravi bubnjeve od plastičnih posuda, varjača. Neka proba da presipa vodu ili recimo orahe ili pirinač iz jedne u drugu posudu. (Uz vaš nadzor).
 

Kreirajte. Pravite oblike ili nizove uz pomoć štipaljki, slamčica…
 

Na kraju, ali ne i najmanje važno (biti roditelj)
 

Dok vaspitavate dete, i vi takođe učite. Svi mi pravimo greške i učimo kroz iskustvo. Vaše sopstveno fizičko i emotivno zdravlje je veoma važan segment odgajanja deteta. Sa preteranim fokusom samo na dete, mnogi roditelji zaborave na sebe ili im na kraju nedostaje vremena. Briga o sebi će vam pomoći da pronađete razumevanje, strpljenje, maštu i energiju koji su vam potrebni da gajite dete u pozitivnom i stimulišućem okruženju.

Izvor:
www.pathways.org
www.parents.com
www.babycenter.com
www.raisingchildren.net.au

Foto: Shutterstock, Freepik