Revizija članka:

prim. dr Ljiljana Stanković

specijalista pedijatrije, subspecijalista neonatologije

Član stručnog tima GAK Narodni Front u Beogradu.
 

Pročitaj više o ovom stručnjaku

U OVOM ČLANKU:

Kada ću prvi put podojiti bebu?

Kada nadolazi mleko

Da li će beba odmah hteti da sisa?

Postupak dojenja

Kako da znam da li je beba dobro uhvatila dojku?

Koliko često beba treba da sisa?

Koliko dugo treba da traje podoj?

Kako da znam da je beba gladna?

Kada da zatražim pomoć?

Kada ću prvi put podojiti bebu?

Ako ste vi i beba dobro, zamolite osoblje da vam omogući kontakt kože na kožu odmah po rođenju i pomogne da ponudite bebi dojku tokom prvog sata. To je moguće i posle carskog reza, čim zdravstveno stanje majke i bebe dozvoli.

Iako beba možda neće odmah početi da sisa, držanje bebe na golim grudima pomaže joj da pronađe dojku i olakšava početak dojenja. Svaki podoj zatim podstiče stvaranje mleka.

nastavak ispod

reklama

Dojenje je prirodan proces, ali majci i bebi često treba vremena i podrške da pronađu položaj koji im odgovara. Blizina i kontakt kože na kožu pomažu im da upoznaju jedna drugu i započnu podoj.

Zajedničko delovanje ljubavi i instinkta - Reflexi koji pomažu dojenje

Novorođena beba na majčinim grudima će instinktivno tražiti dojku (tzv. rooting reflex).

Kada majka drži bebu uz sebe, njen dodir i blizina mogu da podstaknu tzv. refleks otuštanja mleka („let-down“ reflex). Bebino sisanje ga dodatno stimuliše: pod dejstvom hormona oksitocina, mleko počinje da teče ka bradavici. Kod bebe se za to vreme aktivira refleks sisanja, koji joj, kada dobro uhvati dojku, omogućava da izvlači mleko. 

Ovi bebini refleksi, takozvani  primitivni refleksi su se razvijali još u prentalnom periodu, a beba je imala prilike da ih vežba sisanjem palca dok je bila stomaku.
 

Pa iako instinktivno, često je potrebno vremena (i strpljenja!) da se biste se sa dojenjem izveštili i vi i beba.  

Da li će beba odmah želeti da sisa?

Bebi je hrana potrebna od rođenja, iako možda neće odmah pokazati interesovanje za podoj. U prvim danima iz dojki dobija kolostrum, prvo mleko koje se stvara u malim količinama i prilagođeno je njenim potrebama. Posle nekoliko dana količina mleka počinje da se povećava, a njegov sastav se postepeno menja: kolostrum prelazi u prelazno mleko, a zatim u zrelo majčino mleko.
 

Mnoge bebe su budne i spremne da traže dojku ubrzo po rođenju, pa je dobro omogućiti prvi pokušaj podoja tokom prvog sata. Neke će zatim biti pospanije, ali i dalje treba pratiti znake da žele da sisaju i nuditi im dojku često. 

Ako je beba toliko pospana da se ne budi za podoje ili teško sisa, potražite pomoć osoblja. Novorođenče treba da se hrani često, približno na svaka dva do tri sata, a pospanoj bebi može biti potrebna pomoć da se probudi i uspešno podoji.

Bez obzira na to da li će beba odmah sisati, omogućite kontakt kože na kožu što češće u prvim danima. Toplina i miris majčinog tela pomažu joj da se umiri i pronađe dojku, a česti podoji podstiču stvaranje mleka.  

Potražite pomoć babice ili pedijatrijske sestre oko stavljanja bebe na dojku prvi put, a zatim ako je potrebno i svaki naredni put – sve dok se ne izveštite.

Ključno je važno je da beba dobro uhvati dojku kako bi mogla da izvlači mleko i kako bi podoj bio što udobniji za vas. U početku može biti potrebno nekoliko pokušaja i pomoć babice ili druge osobe obučene za podršku dojenju. Vremenom ćete se i vi i beba uhodati i dojenje će postati rutina i vreme uživanja za oboje.

nastavak ispod

reklama

Kada nadolazi mleko?                         

Mnoge majke brinu da li će moći da podoje bebu odmah po rođenju i da li će mleka tada uopšte biti. Razumljivo je da mala količina mleka u prvim danima izazove nedoumicu. Međutim, dojke tada već proizvode kolostrum — prvo mleko, prilagođeno potrebama novorođenčeta. Beba se u tom periodu prilagođava životu van materice, a njen sistem za varenje je još nezreo.

Vi i beba se u prvim danima oporavljate od porođaja. Beba je tokom trudnoće stvorila određene energetske rezerve, ali one nisu zamena za hranjenje. Potrebno je da joj često nudite dojku: tako dobija kolostrum, a sisanje ujedno podstiče stvaranje veće količine mleka. 
 

Nekoliko dana nakon porođaja količina mleka obično počinje da se povećava. To je ono što majke često nazivaju „nadolaženjem mleka“. Kolostrum se tada postepeno menja u prelazno mleko, a tokom narednih nedelja u zrelo majčino mleko.

Kolostrum

Kolostrum je prvo majčino mleko, najčešće žućkaste boje i gušće teksture. Sadrži hranljive materije i antitela koja pomažu zaštiti novorođenčeta od infekcija. Bogat je proteinima, vitaminima i mineralima, dok masti sadrži manje nego mleko koje se stvara kasnije. Njegova uloga nije da beba odmah počne da dobija na težini: određeni gubitak telesne mase u prvim danima je uobičajen, a osoblje u porodilištu prati da li se beba dobro hrani.
 

Količina kolostruma može vam izgledati mala, ali je on koncentrisan i bebi su u prvim podojima potrebne male količine. Važno je da beba sisa često i da se prati da li uspeva da uzme mleko. Kolostrum pomaže i radu bebinog sistema za varenje, a česti podoji olakšavaju izbacivanje prve stolice — mekonijuma. Ako niste sigurni da li beba dobija dovoljno mleka, zamolite babicu ili pedijatra da proveri podoj. 

Pročitaj još:

• Problemi sa dojenjem
   
• Pojava ragada: kako ih brzo zalečiti

Par dana nakon porođaja možete primetiti da su vam dojke punije, teže ili čvršće. To se često dešava kada količina mleka počne da se povećava — ono što obično zovemo „nadolaženjem mleka“. 
 

Kod nekih žena povećanje količine mleka nastupa kasnije ili je promena u dojkama manje primetna. Zato samo na osnovu osećaja punoće ne možete proceniti koliko mleka beba dobija. Nudite joj dojku često, jer podoji podstiču stvaranje mleka. 

Let-down refleks (refleks otpuštanja mleka)

Tokom podoja neke majke osećaju strujanje, toplinu ili blago bockanje u dojkama. To može biti znak „let-down“ refleksa — refleksa koji omogućava da mleko poteče kroz dojku ka bradavici. Druge majke ne osećaju ništa posebno, i to je takođe uobičajeno. 
 

Kada beba sisa, nervni završeci u dojci šalju signal mozgu. Tada se oslobađa hormon oksitocin, pod čijim dejstvom se sitni mišići oko žlezda u dojci stežu i potiskuju već stvoreno mleko ka bradavici. 
 

Oksitocin može da izazove i grčenje materice nakon porođaja. Zato neke majke tokom dojenja osećaju grčeve u donjem delu stomaka, naročito u prvim danima. Te kontrakcije pomažu materici da se postepeno vrati na veličinu koju je imala pre trudnoće.

„Let-down“ refleks može da se javi tokom podoja, ponekad i više puta. Može se pokrenuti i pre nego što beba počne da sisa — na primer, kada čujete njen plač ili pomislite na nju. Neke majke tada osete kako mleko kreće, a neke ne primete nikakvu senzaciju.

Ako ne osećate ovaj refleks, to samo po sebi ne znači da nemate mleka. Korisnije je da pratite da li beba tokom podoja ritmično sisa i guta, kao i broj mokrih pelena i njeno napredovanje u težini. 

Postupak dojenja - pravilan hvat dojke

• Zauzmite jedan od položaja dojenja koji vam najviše odgovara. Namestite se udobno, tako da tokom podoja ne morate da se naginjete ka bebi ili da ostajete u položaju koji vam stvara napetost.
   
• Privijte bebu uz sebe, tako da je celim telom okrenuta ka vama i da ne mora da okreće glavu kako bi došla do dojke. Postavite je tako da joj nos bude u visini bradavice. Taj položaj joj pomaže da potraži dojku i širom otvori usta. Zamolite babicu ili savetnicu za dojenje da vam pokaže kako da je namestite.
   
• Ako vam je lakše, pridržite dojku jednom rukom: palac postavite iznad, a ostale prste ispod nje. Držite prste dovoljno daleko od bradavice i areole, tamnijeg dela kože oko nje, kako ne bi smetali bebi da zahvati veći deo dojke.
   
• Nežno dodirnite bebinu usnu bradavicom i sačekajte da širom otvori usta, kao da zeva. Nema potrebe da joj pritiskate bradu ili gurate dojku u usta. Dajte joj trenutak da potraži dojku i pripremi se da je uhvati.
   
• Kada beba širom otvori usta, privucite bebu ka dojci, tako da joj brada prva dodirne dojku. Podržite joj vrat, ramena i leđa, ali nemojte pritiskati potiljak: važno je da može blago da zabaci glavu. Cilj je da ustima zahvati dobar deo dojke, a ne samo bradavicu.
   
• Kada beba dobro uhvati dojku, njena brada je priljubljena uz dojku, nos joj je slobodan, a usta su širom otvorena. Ako se vidi areola, obično je više vidite iznad gornje nego ispod donje usne. Tokom podoja primetićete dublje, ritmične pokrete vilice i gutanje. Podoj ne bi trebalo da bude bolan; ako vas boli ili beba ne uspeva da sisa, zamolite osoblje da proveri njen položaj i hvat. 

Kako da znam da li je beba dobro uhvatila dojku?

Ako beba uhvati samo bradavicu, bez dovoljno tkiva dojke oko nje, možda neće efikasno izvlačiti mleko, a podoj za vas može biti bolan. U prvim danima bradavice mogu biti osetljive, ali bol koji traje tokom podoja, ranice ili krvarenje nisu nešto što treba da trpite. Saznajte više o tome kako da sprečite pojavu ragada (oštećenja bradavice).

Na početku podoja možete osetiti jače povlačenje ili kratkotrajnu nelagodnost dok beba hvata dojku. Taj osećaj bi trebalo brzo da popusti. Ako vas boli i nakon prvih nekoliko trenutaka ili bol postaje jači, proverite položaj bebe i njen hvat. Bol može imati i druge uzroke, pa potražite pomoć ako se ponavlja.

Ako beba plitko uhvati dojku i podoj boli, nežno stavite čist prst u ugao njenih usta da prekinete vakuum, pa pokušajte ponovo. Sačekajte da širom otvori usta i privucite bebu ka sebi, umesto da se vi naginjete i prinosite dojku njenim ustima. Po potrebi zamolite babicu ili savetnicu za dojenje da vam pokaže kako da to uradite

Podržite bebi vrat, ramena i leđa, ali nemojte pritiskati njen potiljak niti joj zabacivati glavu rukom. Namestite je tako da joj nos bude u visini bradavice. Kada širom otvori usta, približite je dojci tako da brada prva dodirne dojku, a glava može blago da se nagne unazad

Beba treba ustima da zahvati dobar deo dojke ispod bradavice, a ne samo bradavicu. Zato, ako se areola vidi, obično ćete je videti više iznad bebine gornje usne nego ispod donje. Pri dobrom hvatu bradavica ulazi dublje u bebina usta i manje se pritiska o nepce, što pomaže da podoj bude udobniji.

Počeci dojenja ponekad zahtevaju više pokušaja. Dajte sebi i bebi vremena da pronađete položaj koji vam odgovara, a pomoć zatražite čim vam zatreba. Nije potrebno da ponavljate bolne podoje čekajući da se hvat sam popravi; neko od osoblja može da pogleda kako beba sisa i pomogne vam da je namestite.
 

Znaci dobrog hvata su široko otvorena usta, brada uz dojku, slobodan nos i ritmično sisanje praćeno gutanjem. Podoj je za vas udoban, a bradavica nakon njega izgleda približno kao pre — nije spljoštena, uštinuta ili pobelela. Ako niste sigurni da li beba dobija dovoljno mleka, zamolite osoblje da proceni ceo podoj. 

Koliko često beba treba da sisa?

U prvim nedeljama po rođenju opšta smernica je da se beba doji oko 8 do 12 puta u 24 sata, a nekada i češće. Podoji se ne moraju ravnomerno rasporediti tokom dana i noći. Ponudite bebi dojku kada primetite prve znake da želi da sisa: okreće glavu i traži dojku, otvara usta, mljacka ili stavlja šake u usta. Česti podoji podstiču stvaranje mleka, a bebi daju priliku da vežba sisanje i dobije mleko koje joj je potrebno. 

U prvim danima i nedeljama dojite bebu prema njenim znacima, bez čekanja da prođe određeni broj sati. Ako je novorođenče pospano i samo se ne budi za podoj, ponudite mu dojku približno na svaka dva do tri sata i zatražite savet babice ili pedijatra ako teško sisa. Broj podoja je korisna smernica, ali je važno pratiti i da li beba guta, koliko ima mokrih pelena i kako napreduje u težini.

Dojenje na zahtev u početku može delovati naporno, naročito kada beba traži dojku više puta u kratkom periodu. Takvi periodi čestih podoja su uobičajeni, uključujući i noću. Kako beba raste, njen način hranjenja može se menjati i podoji mogu postati predvidljiviji, ali nije potrebno da požurujete uspostavljanje satnice. Odmarajte se kad možete i prepustite drugima kućne poslove ili brigu o bebi između podoja. 

Ako ste iscrpljeni, zamolite nekoga da vam noću donese bebu na podoj i pomogne da je nakon hranjenja vratite u njen krevetac. Za spavanje je najbezbednije da beba bude u svom krevecu, u istoj sobi sa vama. Marama za nošenje može vam pomoći da držite bebu blizu dok ste budni, ali je izvadite iz marame pre nego što počnete da je dojite i namestite je u položaj u kom možete da pratite kako sisa i diše. 

Koliko dugo treba da traje podoj?

Nema jednog trajanja koje odgovara svakoj bebi i svakom podoju. Posmatrajte bebu i način na koji sisa, umesto da pratite samo sat. Kod novorođenčadi podoj često traje od nekoliko minuta do oko 40 minuta, ali se trajanje može menjati iz dana u dan. Važno je da primetite kada beba aktivno sisa i guta, a kada samo povremeno povuče dojku ili zadrema.
 

Pustite bebu da sisa na prvoj dojci dok aktivno guta. Kada uspori, pusti dojku ili počne da drema, možete joj ponuditi drugu. Ako deluje kao da joj smeta vazduh koji je progutala, napravite pauzu i pomozite joj da podrigne, pa nastavite podoj. 

Ako prihvati drugu dojku, pustite je da sisa dok sama ne prestane ili dok više ne guta aktivno. Neke bebe u jednom podoju sisaju iz obe dojke, a neke budu zadovoljne nakon jedne. Sledeći podoj možete započeti dojkom koju ste prethodno ponudili drugu, naročito ako je beba na njoj sisala kraće. Ne morate je premeštati samo zato što je prošao određeni broj minuta.

Novorođenčad ponekad traže dojku više puta u kratkom razmaku, pa zatim naprave nešto dužu pauzu. To se često naziva grupisanim podojima i može se dešavati i danju i noću. Kako budete upoznavali svoju bebu, lakše ćete prepoznavati kada traži dojku, kada aktivno pije mleko i kada je završila podoj. 

Pročitaj još:

• Kako da pomognete bebi da podrigne?

Kako da znam da je beba gladna?

Kada da zatražim pomoć?

U porodilištu, a i kasnije kada ste kod kuće sa bebom, obratite se babici, patronažnoj sestri, savetnici za dojenje ili pedijatru ako:

• vas podoji stalno bole ili su vam bradavice oštećene;
   
• beba redovno zaspi čim počne da sisa, pa ne uspeva da se nahrani;
   
• beba sisa, ali tokom podoja retko guta ili nakon većine podoja deluje nezadovoljno;
   
• beba ne napreduje očekivano ili ima manje mokrih pelena nego što se očekuje za njen uzrast. Broj pelena se povećava iz dana u dan; od oko petog dana očekuje se približno šest ili više mokrih pelena u 24 sata. Pratite i stolicu: u prvim danima njen izgled se menja od tamnog mekonijuma ka svetlijoj stolici. 

Novorođenče može da zadrema tokom podoja. Ako se to desi pre nego što je aktivno sisalo i gutalo, pokušajte da ga nežno razbudite: promenite mu pelenu, pomazite ga ili ga stavite na gole grudi radi kontakta kože na kožu. Zatim mu ponovo ponudite dojku.

Ako se beba teško budi ili i dalje ne uspeva da sisa, potražite pomoć odmah, umesto da čekate sledeći podoj. 

U porodilištu tražite da babica ili pedijatrijska sestra nadzire podoj i pomogne vam oko položaja i hvata dojke, onoliko puta koliko je potrebno. Kada dođete kući, o dojenju razgovarajte sa patronažnom sestrom i pedijatrom. Recite im ako vas nešto boli, ako niste sigurni da beba guta mleko ili vas brinu pelene i napredovanje u težini.

Ažurirano: 24.09.2026.

Autor: Redakcija

Stručna revizija: dr Ljiljana Stanković