Razvoj bebe u trudnoći: osnovni uticaji

Veliki deo razvoja detetovog mozga dešava se tokom trudnoće - na kraju krajeva, ogroman deo celokupnog razvoja dešava se upravo dok je dete tek mali embrion. Kada znamo da ovaj razvoj predstavlja osnovu inteligencije i zdrave ličnosti za ceo život, postaje jasno koliko je važno da uradimo sve šta možemo još tokom trudnoće da bi smo zaštitili zdravlje bebe i omogućili njen pravilan razvoj.

Uloga roditelja na razvoj bebinog mozga tokom trudnoće

Danas je postalo jasno da su prenatalne faze razvoja mozga kritično važne i osetljive. Na rođenju beba ima gotovo sve neurone koje će imati tokom celog života. Čak i male promene u snabdevanju proteinima i hemijski disbalans u telu trudnice (pod uticajem npr. hroničnog stresa ili pušenja) mogu dovesti do posledica koje će kod deteta trajati ceo život.

Međutim, ovo istovremeno znači da primenjivanje pozitivnih praksi može učiniti mnogo toga dobrog za razvoj bebinog mozga.

Zato je važno da razumemo:
 

1. Kako da se zaštitimo od štetnih uticaja iz okruženja
    
2. Kako da se hranimo tokom trudnoće
    
3. Kojim aktivnostima možemo da stimulišemo razvoj bebinog mozga još dok je u stomaku

1. Zaštita od štetnih uticaja

Tokom trudnoće bebin mozak je izuzetno osetljiv. Kada pojedine supstance dostignu opasne nivoe u naročito osetljivoj ranoj fazi trudnoće, one mogu da naruše zdravlje moždanih ćelija, kao i njihovu mogućnost da obavljaju specijalizovane funkcije. Ovi uticaji mogu oslabiti bazičnu strukturu mozga i dovesti do trajnih poremećaja, dovodeći time do doživotnih štetnih efekata na učenje, ponašanje i zdravlje.

Šta sve može da ugrozi razvoj bebinog mozga?

Štetne materije (teratogeni)
 

Vaše telo poseduje neverovatnu sposobnost da postavi barijere koje će sprečiti razne štetne materije iz okruženja da dođu do bebe. Ipak, ove barijere nisu uvek dovoljne.

Iako je nemoguće u potpunosti eliminisati toksine iz okruženja, najbolji način da zaštitite bebu jeste da se upoznate sa izvorima toksina i preduzmete ordeđene mere da ih uklonite ili bar umanjite. Toksini za koje se zna da mogu uticati na razvoj bebe su svuda oko nas, u vazduhu i u mnogim proizvodima i namirnicama koje koristimo. Uglavnom se pod njima podrazumeva: alkohol i cigarete, zagađenost vazduha i vode, ftalati (najlešće u parfemima i kozmetičkim preparatima), živa (u pojedinim vrstama ribe), olovo i drugi teški metali i pesticidi.

Ovo naravno ne znači da će bebi načiniti štetu ako stavite povremeno omiljeni parfem. Ali s obzirom da istraživači nisu definisali koje su to precizno bezbedne količine, najbolje je smanjiti izloženost teratogenima koliko smo u mogućnosti.  
 

Stres

Stres takođe može imati toksično dejstvo. Određena doza stresa je uobičajena u trudnoći i sigurno ne može ugroziti vašu bebu. Ovde mislimo na uobičajene stresove koje se tiču same trudnoće, radnih obaveza, ispunjavanja rokova, svakodnevnih odnosa. Ipak, veoma izražen ili dugotrajan stres zbog teških životnih situacija kao što su razvod, gubitak bliske osobe, finansijski problemi ili depresija, mogu imati negativne uticaje na trudnoću, pa i na razvoj bebe nakon rođenja. 

2. Posebna ishrana u trudnoći

Budite obazrivi sa “zdravom hranom”

Namirnice sa niskim procentom masnoće nisu dobar izbor u trudnoći. Dovoljan unos pravih masnoća je važan od samog početka, pa sve do kraja trudnoće, i kasnije tokom dojenja.

Tokom prvog trimestra formiraju se nervne ćelije, razvoj mozga bebe eksponencijalno raste. Unos zdravih masti iz prirodnih namirnica je od ključne važnosti, jer skoro 70% novog tkiva čine upravo masti.

Tokom drugog trimestra nervne funkcije počinju da se diferenciraju i sinhronizuju.  Čula počinju da se razvijaju i oko 20. nedelje trudnoće beba počinje da oseća. Zdrave masnoće omogućavaju brži razvoj i zdravije nervne veze.

Ne treba zaboraviti i važnost zaliha masnoća u majčinom telu nakon rođenja bebe. Razvoj bebinog mozga se oslanja na masti koje beba sisanjem crpi direktno iz ovih zaliha.

Nahranite bebin mozak

Omega 3 masne kiseline

Omega 3 masne kiseline, s obzirom da se nalaze u membranama moždanih ćelija, direktno utiču na mentalni razvoj. Namirnica koja obiluje omega 3 masnim kiselinama je riba. Ipak, pazite koju vrstu ribe birate, jer neke vrste kao što su ajkula, sabljarka, kraljevska skuša, imaju veće količine žive. 

Vitamini B kompleksa

Vitamini B kompleksa (B6 - pirodoksin, B9 - folna kiselina, B12 i holin)  su od suštinske važnosti za razvoj mozga i nervnog sistema, i neophodni su od samog početka trudnoće. Orašasti plodovi, posno meso i riba su dobri izvori ovih vitamina. 

Gvožđe

Gvožđe je veoma važno za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, koja prenose kiseonik do bebe. Bebinom mozgu je neophodan kiseonik da bi se pravilno razvijao. Nedostatak gvožđa izaziva anemiju (maloksrvnost). Za žene u reproduktivnom dobu nije neobično da budu anemične, i mnoge ulaze u trudnoću u ovom stanju. Ipak, ne mora da znači da je u pitanju samo nedostatak gvožđa, može biti u pitanju i nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline. 

Proteini

Dovoljan unos proteina je veoma važan od samog početka jer promoviše razvoj ćelija i hormona za bebu koja raste. U trudnoći unos proteina treba da naraste barem za još 10 grama više nego inače.  Dobri izvori proteina su: ovas, jogurt, jaja, govedina, bademi, kikiriki, indijski orah, pistaći, pileće i ćureće grudi, sirevi, mleko, brokoli, tuna, kinoa, sočivo, bundevine semenke, kikiriki, prokelj. 

Više o hranjivim materijama i zdravim praksama kada je u pitanju ishrana trudnice, pročitajte ovde.

3. Aktivnosti koje doprinose zdravom razvoju bebinog mozga tokom trudnoće

Slušanje muzike

Muizka ima moć da blagotvorno utiče na naše raspoloženje i smanjuje nivo stresa. A pored vas i beba će moći da uživa slušajući muziku. U trećem trimestru mozak bebe počinje da razvija sposobnost učenja i počinju da se stvaraju sećanja.

Neki eksperti u neurologiji veruju da prenatalno slušanje muzike podstiče neurogenezu, odnosno generisanje neurona u hipokampusu (delu mozga zaduženom za upravljanje memorijom i orijentacijom u prostoru). Dodatna neurogeneza kroz služanje muzike promoviše proteinske promene u hipokampusu, što potencijalno dovodi do boljeg očuvanja memorije u kasnijem uzrastu.   

Razgovori sa bebom i pre rođenja

Razgovore sa bebom možete započeti još u ranoj trudnoći. Iako vas beba neće čuti još neko vreme, obraćanjem vašem mališanu stvarate prve, neraskidive emocionalne veze.

Beba je negde oko 23. nedelje trudnoće sposobna da čuje zvukove iz okruženja i da reaguje na njih. Slušanjem vaših glasova i različitih zvukova, beba uči i priprema se za život u spoljnom svetu.

Važno prisustvo tate

Najnovija istraživanja pokazuju da interakcija oca sa bebom od najranijih dana pozitivno utiče na kognitivan razvoj deteta. Očevi koji su uključeni tokom trudnoće i prisutni na porođaju više su angažovani oko bebe kada se ona rodi. Uloga tate i poseban odnos koji dete gradi sa ocem u detinjstvu od neprocenjive je važnosti za zdrav razvoj detetove ličnosti.  

Komunikacija sa bebom u trudnoći je način da tate razvijaju svest o malom biću i svest o sebi kao ocu. “Pričanje sa bebom”, otkrivanje na koje zvukove i dodire beba reaguje, biće početak upoznavanja i razvoja posebnog odnosa sa detetom.

Briga o sopstvenom emotivnom zdravlju

Stres roditelja je štetan za dete. Istraživanja su pokazala da su deca koja su bila izložena nasilju u porodici ili rasla pored anksioznih ili depresivnih roditelja, kasnila u razvoju govora, motorike, kao i socijalnih veština. Ovaj uticaj je toliki da može da izmeni DNK kod deteta. Genetski otisak može da potraje sve do adolescencije, pa i u odraslom dobu.

Dobri načini borbe sa stresom:
 

Krećite se

Budite aktivni! Ukoliko ne postoji drugačiji savet doktora, krećite se, šetajte i umereno vežbajte. Pored podizanja raspoloženja, kretanje će vas držati u fizičkoj formi koja će vam veoma značiti u nedeljama i mesecima koji dolaze.

Nađite način da se opustite

Radite stvari u kojima uživate. Posvetite se omiljenom hobiju, pevajte, opustite se uz dobru knjigu – ovi momenti će ionako biti retki i dragoceni kada beba dođe.

Rešavajte emotivne krize

Ukoliko vas muči neka velika briga ili se osećate depresivno, porazgovarajte sa partnerom, prijateljem ili stručnjakom. Ako osećate da  je previše toga na vama, potražite pomoć od osobe od poverenja i prihvatite je kada vam je ponudi, na primer, oko spremanja kuće ili nekih drugih obaveza. Imajte na umu da su umor i sve fizičke neprijatnosti koje osećate samo privremene i normalne za drugo stanje. Trudite se da se dobro i zdravo hranite, da imate dovoljno sna i ostanete u fizičkoj formi.

izvor slike: aptaclub; babychick;