U OVOM ČLANKU: 

Šta je zapravo žutica?

Šta je fiziološka žutica i zašto dolazi do njene pojave?

Laktaciona žutica

Patološka žutica

Povezanost žutice i dehidracije
 

Žutica kod beba

Žutica se manifestuje kao žućkasta prebojenost kože/sluzokože i beonjača. 

Žutica se ni u kom slučaju ne može smatrati bolešću jer se kod beba uglavnom javlja kao znak nerazvijenosti bebinog organizma i njegovog susreta sa vanmateričnim svetom (fiziološka žutica), a kod odraslih, ali i u ređim slučajevima kod beba, žutica je uglavnom jedan od simptoma koji ukazuje na postojanje neke bolesti. Žuticu kod beba možete primetiti tako što možete prstom pritisnuti nos ili grudi bledog deteta i primetiti žute tragove koji ostaju na koži. Ukoliko vaša beba ima tamniji tip kože možete primetiti po boji beonjača ili desni.

nastavak ispod

reklama

 Šta je fiziološka žutica i zašto dolazi do njene pojave?

Fiziološka žutica je uobičajena pojava koja pogađa više od polovinu beba koje se rode u terminu, a znatno više prevremeno rođene bebe. Ona je znak nespremnosti bebinog organizma na život van majčine utrobe. Naime, beba se rađa sa velikom gustinom krvi, u kojoj su sve komponente blago povišene, između ostalog i crvena krvna zrnca koja u sebi nose hemoglobin.

U hemoglobinu nastaje i jedinjenje koje se zove nekonjugovani bilirubin koje ima žuto-zelenkastu boju koja je zaslužna za žućkastu obojenost kože prilikom pojave žutice. Kako je u prvim danima života bilirubin kod beba povišen, organizam teži da taj višak izbaci i to putem jetre.

U jetri tada procesom konjugacije nekonjugovani bilirubin postaje konjugovani koji se izlučuje u žučni mehur. Kontrakcijom žučnog mehura usled varenja hrane konjugovani bilirubin dospeva do tankog creva gde ga dalje razgrađuju crevne bakterije, i tako se dalje modifikuje u bezbojna jedinjenja koja napuštaju organizam bebe putem stolice. 

Ovo je prirodni proces samostalne borbe organizma sa viškom bilirubina u krvi, stoga se fiziološka žutica povlači sama od sebe nakon par dana, kada jetra bebe ojača i kada višak bilirubina napusti bebin organizam. U ovome ključnu ulogu ima pravilna ishrana bebe u prvim danima života, jer sistem organa za varenje pomaže u procesu izbacivanja viška bilirubina.

Kod svih beba je bilirubin u blagom porastu odmah po rođenju, ali je samo kod nekih ta količina dovoljna da izazove žuticu. Međutim, fiziološka žutica ne ostavlja posledice po zdravlje bebe, stoga nema razloga za paniku.
 

Laktaciona žutica kod beba

Ovaj oblik žutice se javlja kod pojedinih beba koje doje. Zašto? Naime, u majčinom mleku postoji izvesna supstanca - 3-alfa 20-beta pregnandiol, koja prirodno usporava proces razgradnje bilirubina unutar jetre, te zato dolazi do nagomilavanja bilirubina i pojave žutice.

Ovakva žutica se najčešće javlja kada je beba već puštena iz bolnice, a vrednost bilirubina može varirati sve do desete nedelje. I ova žutica, baš kao i fiziološka, se povlači sama od sebe, a ostatak analiza, osim povišenog bilirubina, pokazuje da je beba zdrava. 

Patološka žutica kod beba

Patološka žutica je znatno ređi oblik žutice kod malih beba. Patološkom se može smatrati svaka žutica koja se javlja kao pokazatelj nekog oboljenja ili infekcije. 

Žutica je patološka ukoliko dođe do nekompatibilnosti između Rh faktora koja može da postoji između krvne grupe majke i bebe. Ukoliko je majka Rh-negativna postoji rizik od pojave komplikacija, stoga je bitno da za vreme trudnoće kontroliše antitela koja se nalaze u njenoj krvi, a koja bi potencijalno mogla biti opasna po zdravlje bebe. U trenutku porođaja antitela Rh-negativne majke mogu razoriti eritrocite u krvi bebe, pri čemu dolazi do hemolize, koja vodi smanjenom broju eritrocita (anemija) i povećanju bilirubina u krvi (žutica).

Hemoliza kao bolest ima tri stadijuma, u zavisnosti od posledica koje ostavlja. Najblaži stadijum je pojava anemije, a najteži oštećenje mozga tzv. kernikterus, uvećanje jetre i slezine. Međutim, hemolizu je danas moguće tretirati i pre samog porođaja ukoliko za tim postoji potreba - transfuzijom krvi odgovarajuće krvne grupe dok je plod još u materici.

Nakon porođaja postoje dve osnovne vrste terapija koje se sprovode u procesu lečenja hemolize:

• Fototerapija - osvetljavanje nage bebe specijalnom plavom svetlošću određene talasne dužine (u savremenijim bolnicama se koristi i zelena i bela svetlost), koja utiče na razgradnju viška bilirubina unutar kože i unutar krvi, koji je i zaslužan za pojavu žutice. 
   
• Eksangvinotransfuzija - krv bebe se u potpunosti zamenjuje krvlju donatora sa odgovarajućom krvnom grupom. Ova metoda se sprovodi u teškim stadijumima hemolize, i dosta je napredovala u borbi protiv težih oštećenja na mozgu kao posledica hemolize.

S druge strane, patološka žutica se može javiti i kao znak infekcije (hepatitis B ili C, HIV, toksoplazma, citomegalovirus, ređe sifilis), naslednih bolesti, oštećenja žučne cevi, ciste na žučnom kanalu itd. Ovakav oblik žutice je često znak poremećaja u lučenju žuči (trudnička holestaza), te se često zove i holestatska žutica. Pored konjugovanog bilirubina koji tada raste u krvi, povećava se i procenat žučne kiseline, što dovodi do svraba, a kao simptom se javlja i stolica bledo sivkaste boje. U ovom slučaju može doći do ozbiljnog uvećanja jetre koje može imati velike posledice, a hirurškom intervencijom je moguće rešiti određene komplikacije.
 

Povezanost žutice kod beba i dehidracije

Nekada se žutica može javiti kao posledica nedovoljnog unosa tečnosti u bebin organizam, pri čemu ne može doći do razgradnje nagomilanog bilirubina i njegovog izbacivanja putem stolice. Ovo se često dešava sa bebama čije majke nemaju iskustva u dojenju, koje imaju problema sa bradavicama, koje primenjuju neodgovarajuće tehnike dojenja, ili čije bebe sisaju u prazno.

Dehidracija se tretira odgovarajućim unosom tečnosti, odnosno pravovremenim i pravilnim dojenjem, izmlazanjem mleka ili uvođenjem formule ukoliko majka nema svoje mleko. Budući da je beba koja ima žuticu prilično pospana, kada je vreme za obrok treba je probuditi i nahraniti.

Za sve informacije o količini mleka treba se konsultovati sa lekarom ili babicom. Takođe, ukoliko dođe do težih oblika dehidracije, lekar će možda uvesti nadoknadu tečnosti intravenskim putem u kombinaciji sa fototerapijom, ukoliko žutica ne nestaje sama od sebe. Vodu nikako nemojte davati bebi na svoju ruku, jer duža konzumacija vode koja ne sadrži nutrijente potrebne bebi može da napravi zastoj u napredovanju bebe.

Koji god oblik žutice da je u pitanju, fototerapija se može primeniti, jer ne ostavlja nikakve posledice po zdravlje bebe, a delotvorna je u razgradnji viška bilirubina. Ukoliko primetite bilo kakve znake žutice ili zastoj u napredovanju bebe, o tome obavestite lekara, koji će dati svoje stručno mišljenje.