U OVOM ČLANKU:

Da li su virusi opasni za dete?

Virus gripa kod dece

Prehlada kod dece

Herpes simplex

Rozeola (trodnevna groznica)

Respiratorni sincicijalni virus (RSV)

Enterovirus

Rotavirus

Adenovirus

Citomegalovirus (CMV)

Epštajn-Bar virus (EBV)

Najčešći virusi kod dece

Virus je mikroorganizam koji se nastanjuje i razmnožava u živim ćelijama tela. Međutim, imamo i borca - naš prirodni imuni sistem u najvećem broju slučajeva ubija viruse.

Kod nekih ozbiljnijih virusa, adekvatan imunološki odgovor se može izazvati vakcinom. Vakcinacijom se stvara veštački izazvan imunitet koji je namenjen za specifičnu virusnu infekciju.

Koliko god bile neprijatne, virusne infekcije kod dece su i česte, naročito kod mališana.

Mladi imuni sistem deteta je više podložan infekcijama od starije dece i odraslih, koji su imali vremena da razviju imunitet za brojne mikroorganizme.

Povrh toga, ni malo ne pomaže to što mala deca vole svašta da pipaju, stavljaju ruke u usta i budu u bliskom fizičkom kontaktu jedni sa drugima. Tako da je bitka sa virusima, u najširem smislu, unapred izgubljena.

Sa druge strane, upravo kroz kontakt sa virusima i drugim mikorbima iz okruženja, dete zapravo gradi i osnažuje svoj imuni sistem!

nastavak ispod

Da li su virusi opasni za dete?

Na sreću, većina virusa nije opasna, a uglavnom izazivaju bolesti kao što su prehlada, grip, upala grla, povraćanje, dijareja, temperatura i osip.

U neke od ozbiljnijih virusnih infekcija spadaju boginje.

Virusne infekcije uglavnom daju neprijatne simptome, kao što su bolovi u mišićima i povišena temperatura. Za ublažavanje ovih simptoma doktori uglavnom prepisuju Paracetamol ili Ibuprofen.

Aspirin se ne daje deci jer može da poveća rizik od Rejevog sindroma kod dece koja imaju virusno oboljenje.

Antibiotici se takođe ne daju, jer ne leče virusne infekcije. Šta više, nepravilna primena antibiotika može dovesti do negativnih posledica po zdravlje deteta. 

U najvećem broju slučajeva dete se oporavlja bez bilo kakve medicinske terapije. Najbolja terapija je kućno mirovanje (čitaj: gledanje crtaća!) kako bi imuni sistem deteta mogao sam da se izbori sa virusom.

Virus gripa kod dece
 

Grip je veoma zarazan virus koji napada disajne puteve. Većina dece se od virusa gripa izleči u roku od nedelju dana, bez obzira na težinu simptoma.

Virusi gripa su:

Virus tipa A i B. Ovi virusi izazivaju epidemije gotovo svake zime. Vakcine protiv sezonskog gripa su efikasne, ali samo u sezoni u kojoj ovi virusi traju. Problem sa ovim virusima je što se oni često menjaju (mutiraju), pa su deca i odrasli izloženi novim tipovima virusa svake godine.

Virusi tipa C.  Ovo su virusi koji izazivaju veoma blage ili nikakve simptome i ne uzrokuju epidemije.

Simptomi gripa su:

• visoka temperatura,
• glavobolja,
• slabost, malaksalost
• kašalj,
• bol u grlu,
• gubitak apetita

Saznajte više o tome kako lečiti dete od gripa.

Prehlada kod dece

Prehlada ili nazeb je jako zarazna virusna infekcija gornjih disajnih puteva, najčešće uzrokovana rinovirusima, ali i drugim virusima.

Obično su prvi simptomi kijanje, osećaj stranog tela u grlu, zapušenost i sekrecija nosa koja može postati gusta, zelene ili žute boje. Mogu se javiti i osećaj malaksalosti, bol u grlu, niska temperatura, glavobolja, bol u mišićima i gubitak apetita.

Prehlada se najčešće povlači sama od sebe u roku od nedelju dana. Ne postoji nekakav poseban medicinski tretman.

Lekovi koji se daju mogu ublažiti bolove i temperaturu, a preporučuju se i sredstva za ispiranje i otpušavanje nosa. Naravno uz dosta mirovanja i uzimanja puno tečnosti.
 

Prehlada se razlikuje od gripa:

• Po tome što se prehlada razvija postepeno, dok je za grip karakteristično naglo pojavljivanje simptoma (temperatura, bolovi, malaksalost).
• Za razliku od gripa, temperatura kod prehlade obično nije visoka.
• Sezona gripa je uglavnom od jeseni do proleća, dok prehlada može da nastupi u bilo koje doba godine.

Najbolji način da zaštitite dete od prehlade jeste kroz poboljšanje imuniteta.

Pored ovoga:

• Vodite računa o detetovoj higijeni.
• Redovno perite i dezinfikujte igračke i površine sa kojima dete dolazi u dodir.
• Oblačite dete u skladu sa spoljnojm temperaturom.
• Unesite raznovrsne namirnice u detetovu ishranu.
• Trudite se da provodite što više vremena napolju.
• Redovno provetravajte prostorije.
• Obezbedite detetu dovoljno odmora i sna.

Pročitaj još:

•   8 stvari koje morate imati za sezonu prehlada i gripova

Virusi kod dece:
 

Virus kod dece - Herpes simpleks - veoma zarazan virus kod dece

Herpes simpleks je jedan od veoma zaraznih virusa kod dece koji ulazi u dečji organizam najčešće između 1. i 3. godine života.

Karakterišu ga ranice koje se mogu javiti oko usta ili u ustima (tzv. groznice), ali i na genitalijama ili drugim delovima tela.

Do zaraze dolazi kontaktom sa sluzokožom, pljuvačkom, ali i tečnošću iz rane kod zaražene osobe.

Do izbijanja simptoma najčešće dolazi nakon 2 dana pa čak do 3 nedelje nakon kontakta sa zaraženom osobom.

Najpre se oseća boluckanje, svrab ili peckanje na koži, a zatim počinju da se javljaju plikovi (herpes). Plikovi mogu da se otvore i postanu rane. Zatim se formiraju kraste, a koža se oporavlja tokom 1 do 2 nedelje. U trećoj nedelji rane potpuno zaceljuju, bez ožiljaka.

Ponekad mogu da se jave simptomi slični gripu, kao što su otečene žlezde, glavobolja, bolovi u telu i povišena temperatura.

Jednom kada se organizam zarazi, virus ostaje u telu ceo život. Krije se u nervnim ćelijama i može se aktivirati bilo kad, a najčešće okidač bude stres, premor, bolest ili loša ishrana.

Za lečenje, odnosno smanjenje tegoba i ubrzavanje toka oporavka doktori najčešće pripisuju:

• Aciklovir mast
• Namenske flastere za groznice koji se mogu naći u apotekama

Virus kod dece - Rozeola (Roseola ili trodnevna groznica)

Izazivač ove bolesti je herpes virus, iako ovo nije isti tip herpes virusa koji izaziva pojavu groznice na ustima ili genitalijama.

Rozeola najčešće pogađa decu u prvim godinama života, između 6 i 18 meseci. Prenosi se kontaktom sa bolesnim detetom.

Karakteriše je rozikast osip nakon tri dana povišene temperature. Osip prekriva veći deo tela, a može trajati do 5 dana.

Kao i kod drugih virusa, tretman se bazira na davanje paracetamola kako bi se dete bolje odmorilo tokom noći, kao i na puno tečnosti.

Respiratorni sincicijalni virus kod dece - RSV  

Ovo je virus koji spada u sezonske viruse, javlja se uglavnom u periodu između oktobra i aprila. Gotovo sva deca se zaraze ovim virusom pre ili kasnije.

RSV virus je najčešći uzročnik onog što nazivamo “prehladom”. Ovaj virus uzrokuje infekcije disajnih puteva beba i male dece.

Kod većine zdrave dece simptomi su isti kao i kod svake druge prehlade. Međutim, kod neke dece, RSV može biti veoma ozbiljan, izazivajući bronhiolitis, pa čak i pneumoniju (upalu pluća).

Enterovirus kod dece

Postoji puno tipova enterovirusa koji mogu izazvati razne bolesti, ali većina njih uzrokuje umerene simptome.

Ovaj virus izaziva “letnje bolesti”, javljajući se najčešće u letnjim i jesenjim mesecima.

Najčešće se javlja kod beba, dece i tinejdžera, a ređe kod odraslih koji imaju već izgrađen imunitet.

U enteroviruse spada koksaki virus, koji je čest izazivač bolesti “ruku, nogu i usta” (BRNU) kod dece.

BRNU (bolest-ruku-nogu-i-usta) je specifičan po pojavi ranica u ustima i osipa po šakama i tabanima. Pored ovoga, mogu se javiti bol u grlu, malaksalost, gubitak apetita.

Ne postoji poseban medicinski tretman, a preporučuje se često pranje ruku i izbegavanje kontakta sa zaraženom osobom kao prevencija.

Rotavirus
 

Rotavirus je čest uzročnik gastroenteritisa, odnosno crevnih infekcija kod dece.

Simptomi su povraćanje i dijareja, stomačni bolovi, mučnina, povišena temperatura.

Ponekad je dijareja toliko izražena da dovodi do dehidracije, što u izraženijim slučajevima može dovesti do hospitalizacije deteta.

Zato je najvažnija nadoknada gubitka vode i elektrolita posebno formulisanim rastvorima, i to tokom celokupnog vremena trajanja dijareje i povraćanja.

Infekcija rotavirusom najčešće sama prolazi u roku od 7 do 10 dana.

Adenovirus kod dece
 

Adenovirusi su grupa virusa koji izazivaju razne infekcije, kao što su:

• Respiratorne bolesti (npr. prehlada)
• Infekciju oka (konjuktivitis)
• Upalu grla
• Bronhioloitis
• Upalu pluća
• Crevne infekcije

U zavisnosti od infekcije, zavisiće i tretman koji, kao i kod svih virusa, više ublažava simptome i sprečava komplikacije nego što leči samu virusnu infekciju.

Epidemije adenovirusa su relativno česte tokom jeseni i zime. Infekcija se širi kapljičnim putem.

Virus kod dece - Citomegalovirus - CMV
 

Još jedna od infekcija koji će samo retki uspeti da zaobiđu bar jednom u životu.

Kod dece ovaj virus retko izaziva ozbiljna stanja. Uglavnom su simptomi umereni i ne traju dugo.

Kod neke dece može se javiti osip, a kod neke se bolest može razviti u upalu pluća ili hepatitis (zapaljenje jetre).

CMV virus može predstavljati opasnost za nerođenu bebu ukoliko je trudnica zaražena.

Kod starije dece i tinejdžera simptomi mogu ličiti na simptome mononukleoze, kao što su:  umor, bol u mišićima, glavobolja, povišena temperatura i uvećana jetra i slezina.

Sa druge strane, kod CMV virusa siptomi mogu potpuno i da izostanu i da osoba i ne zna da je zaražena.

Citomegalovirus kada jednom dospe u organizam, ostaje u telu celog života, mirujući. Može se aktivirati bilo kad, a najčešće zbog oslabljenog imuniteta.

Epštajn-Bar virus - EBV

EBV je najčešći uzročnik infektivne mononukleoze, virusne infekcije koju karakteriše bol u grlu i povišena temperatura.

Većina dece je izložena EBV tokom odrastanja, u vrtiću ili školi. Mala deca obično imaju blage simptome, ili ih nemaju uopšte.

Simptomi se javljaju uglavnom nakon mesec-dva od inficiranja. Najčešće obuhvataju:

• Povišenu temperaturu
• Bol u grlu
• Otečene žlezde na vratu
• Izražen umor
• Glavobolju
• Bol u mišićima
• Stomačni bolovi sa uvećanom jetrom ili slezinom
• Osip
• Gubitak apetita

Zbog simptoma koji nalikuju bakterijskoj infekciji grla, mononukleoza se često pogrešno tretira antibioticima.

Drugo ime za mononukleozu je “bolest poljupca” jer se prenosi kapljičnim putem, odnosno putem pljuvačke, kašljanjem, kijanjem.

Kao i kod CMV-a, i ovaj virus u telu ostaje doživotno i miruje. Ponekad se reaktivira kada može dospeti u pljuvačku i osoba postaje ponovo zarazna. Simptomi mogu pri tom potpuno da izostanu.

Mononukleoza se obično duže “odležava”, 2 do 4 nedeje. Umor kod starije dece može potrajati i duže.

Tokom oporavka od mononukleoze, kao i u periodu nakon toga, preporučuje se jačanje imuniteta kroz unos raznovrsnih namirnica, naročito svežeg voža i povrća. Doktor će možda preporučiti i suplementaciju pojedinim vitaminima i mineralima kao što je cink, ali i probioticima koji štite i jačaju odbrambeni sistem organizma.

Izvor:
kidshealth.org
www.nationwidechildrens.org
www.mayoclinic.org

Foto: Freepik;