U ovom članku:

Šta je kordocenteza?

Kada se radi?

Koji su rizici?

Priprema za postupak

Kako izgleda postupak?

Rezultati testa

Šta je Kordocenteza?

Kordocenteza je dijagnostički prenatalni test, koji spada u grupu invazivnih testova, a kojim se iz pupčanika uzima uzorak krvi radi analize.

Kordocenteza se obično radi posle 18. nedelje trudnoće. Test se može koristiti za detekciju određenih genetskih poremećaja, stanja krvi i infekcija, a takođe se može koristiti za transfuziju krvi ili davanja lekova bebi kroz pupčanu vrpcu.

Korišćenje postupka Kordocenteze više nije zastupljeno kao nekad. To je zato što dijagnostičke procedure poput amniocenteze i biopsije horionskih čupica, koje se koriste za prenatalnu dijagnozu bolesti i koje predstavljaju manji rizik od gubitka fetusa, mogu da se koriste umesto kordocenteze. Međutim, ako drugi prenatalni testovi blagovremeno nisu pružili dovoljno dijagnostičkih informacija, kordocenteza može biti ponuđena opcija.

Kada se radi ovaj postupak?

Kordocenteza se prvenstveno koristi za otkrivanje i lečenje stanja u krvi, kao što su fetalne anemije - mala količina zdravih crvenih krvnih ćelija u razvoju bebe.

Pored toga, kordocenteza se obično radi kada dijagnoza ne može da se dobije od amniocenteze, biopsije horionskih čupica, ultrazvukom ili drugim metodama. S obzirom na to da kordocenteza nosi veći rizik od pobačaja od ovih drugih metoda vaš lekar će ponuditi postupak samo ako druge opcije nisu dostupne ili neće proizvesti blagovremene rezultate.

U retkim situacijama, kordocenteza se može koristiti da bi se uradila kariotipizacija odnosno analiza kariotipa, a to znači da se proveri oblik i broj hromozoma fetusa.

Koji su rizici kordocenteze?

Kordocenteza nosi potencijalno ozbiljne rizike, uključujući:

• krvarenje iz oblasti gde je ubačena igla, što je najčešća komplikacija postupka kordocenteze.
• pojava hematoma na pupčanoj vrpci. Sakupljanje fetalne krvi u vrpci može se javiti nakon postupka kordocenteze. Većina beba nema simptome kada se to desi, međutim, kod nekih se mogu kratkotrajno javiti slabi otkucaji srca. Vaš lekar će posmatrati bebu da bi ustanovio da li je hematom stabilan. Ako hematom nije stabilan ili ako se otkucaji srca ne oporave vaš lekar može preporučiti hitan carski rez.
• usporavanje brzine otkucaja srca bebe. Otkucaji srca bebe mogu se privremeno usporiti posle postupka kordocenteze.
• infekcija. Retko, kordocenteza može dovesti do fetalne ili infekcije materice.
• fetalno krvarenje.  Predstavlja mogućnost  ulaska fetalne krvi u cirkulaciju krvi majke, ova količina krvarenja je obično mala. Ovaj problem je češći kada posteljica leži u prednjem delu materice.
• gubitak trudnoće. Kordocenteza nosi veći rizik od pobačaja u odnosu na druge invazivne prenatalne dijagnostičke testove, kao što su biopsija horionskih čupica i amniocenteza.

Priprema za postupak

Ako se nalazite u periodu oko 24. nedelje, od vas se može tražiti da ne jedete i ne pijete ništa noć pre kordocenteze, zbog toga što neke komplikacije izazvane postupkom mogu zahtevati hitan carski rez.

Pre 24. nedelje trudnoće, kordocenteza se obično radi u ambulanti ili ordinaciji vašeg lekara, a nakon 24. nedelje trudnoće kordocenteza se obično radi u bolnici.

Pre postupka lekar vam putem intravenskog katetera može dati antibiotike kako bi smanjio rizik od infekcije koja se može javiti.

Kako izgleda postupak kordocenteze?

Kada postupak počne, vaš lekar će koristiti ultrazvuk za određivanje tačne lokacije bebe u materici, zatim će očistiti abdomen antiseptikom i pristupiti postupku vođen ultrazvukom. Tankom šupljom iglom kroz vaš trbušni zid i matericu dolazi do pupčanika odakle će povući malu količinu krvi iz vene pupčanika nakon čega će ukloniti iglu. Ponekad se koristi lokalna anestezija za ublažavanje neprijatnost tokom postupka, ali često nije potrebno. Postupak zahteva strogo mirovanje dok traje intervencija. Možda ćete imati osecaj bockanja kad  igla prolazi kroz kožu, a možete osetiti  malaksalost kada igla ulazi u matericu.

Takođe, nakon postupka možete osećati grčeve ili imati neki osećaj nelagodnosti.

Nakon ove intervencije savetuje se odmor i izbegavanje bilo kakvih fizičkih aktivnosti. Dan, dva nakon intervencije ćete moći da nastavite sa normalnim aktivnostima, uz saglasnost doktora.

U međuvremenu, uzorak krvi će se analizirati u laboratoriji.

Rezultati testa

Uzorak krvi se analizira u laboratoriji. Rezultati testa su obično dostupni za nekoliko dana. Ove rezultate će vam saopštiti i pojasniti doktor.

Pročitaj još:

Dabl test

Tripl test

Kvadripl test

Amniocenteza

Biopsija horionskih čupica