ADHD

U OVOM ČLANKU: 

Šta je poremećaj pažnje?

Simptomi poremećaja pažnje

Mogući uzroci poremećaja pažnje

Kako se postavlja dijagnoza poremećaja pažnje?

Lečenje poremećaja pažnje

Poremećaj pažnje kod dece

 

Šta je poremećaj pažnje?


Poremećaj pažnje ili ADHD (eng. Attention Deficit Hyperactivity Disorder)  je relativno često stanje koje karakterišu teškoće sa koncentracijom, mirovanjem i razmišljanjem pre reagovanja. Pored ovoga, osobe sa poremećajem pažnje često imaju teškoće sa kontrolisanjem emocija.

Ono što decu sa ADHD stanjem čini “drugačijima” jesu razlike u mozgu. Odmah da napomenemo, ove razlike nemaju veze sa inteligencijom. Određeni delovi mozga (regije koje regulišu ponašanje i veštinu tzv. “radne memorije”) se kod dece sa poremećajem pažnje razvijaju duže vremena nego kod drugih.

Ove regije u mozgu vremenom postaju sličnije kao kod osoba bez ADHD, ali ovo ne znači da ADHD nestaje. Simptomi mogu da se promene kako dete postaje starije, ali samo stanje je doživotno.

Pored problema sa fokusom i koncentracijom, osobe sa ADHD mogu biti hiperaktivne i impulsivne.

Najčešći izazov kod ljudi sa ADHD jesu veštine tzv. izvršnih fukcija. A ovo stvara poteškoće u mnogim segmentima života, od škole, preko posla i svakodnevnog života. Osobe sa ADHD često ne uspevaju da se dobro organizuju, da završavaju stvari na vreme i kontrolišu emocije.

ADHD pritom nije ogledalo lenjosti ili nedostatka volje - što je jedan od brojnih mitova vezanih za poremećaj pažnje. Štaviše, osobe sa poremećajem pažnje ulažu velike napore da održe koncentraciju i kontrolišu impulse.

Dugo vremena se mislilo da je ADHD samo nešto što imaju deca, posebno dečaci. Ali istraživanja su pokazala da se odasli takođe bore sa ovim stanjem, a da ga žene i devočjice imaju jednako često.

 

Poremećaj pažnje kod dece - simptomi


Simptomi ADHD mogu da se pojave u bilo kom uzrastu. Deca mogu pokazati simptome još u uzrastu od 3 godine, ali kod mnoge dece simptomi počinju da se pokazuju tek u školi kada gradivo postaje teže i imaju više obaveza. 

Osnovne 3 karakteristike ADHD jesu:

  1. Smanjena pažnja
     
  2. Hiperaktivnost
     
  3. Impulsivnost

 

1. Smanjena pažnja

Dete koje ima smanjenu pažnju često:

  • Nema dovoljnu koncentraciju na času
  • Ima teškoće sa završavanjem zadataka, brzo počinje da se dosađuje
  • Ima teškoće sa slušanjem, kao rezultat smanjene pažnje
  • Ima teškoće u praćenju uputstava i procesiranju informacija
  • Gubi stvari
  • Zaboravlja na obaveze
  • Deluje odsutno čak i kada mu se neko direktno obraća

Imajte na umu da su ovakva ponašanja sasvim normalna za malo dete.

 

2. Hiperaktivnost

Kod malog deteta hiperaktivnost se može ogledati kroz:

  • Prenaglašenu uzvrpoljenost
  • Nemogućnost mirnog sedenja kod aktivnosti koje to zahtevaju, kao što je za trpezarijskim stolom ili tokom mirnih aktivnosti u vrtiću 
  • Preterano pričanje, bučnost
  • Dete je stalno u pokretu, često trči od jedne do druge igračke ili predmeta

Kod starijeg deteta to mogu biti:

  • Nervozni pokreti, lupkanje nogama ili rukama, vrpoljenje na stolici
  • Teškoće da mirno sedi u učionici ili u drugim situacijama gde se to očekuje
  • Dete je stalno u pokretu
  • Trčkaranje okolo ili penjanje tamo gde to nije primereno
  • Teškoće da radi neku aktivnost u miru i tišini
  • Previše priča

 

3. Impulsivnost

Za malu decu je impulsivnost normalno ponašanje.

Kod starije dece, dece školskog uzrasta, se očekuje određen stepen samokontrole, pa može da se javi sumnja na ADHD ukoliko dete često:

  • upada u reč, odgovara bez postavljanja pitanja
  • teško mu je da sačeka u redu
  • prekida tuđe razgovore, igre ili aktivnosti
  • pokazuje izrazito nestrpljenje sa drugima
  • teško kontroliše svoja osećanja
  • sklono je burnim reakcijama
  • smeta kada se drugi igraju, umesto da prvo pita da li može da se uključi u igru

Većina dece izražava hiperaktivnost, impulsivnost i nedostatak pažnje u nekim periodima. Za pretškolce i decu vrtićkog uzrasta je tipično da imaju kratku fokusiranu pažnju i da ne učestvuju u nekoj aktivnosti dugo. Čak i kod starije dece i tinejdžera, period pažnje često zavisi od zainteresovanosti. 

Isto važi i za hiperaktivnost. Mala deca prirodno imaju više energije, a pojedina deca imaju više energije od drugih. Ne znači uvek da dete ima ADHD ako se po nivou energije razlikuje od ostale dece u okruženju. 

Deca koja imaju teškoća u školi, ali se dobro prilagođavaju u porodici ili sa drugarima verovatno prolaze kroz druge izazove koji nisu ADHD. Isto važi i za decu koja su hiperaktivna i sa malo pažnje kod kuće, ali čiji su školski zadaci i drugarstva u skladu sa očekivanjem. 

Različita deca mogu imati različite simptome, i u različitim jačinama. Ovi simptomi mogu da se menjaju, a neki mogu i da nestanu sa godinama.

Uobičajeni stereotip o deci sa poremećajem pažnje jeste da su stalno u pokretu, da su impulsivni i hiperaktivni i da su van kontrole u kući i u školi. Ali čest je slučaj da svi ovi simptomi izostanu, već da dete ima samo problem sa pažnjom i koncentracijom. Onda se ovakvo stanje naziva ADD (eng. Atention Deficit Disorder).

Postoji sa druge strane jedna zbunjujuća zanimljivost u vezi sa ADHD. Osobe koje većinom vremena imaju problem da se fokusiraju, istovremeno mogu ostvariti “hiperfokus” na stvari koje su im zanimljive.

Tako na primer, dete može da se veoma dugo zabavlja i igra sa omiljenom igračkom ili bude fokusirano tokom omiljene aktivnosti, ali da odluta i postane “neposlušno” u očima drugih čim treba da uradi nešto što mu nije prijatno i u čemu ne uživa. Ovo je borba, ne samo za roditelje, već i za dete.

 

 

Mogući uzroci poremećaja pažnje


Postoji dosta istraživanja poslednjih godina o tome šta mogu biti uzroci ADHD-a. Studije snimaka mozga su pronašle razlike i sličnosti kod ljudi sa i bez ADHD.

Ova istraživanja su otkrila da je razvoj mozga veoma sličan. Ali regije koje se tiču upravljanja izvršnim funkcijama se duže razvijaju kod ljudi sa ADHD. Zato se deca sa ADHD-om mogu ponašati kao da su jednu do tri godine mlađa od svojih vršnjaka i ove razlike su upravo najočiglednije u periodu detinjstva.

Istraživanja su takođe pokazala i razlike u načinu na koji mozak funkcioniše. Ove razlike međutim nemaju veze sa inteligencijom. Osobe sa poremećajem pažnje su jednako inteligentne kao i one koje nemaju ovo stanje.

Došlo se i do uloge genetike. ADHD se provlači kroz porodicu. Često jedan od roditelja i sam ima ovo stanje. I postoji veoma velika verovatnoća da još neki član porodice takođe ima ADHD.

 

Kako se postavlja dijagnoza poremećaja pažnje?


Ne postoje testovi kojima se potvrđuje ovo stanje. Uglavnom se vrši procena na osnovu upitnika o ponašanju deteta i kliničkog ispitivanja. U proceni mogu učestvovati: pedijatar, psiholog, psihijatar, neuropsiholog.

 

Poremećaj pažnje kod dece - lečenje


Najbrži i najjednostavniji način da se ublaže simptomi ADHD, kao što su nedostatak radne memorije i hiperaktivnost, jesu lekovi.

Međutim, po mnogim stručnjacima, ovo ne bi trebalo da bude prvo rešenje. Primenu lekova treba uzeti u obzir veoma pažljivo i jedino uz konsultaciju sa pedijatrom, zbog neželjenih dejstava koje mogu da izazovu (smanjen apetit, teškoće sa spavanjem, nervozu, uznemirenost, glavobolje i drugi).

Roditelji dece sa poremećajem pažnje uglavnom žele da probaju sve ostale metode i terapije koje mogu da pomognu detetu da uspostavi bolju koncentraciju i samokontrolu.

Pre svega, najvažnije je da dete dobije adekvatnu podršku, kako kod kuće, tako i u vrtiću ili školi.

 

Bihejvioralna terapija


Bihejvioralna terapija se pokazala kao najboljim načinom tretiranja poremećaja pažnje, jer formira sistem nagrađivanja kada dete promeni svoje ponašanje. Tehnikama ove terapije se mogu naučiti roditelji, što je i preporuka kada su u pitanju mala deca. 

Na ovaj način roditelji stiču veštine i strategije kojima mogu pomoći detetu sa ADHD da poboljša i razvije svoje ponašanje, samokontrolu i samopouzdanje. 

Počnite tako što ćete postavljati manje, jednostavnije zadatke za dete, kao što je da sedi za trpezarijskim stolom 10 minuta, a zatim ga pohvalite ili dajte neku simboličnu nagradu na koju znate da će dete reagovati pozitivno.

Ne zaboravite da je kod dece sa poremećajem pažnje naročito važno primenjivati pohvale, a ne kažnjavanja.

 

San


Kvalitetan san i dovoljno fizičke aktivnosti, sigurno najpovoljnije deluju na dete sa ADHD.  Dovoljno kvalitetnog sna može učiniti čuda kod deteta sa ADHD. Istraživanja su pokazala da svega pola sata dužeg spavanja može da pomogne kod uzmenirenosti i impulsivnosti.

Puno dece sa poremećajem pažnje takođe ima poremećaj sna, a jedno stanje pogoršava drugo. Jedan od najvećih izazova kod dece sa ADHD jeste da se smire dovoljno da bi zaspala, a onda iscrpljenost narednog dana čini da simptomi budu još gori.

Da poboljšate stvari kada je reč o spavanju probajte sledeće:

  • Trudite se da imate istu rutinu pred spavanje u kontinuitetu, čak i vikendom.
  • Spavaća soba treba da bude zamračena i provertrena.
  • Osmislite ritual za umirivanje (uspavanka, tiha muzika, priča…).
  • Bilo bi poželjno da dete ne gleda u ekran (TV, kompjuter) neko vreme pre spavanja.

 

Fizička aktivnost


Fizička aktivnost i uopšte fizičko angažovanje najviše prija deci sa ADHD. Dajte detetu što više mogućnosti da se igra napolju i trči. Istraživanja su pokazala da 30 minuta nakon fizičke aktivnosti, deca sa ADHD mogu bolje da se fokusiraju i organizuju.

Takođe, uposlite dete sa zadacima koje zahtevaju fizičko angažovanje, kao npr. u kućnim poslovima. Možete razgovarati sa vaspitačem ili učiteljem da detetu daje zadatke, kao što su posluživanje druge dece, donošenje sunđera u školi, i ostala "poslušanja". Pored toga što namiruje svoju potrebu za kretanjem, dete će se osećati korisno i zadovoljno. 

 

Meditacija i majndfulnes


Tehnike meditacije, kao i svesne meditacije, odnosno usmeravanja pažnje na sadašnji trenutak, su metode koje detetu mogu pomoći da nauči kako da izoštri fokus, podigne svest i vežba samokontrolu.

 

Hiperaktivnom detetu je potrebno puno fizičke aktivnosti.

 

Muzika


Muzika takođe izoštrava pažnju i jača socijalne veštine. Muzika ima ritam i strukturu. Sviranje instrumenta zahteva da različite regije u mozgu rade zajedno.

Ukoliko bi vaše dete radije šutiralo loptu nego sviralo violinu, puštajte mu omiljene pesme. Slušanje omiljene muzike ima dejstvo da umiri dete.

 

Organizacija prostora


Organizuje detetu prostor. Idealno, stvari u dečjoj sobi treba da bude uređene tako da je sve pregledno i logično. Dakle, što manje stvari kako bi se predupredilo stvaranje nereda.  

Strpljivo učite dete da redovno vraća stvari na mesto. Idealno, u dečjoj sobi postojaće odgovarajuće kutije ili pregrade za različite stvari. Važno je da ispratite i hrabrite dete da održava uredan prostor, ovakva rana organizacija ličnih stvari će veoma pomoći detetu i kasnije, u školskom periodu.

 

Fokus na detetove snažne strane

Starija deca i adolescenti sa ADHD se često brinu u vezi stvari koje ne rade dovoljno dobro. Naučite dete da se fokusira na stvari koje dobro radi i hrabrite ga u tome. Možda je dete dobro u matematici ili ume lepo da crta. Detetova interesovanja mogu kasnije uticati i na izbor njegovog zanimanja. 

Sa pravom podrškom, dete sa ADHD može biti jednako uspešno, a neretko i uspešnije od mnogih osoba bez ADHD. Hiperfokus, kao jedna od karakteristika poremećaja pažnje, može u poslu da doprinese većoj kreativnosti, potpunoj posvećenosti i sagledavanju problema iz šireg ugla, što su najjače karakteristike mnogih cenjenih zanimanja. 

 

Omega 3 masne kiseline


Istraživanja su pokazala da deca sa poremećajem pažnje imaju snižene vrednosti omega 3 u krvi, što sugeriše da unošenje ovog nutrijenta kroz ishranu ili putem suplemenata može da smanji simptome ADHD.

Namirnice koje sadrže omega 3 masne kiseline su: losos, orasi, laneno seme, zeleno lisnato povrće. Što se tiče suplemenata, kliničke studije su pokazale da su najefikasniji suplementi na bazi krilovog ulja.

 

 


Izvori:
www.understood.org
www.webmd.com
www.healthline.com
www.mayoclinic.org

Foto: Shutterstock, Freepik
 


Nema ocena
Registruj se | Uloguj se

Preporučujemo | Pronađite jos zanimljivih tekstova

Rani znaci autizma

Prerane zaključke ne treba donositi, ali na neke stvari bi trebalo obratiti pažnju.

OPŠIRNIJE

Zašto deca hodaju na prstima?

Pročitajte kada je ovo navika, a kada zdravstveni problem.

OPŠIRNIJE

Dečiji strahovi

Saznajte kako da pomognete detetu da se reši svojih strahova.

OPŠIRNIJE

Postanite član bebo porodice. registruj se!

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porodjaja ili datum rodjnja vase bebe i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Registruj se

Želite da saznate kad vam je termin? Samo upišite poslednji dan menstruacije, i saznaćete i više od toga. Naš kalendar će vam ukazati i na ostale važne datume tokom trudnoće, kao što su u kojoj nedelji trudnoće se nalazite, kada možete čuti otkucaje bebinog srca, kada možete otkriti pol deteta i još puno važnih i zanimljivih činjenica...

Bilo da tragate za unikatnim imenom za svog anđela, ili ste pobornik praktičnosti univerzalnih imena ili želite da vaše dete nosi tradicionalno ime, naš alat vam može pomoći u izboru. Trudili smo se da napravimo najveću bazu dečijih imena, a vi odaberite slovo od kog želite da počnete i birajte...

Uz pomoć našeg kalendara saznaćete koji dani su najverovatnije vaši plodni dani, i kada možete očekivati ovulaciju. Kalendar plodnih dana uzima u obzir vašu prosečnu dužinu ciklusa i najviše je pouzdan kod redovnih ciklusa.

Želite što pre da saznate koga vam svemir šalje - devojčicu sa Venere ili dečaka sa Marsa? Sada možete isprobati našu svemirsku jednačinu i saznati rezultate i pre prvog ultrazvuka. Uživajte u odgovoru od svemira i zapamtite - ni svemir nije nepogrešiv! Uostalom ostaje mu sigurnih 50% za tačan odgovor, zar ne?

Želite da sa mirom i bez ikakve tenzije dočekate dan na koji ste se toliko dugo spremale? Mi znamo koliko je nekada teško spakovati prtljag za put, a kamoli stvari za tako važan događaj, stoga smo za vas izdvojili spisak najneophodnijih stvari po mišljenju sada već iskusnih mama koje su prolazile kroz slične teškoće sa pakovanjem za porodilište. Sa unapred pripremljenom torbom, odlazak u porodilište će biti oslobođen stresa.

Proizvođači svake godine izbacuju stotine i hiljade potpuno novih proizvoda, često stvarajući potpuno nove potrebe kod ljudi. Maloprodajni objekti sa druge strane su mesta gde se takvi proizvodi kupuju. Pokušaćemo da vam ukažemo na stvari koje će vas učiniti pametnijim kupcem - sugerisaćemo artikle, ali i porediti cene navedenih artikala u različitim maloprodajnim lancima, kako bi ako se odlučite, proizvode mogli da kupite što povoljnije. Trudnice i mame često pauziraju sa poslom, tako da - zašto ne biste iskoristili deo vremena da uštedite neki dinar za kućni budzet?

Pročitajte još

Susret deteta sa stranim jezikom
Imam bebu 0-1

Susret deteta sa stranim jezikom

Konačno možete odagnati sve nedoumice i saznati o uticaju stranog jezika na razvoj vašeg mališana.

OPŠIRNIJE
Uloga roditelja u razvoju detetovog mozga - 2. godina
Imam dete 1-3

Uloga roditelja u razvoju detetovog mozga - 2. godina

Na koji način pospešiti razvoj mozga kod deteta u drugoj godini?

OPŠIRNIJE
Alergijski rinitis - u kom uzrastu se javlja kod dece
Imam dete 1-3

Alergijski rinitis - u kom uzrastu se javlja kod dece

Sezonska alergija

OPŠIRNIJE