U ovom članku:

Šta je biopsija horionskh čupica?

Kako se izvodi ovaj postupak?

Prednosti i rizici

Kome se preporučuje?

Priprema za postupak i oporavak

Rezultati testa

Šta je biopsija horionskih čupica?

Horionske čupice (resice) jesu vaskularno tkivo koje vezuju placentu sa krvotokom majke, obezbeđujući time da fetus dobija sve neophodne nutritivne sastojke. Genetski materijal horionskih čupica je identičan kao i kod fetalnih ćelija, pa biopsija horionskih čupica, koja se naziva još i horiocenteza, može otkriti različite hromozomske abnormalnosti kod fetusa.

Biopsija horionskih čupica podrazumeva uzimanje malog uzorka dela posteljice (horionskih resica) na mestu gde je vezana za zid materice. Ova metoda može dijagnostifikovati neke od hromozomskih abnormalnosti koje uzrokuju stanja kao što su Daunov sindrom, Taj-Saksova bolest, anemija srpastih ćelija i cistična fibroza. Ipak, ova analiza ne može utvrditi postojanje defekta neuralnih cevi, kao što je spina bifida. Ukoliko postoji zabrintost oko postojanja ovih defekata, prepoučuje se drugi prenatalni test - amniocenteza. 

S obzirom da se ispituje genetski materijal, ovim postupkom je takođe moguće odrediti i pol fetusa.

Biopsija horionskih čupica se vrši između 10. i 13. nedelje trudnoće, a pouzdanost analize je 98%-99% u otkrivanju genetskih abnormnormalnosti.

Kako se izvodi biopsija horionskih čupica?

Sam proces uzorkovanja traje samo nekoliko minuta, a cela procedura može da se završi za oko pola sata. 

Pre procedure, doktor će ultrazvukom, preko stomaka, proceniti starost ploda (nedelju gestacije) i poziciju placente. Uzorci za biopsiju horionskih čupica uzimaju se na jedan od dva načina:

• Transabdominalni: U ovoj metodi, koja je slična amniocentezi, pod kontrolom ultrazvuka duga tanka igla se ubacuje kroz trbušni zid u placentu i uzima se sadržaj koji je neophodan za analizu. Najpre će doktor očistiti regiju kože stomaka antiseptikom, a zatim će uvesti dugu, tanku iglu kroz trbušni zid u matericu. Verovatno ćete osetiti ubod kada igla prodre kroz kožu i moguće je da ćete osetiti blagi bol kada igla uđe u matericu. 
• Transcervikalni: Ovaj postupak podrazumeva ubacivanje, duge, tanke cevi koja se prenosi kroz vaginu do placente kako bi se uzorak uzeo usisavanjem. Nakon čišćenja vagine i cerviksa antiseptikom, doktor će vaginu otvoriti spekulumom i uvesti tanku šuplju cev kroz cerviks (grlić). Kada ovaj kateter dođe do placente, nežnim usisajem će se uzeti mali uzorak tkiva. Moguće je da osetite blage bolove dok se tkivo uzima. 

Ukoliko doktor ne uspe da uzme dovoljan uzorak tkiva, možda će procedura trebati da se ponovi.  

Kada je uzorak dobijen, doktor će proveriti srčani ritam vaše bebe, a verovatno će zakazati i kontrolni ultrazvuk za par dana. 

Nakon što se prikupi sadržaj za analizu, prikupljene ćelije se kultivišu i analiziraju u laboratoriji. Potrebno je od oko 7 dana pa do par nedelja, u zavisnosti od složenosti analize, da se dobiju rezultati testa.

Koje su prednosti i rizici biopsije horionskih čupica?

Najveća korist ove metode je što može da se radi ranije u trudnoći nego amniocenteza. Dobijanje informacija o genetskim defektima ploda u ranom stadijumu trudnoće jedan je od najvećih prednosti ove metode. Ukoliko je potrebno uraditi i prekid trudnoće to je sigurnije u ranijim fazama trudnoće.

Pobačaj je glavni rizik povezan sa ovom metodom i javlja se u jednom od 100 slučajeva. Rizik od pobačaja može biti neznatno veći od rizika od pobačaja povezanog sa amniocentezom. Infekcija je moguća, ali neuobičajena komplikacija biopsije horionskih čupica.

Ko treba da uradi ovo testiranje?

Biopsija horionskih čupica se obično preporučuje:

• ženama u životnoj dobi od 35 godina i više; 
• parovima sa porodičnom istorijom genetskih poremećaja ili urođenih mana,

Pre odlučivanja o podvrgavanju ovoj proceduri, svakako se preporučuje savetovanje sa doktorom o rizicima i prednostima ovog testiranja. Biopsija horionskih čupica se preporučuje samo kada održavanje trudnoće u velikoj meri zavisi od rezultata testa. Doktor treba da pruži pomoć u proceni dobrobiti ove procedure, ali krajnju odluku donosi trudnica.

U određenim slučajevima se ne preporučuje ova metoda, a oni podrazumevaju:

• višeplodnu trudnoću; 
• postojanje aktivne vaginalne infekcije; 
• vaginalno krvarenje tokom trudnoće; 
• postojanje fibroida (mioma) na materici; 
• ukoliko je krvna grupa trudnice Rh negativna, a bebina Rh pozitivna i telo žene već proizvodi Rh antitela. U ovom slučaju potencijalno krvarenje koje može da izazove procedura može da poveća nivo antitela i uzrokuje komlikacije u trudnoći. Test iz krvi može otkriti da li je telo žene već počelo da proizvodi antitela. Ako nije, trudnica mora dobiti injekcija Rh imunoglobulina odmah nakon procedure kako bi se sprečilo stvaranje antitela.

Priprema za postupak i oporavak

Uglavnom je za ovu proceduru potrebna puna bešika, pa uzmite dosta tečnosti pre zakazanog termina. Možda će se od vas tražiti da potpišete saglasnost pre otpočinjanja procedure.

Bilo bi dobro da imate nekog bliskog uz sebe radi emotivne podrške, kao i pratnju do kuće nakon postupka.  

Nakon procedure, možete se odmah vratiti svojim uobičajenim aktivnostima, ali preporuka je da se ipak uzdržavate od vežbanja i odnosa u narednih 24 sata.  

Blago krvarenje je uobičajeno odmah nakon postupka. Ukoliko se pojavi temperatura, teže vaginalno krvarenje, bolovi, kontrakcije ili curenje tečnosti iz vagine, odmah se javite doktoru.

Rezultati testa

Rezultate testa će vam saopštiti i objasniti doktor koji vam vodi trudnoću. Ponekad dobijeni rezultati nisu sasvim jasni, pa je neophodno dodatno uraditi i dodatni prenatalni test, amniocentezu, kako bi se dobio jasan rezultat. 

Moguće je takođe da se dobije lažno pozitivan rezultat, mada se ovo retko dešava.