U OVOM ČLANKU:

Neonatalni skrining

Šta je kongenitalni hipotiroidizam?

Značaj hormona štitne žlezde

Testiranje na hipotireozu

Simptomi hipotireoze kod bebe

Uzroci hipotireoze kod beba

Prolazni hipotiroidizam

Lečenje hipotireoze kod deteta

Smanjena funkcija štitne žlezde kod bebe: Kongenitalni hipotiroidizam

Neonatalni skrining

Svim bebama se u okviru prvog neonatalnog pregleda u porodilištu radi tzv. Gatrijev test, malim zasecanjem kože na peti, u cilju otkrivanja metaboličkih, endokrinih i drugih oboljenja kod kojih je važna rana dijagnostika.

U okviru ovog testiranja, bebama se proveravaju i pokazatelji funkcije štitne žlezde.

Ukoliko se na ovom testu pokažu vrednosti tiroidnih hormona van referentnih, nadležna laboratorija će kontaktirati roditelje, radi ponavljanja testiranja koje će, najčešće, otkloniti sumnju na hipotireozu.

Važno je da znate da vrednosti van referentnih ne moraju da znače da vaša beba ima ovo stanje. Najčešće se ispostavi da je uzorak bio nedovoljan da bi se dobio pravi rezultat ili je test urađen prerano.

Ipak, s obzirom da kod nekih beba vrednosti van referentnih mogu da ukažu na hipotireozu, a simptomi u pročetku mogu da izostanu, veoma je važno da se testiranje ponovi.

Štetni efekti nelečene hipotireoze se mogu javiti veoma brzo po rođenju, pa je važno uraditi ponovno testiranje što pre, kako bi se utvrdilo da li se zaista radi o ovom stanju.

Šta je kongenitalna hipotireoza (Kongenitalni hipotiroidizam)?

Hipotiroidizam je stanje kod koga postoji smanjena funkcija štitne žlezde.

Kongenitalni hipotiroidizam se javlja na rođenju, kada bebino telo ne proizvodi normalne količine tiroidnih hormona. Ovo stanje pogađa 1 od 3.000 do 4.000 dece, i često zahteva dugotrajnu, doživotnu terapiju.

Ovo stanje se u većini slučajeva dešava spontano, a u oko 10% do 20% u pitanju je nasledni faktor.

Pročitaj još:

• Hipotireoza i trudnoća

Značaj hormona štitne (tiroidne) žlezde

Tiroidna (štitna) žlezda luči tiroidne hormone. Tiroidni hormoni kontrolišu brzinu metabolizma, uključujući brzinu otkucaja srca i termoregulaciju tela. Ukoliko štitna žlezda ne proizvodi dovoljno tiroidnih hormona, ove funkcije se usporavaju.

Tiroidni hormoni su važni za zdrav razvoj mozga, kao i za rast bebe, stoga nelečena hipotireoza može dovesti do smanjenih intelektualnih sposobnosti, kao i sporijeg rasta.

Ipak, s obzirom na tretmane koji danas postoje, dete može da ima sasvim normalan, zdrav život.

Tiroidni hormoni imaju ključnu ulogu u razvoju mozga u prvih nekoliko godina, i zato se ranim otkrivanjem i adekvatnom terapijom mogu sprečiti razvojni poremećaji koji mogu nastati kao posledica ovog stanja. 

Testiranje na hipotiroidizam

U našim porodilištima se u 3. danu života bebi uzima nekoliko kapi krvi iz pete, a ovaj uzorak se odnosi u Nacionalnu laboratoriju radi ispitivanja. Ukoliko ispitivanje pokaže sumnju na hipotireozu, roditelji se kontaktiraju da bi se kod bebe ponovio test.

U najvećem broju slučajeva, ponovljeno testiranje uklanja sumnju na hipotiroidizam.

Ukoliko ponovljeno testiranje pokaže nizak nivo tiroidnih hormona uz povišen nivo tiroidno-stimulišeg hormona (TSH), doktor će verovatno preporučiti ultrazvučni pregled radi uvida u štitnu žlezdu bebe.

Ovakvo rano testiranje, koje je poslednjih godina praksa u našim porodilištima, u velikoj meri osigurava blagovremenu terapiju i zdrav, normalan život deteta.

Simptomi hipotiroidizma kod bebe

Novorođena beba u početku ne mora imati nikakve simptome. Ukoliko se jave, to mogu biti:

• produženo trajanje žutice
• letargičnost
• široka fontanela
• suva koža
• slab apetit
• zatvor
• slab plač
• prekormerna pospanost
• spor razvoj kostiju
• slabi mišići
• naduveno lice
• uvećan jezik

Simptomi mogu varirati od deteta do deteta. 

S obzirom da je teško postaviti dijagnozu hipotireoze samo na bazi simptoma, započeta je praksa u mnogim porodilištima da se u okviru Gatrijevog testiranja radi i testiranje funkcije štitne žlezde. 

Uzroci hipotireoze kod beba

Kongenitalni (stečeni) hipotiroidizam se najčešće javlja kao posledica nepravilnog razvoja štitne žlezde, odnosno kada se beba rodi bez štitne žlezde, kada je štitna žlezda smanjena ili raste na pogrešnom mestu u vratu.

U pitanju je permanentno oboljenje za koje je potrebna doživotna terapija.

Oko 80% do 85% hipotireoze se dešava spomntano. Ovo znači da:

• stanje nije preneto sa roditelja na dete
• oboleli ne može preneti ovo stanje svojoj deci
• braća i sestre uglavnom nisu u riziku od razvoja hipotireoze

U oko 15% slučajeva reč je o genetskom faktoru, odnosno nasleđivanju stanja.

U pitanju je najčešće recesivan gen, što znači da beba treba da nasledi dve kopije gena odgovornog za hipotireozu, po jednu od svakog roditelja, da bi došlo do razvoja ovog stanja. Tipično roditelji sami nemaju hipotireozu, ali su prenosioci ovog gena.

Prolazni hipotiroidizam

Ponekad je reč o prolaznom hipotiroidizmu kod bebe, kada je reč o privremenom poremećaju funkcije štitne žlezde, koja se kasnije stabilizuje (tipično u prvim mesecima života). Kod čak 17% do 40% dece kod kojih je ustanvoljena hipotireoza na neonatalnom skriningu, kasnije se ustanovi da je reč o prolaznom hipotiroidizmu.

Uzroci prolaznog hipotiroidizma mogu biti prevremeni porođaj, manjak joda, hipotireoza kod majke (upotreba antitiroidnih lekova), i drugi.

Tokom perioda gestacije (oko 10. nedelje trudnoće) štitna žlezda fetusa počinje da koncentriše jod , a tokom 12. nedelje počinje da luči tiroidne hormone (T3 i T4) čija se koncentracija postepeno povećava tokom trudnoće. Fetalna tiroidna žlezda se razvija nezavisno od fukncije štitne žlezde kod majke. Fetus se nalazi u stanju “anabolizma”, u kome je potreba za tiroidnim hormonima ograničena i do oko 14.-16. nedelje trudnoće u potpunosti se zadovoljava majčinim hormonima. Sazrevanje endokrinog sistema odgovornog za metabolizam počinje oko 20. nedelje i potpuno se završava do termina za porođaj.

Nakon rođenja, tiroidna žlezda dobija signal iz mozga da počne sa stalnom produkcijom tiroidnih hormona kako bi se obezbedila termogeneza i podržao razvoj centralnog nervnog sistema i drugih organa.

Kod prevremeno rođenih beba, ovaj sistem još uvek nije dovoljno razvijen i može dovesti do smanjenja tiroidnih hormona nakon navršene prve nedelje života. Ovo je ujedno najčešći uzrok prolazne hipotireoze kod novorođenih beba.

Manjak joda

Jod je mineral koji je ključno važan za produkciju tiroidnih hormona. Naročito je važan pre, kao i u prvih 16 nedelja trudnoće, da bi se osigurao zdrav razvoj bebinog mozga. S obzirom da se fetus oslanja na snabdevanje tiroidnim hormonima od majke, ukoliko kod majke postoji manjak joda i tiroidnih hormona, kod bebe se javlja rizik od razvoja mentalnih oboljenja. 

Izvori joda se mogu naći u kuhinjskoj jodiniranoj soli, morskoj hrani i algama, kao i u nekim prirodnim vodama. Postoje suplementacije joda, ali je važno ne prekoračiti preporučenu dozu, jer to sa druge strane može izazvati kontraefekat. O suplementaciji jodom tokom trudnoće važno je da se posavetujete sa doktorom.

Lečenje hipotireoze kod deteta

Kongenitalni hipotiroidizam se leči hormonskim lekom - levotiroksinom. Mnoga deca će imati potrebu za doživotnom terapijom.

Redovnim, svakodnevnim davanjem ovog hormonskog leka i redovnim kontrolnim pregledima, bebi se obezbeđuje normalan rast, kao i normalan razvoj mozga. Doktor će periodično raditi analize tiroidne funkcije kako bi se terapija adekvatno prilagođavala detetovom razvoju.

Ovaj lek je zapravo identičan hormonu koji se prirodno stvara u telu, tako da se njime samo obezbeđuje da dete dobija ono što mu nedostaje. Uopšteno, kontraindikacije se javljaju samo u slučaju davanja prekomerne doze, što se može izbeći redovnim analizama krvi i kontrolama kod endokrinologa.

Sa pravom terapijom deca sa hipotireozom mogu imati zdrav i srećan život, sa normalnim rastom i razvojem i bez ikakvih ograničenja u pogledu aktivnosti. 

U slučaju prolaznog hipotiroidizma, terapija može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. U slučajevima da nije sasvim sigurno da li je u pitanju prolazno stanje, endokrinolog može uraditi probni period prekidanja terapije (nakon 3. godine kada se završava kritičan period razvoja mozga). Kada dete prekine terapiju, neko vreme se rade ponovna testiranja hormona TSH i T4 koja će doktoru pomoći da odredi da li dete trajno može da prekine sa lekovima, ili ipak mora da se vrati na terapiju. 

Izvori:
www.healthychildren.org
www.ncbi.nlm.nih.gov
www.nhs.uk
www.healthline.com
www.gakfront.org
www.thyroid.org