U OVOM ČLANKU:

Jednojajčani ili identični blizanci

Dvojajčani ili bratski blizanci

Treći tip blizanaca - poluidentični ili polarni blizanci

Kako znati koji je tip blizanaca u pitanju?

Faktori koji povećavaju verovatnoću da ćete imati blizance

Istine i zablude o povezanosti blizanaca

Odgoj blizanaca - saveti pshihologa

Jednojajčani i dvojajčani blizanci

Blizanci su oduvek bili predmet interesovanja nauke, a danas, slobodno možemo reći, više nego ikad. Misterija blizanaca još uvek nije u potpunosti otkrivena i dalje je predmet proučavanja mnogih studija. Najviše pažnje posvećuje se proučavanju kako životno okruženje i genetika utiču na razvoj blizanaca i njihove osobine.

Proučavanjem blizanaca, naučnici dolaze do saznanja kako način života, roditeljsko vaspitanje, uticaj porodice, kao i nasledni faktori utiču na nastanak i razvoj ličnih i intelektualnih sposobnosti, uključujući i zdravstvena stanja.

Broj blizanaca se sve više povećava iz godine u godinu, pre svega zbog današnjih tehnologija u lečenju neplodnosti. Ipak, u nekim porodicama postoji nasledna tendencija rađanja blizanaca.
 

U nastavku teksta pročitajte koji sve tipovi blizanaca postoje, po čemu se razlikuju, šta nam donose nova naučna istraživanja i druge zanimljive informacije.

Jednojajčani ili identični blizanci

U zavisnosti od toga da li su nastali iz jedne oplođene ćelije ili iz dve, blizanci mogu biti jednojajčani ili dvojajčani. 

Jednojajčani (monozigotni) blizanci razvijaju se iz jedne jajne ćelije koja je oplođena jednim spermatozoidom.

Oplođena jajna ćelija se potom deli na dva embriona u prve dve nedelje nakon oplodnje. Oba embriona razvijaju se u dve identične bebe sa istim genetskim materijalnom.

Identični blizanci dele 100% genetskog materijala, uvek su istog pola i krvne grupe. Javljanje jednojajčanih blizanaca u porodici nije pod uticajem genetike, za razliku od dvojajčanih blizanaca čija verovatnoća javljanja se nasleđuje po majčinoj strani. 
 

Ponekad monozigotni blizanci dele istu placentu, isti amnion (unutrašnju membranu ploda) i isti horion (spoljašnju membranu ploda). Da li će ih deliti ili će svako imati zasebne ove strukture, zavisi od momenta u kome je došlo do deobe jajne ćelije na dva embriona. 

Otuda razlikujemo sledeće pojave kod identičnih blizanaca:

• Ukoliko se zigot podelio u prvih pet dana od začeća, javiće se dve placente, dva horiona i dva amniona. Ovo je ujedno najčešći tip monozigotnih blizanaca. 
   
• Ukoliko se zigot podelio između šestog i desetog dana, onda će se javiti jedna placenta, jedan horion i dva amniona. 
   
• Ukoliko se zigot podelio u periodu između desetog i četrnaestog dana, blizanci će deliti jednu placentu, jedan horion i jedan amnion.
   
• Ukoliko do deobe zigota na dva embriona dođe posle 14. dana od začeća, javlja se rizik da podela ne bude potpuna, odnosno da blizanci ostanu spojeni, ili, kako se obično zovu, "sijamski". U pitanju je veoma retka pojava. 

Kod jednojajčanih blizanaca koji dele istu placentu i horion, postoji veći rizik od tzv. sindroma transfuzije sa jednog na drugog blizanca (TTS - Twin-Twin Transfusion Syndrome), stanje kod koga krvotok iz jednog blizanca prelazi u drugog, dovodeći do toga da jedan blizanac dobija previše krvi, a drugi premalo. 

(nastavak ispod)

Pročitaj još:

• Nosite više od jedne bebe? - Evo šta treba da znate! 

"Ogledalo" blizanci

"Ogledalo" blizanci je termin kojim se opisuju blizanci koji izgledaju upravo kao sopstveni odraz u ogledalu. Kod ovakvih blizanaca kosa može prirodno padati u suprotnim pravcima, njihovi zubi mogu izrasti na suprotnim stranama usta, mogu imati mladeže na suprotnoj stani tela, a često imaju suprotne dominantne ruke.

Naučnici pretpostavljaju da se ovaj fenomen javlja kada se jajna ćelija deli nešto kasnije nego što je uobičajeno kod blizanačke trudnoće (duže od 7 dana od oplodnje). 

Dva retka, ali veoma specifična fenomena koji nastaju kao posledica deljenja oplođene jajne ćelije na dva embriona, jesu i tzv. sijamski blizanci i "parazitski" blizanci.

Sijamski blizanci

Sijamski blizanci su tip blizanaca koji su fizički spojeni, najčešće grudima ili stomakom. Većina sijamskih blizanaca deli jedan vitalan organ. Međutim, bez obzira na fizičku povezanost, sijamski blizanci su potpuno dve različite osobe u smislu da imaju sopstvene ličnosti, osobine i misli.

Nauka još nije donela definitivan zaključak o poreklu sijamskih blizanaca. Prema jednoj teoriji, sijamski blizanci se javljaju kada se jajna ćelija ne podeli 12 ili više dana nakon oplodnje. Prema drugoj teoriji, ova vrsta blizanaca se javlja kada se jajna ćelija nakon podele opet spoji.

"Parazitski" blizanci

"Parazitski" blizanci je naziv za pojavu kada zigot počne da se deli na dva embriona, ali ova podela ne bude potpuna. Jedan plod delimično absorbuje drugi plod, tako da dominantni plod vremenom postaje veći, a drugi prestaje da se razvija i fizički se spaja sa njim. Otuda se na bebi koja se rodi iz ovakve trudnoće mogu pojaviti dodatni udovi ili organi od brata blizanca. Ovakve pojave su izuzetno retke i javljaju se na manje od 1 na 1 milion rođenja. 

Sindrom nestalog blizanca 

Pojava "nestalog blizanca" nije isto što i pojava "parazitskog" blizanca. Kod nestalog blizanca, rani ultrazvuk će pokazati pristustvo i srčani ritam dva embriona u materici. Ipak, na narednim ultrazvučnim pregledima drugi blizanac više neće biti prisutan. Reč je zapravo o tome da jedan plod nije preživeo, a zatim da ga je absorbovao drugi plod, placenta ili telo majke. Ova pojava se može dogoditi i kod jednojajčanih i kod dvojajčanih blizanaca. Kod vantelesnih oplodnji kod kojih se uobičajeno vraća više od jednog embriona prilikom embriotransfera, ova pojava nije retka. 
 

Koliko god da liče, ipak su jedinstvene ličnosti!

Iako jednojajčani blizanci dele isti genetski materijal, oni su i dalje dve različite individue. Uticaji iz okruženja, epigenetske razlike i životna iskustva će kreirati jedinstvenu ličnost kod oba deteta. 

Zanimljiva činjenica!

Nauka je dokazala da identični blizanci nemaju iste otiske prstiju iako se ranije smatralo da je tako. Oni mogu imati slične karakteristike svojih otisaka prstiju, kao što su petlje i grebeni, ali istraživanja su pokazala da do sada nisu pronađene dve osobe koje imaju iste otiske prstiju, uključujući i jednojajčane blizance.

Dvojajčani ili bratski blizanci

Dvojajčani blizanci ili dizigotni blizanci razvijaju se iz dve jajne ćelije koja je oplođena sa dva različita spermatozoida. Nazivaju se još i bratski blizanci.

Dvojajčani blizanci se nezavisno razvijaju u materici (imaju zasebne placentu i amnion), a dele iste genetske vezanosti kao i ostala braća i sestre iz porodice (dele 50% genetskog materijala). Mogu biti istog ili različitog pola, iste ili različite krvne grupe.

Dvojajčani blizanci se javljaju kada se tokom menstrualnog ciklusa umesto jedne, oslobode dve jajne ćelije, koje zatim bivaju oplođene sa dva različita spermatozoida.

Hiperovulacija, odnosno tendencija da se tokom ciklusa oslobodi više jajnih ćelija, nasleđuje se sa majčine strane i može se prenositi sa majke na ćerku - dakle, po ženskoj liniji.

Obzirom da se dvojajčani blizanci javljaju iz dve jajne ćelije koja je oplođena sa dva različita spermatozoida, mogu se javiti sledeće neobične pojave (koje su jako retke):

• blizanci od različitih očeva
• blizanci sa različitom bojom kože

(nastavak ispod)

Pročitaj još:

• Pucanje vodenjaka - kako da prepoznate i šta da radite?
   
• Carski rez - šta da očekujete?

Predloženi treći tip blizanaca - poluidentični ili polarni blizanci

Neki naučnici veruju da je moguće klasifikovati i treći tip blizanaca, mada su stručna mišljenja još uvek podeljena. Tu spadaju jednojajčani blizanci koji nisu identični ili dvojajčani blizanci koji izgledaju veoma slično.

Naime, smatra se da oni nastaju tako što se jajna ćelija podeli na dve, a onda se obe ove polovine (novonastale ćelije) oplode različitim spermatozoidima.  Ovo je ujedno pokušaj da se objasni zašto neki dvojajčani blizanci izgledaju gotovo identično. 

Za sada nije poznato koliki procenat blizanaca čine poluidentični blizanci. Smatra se da oni dele oko 75% genetskog materijala, dakle, više nego bratski blizanci, a manje nego identični blizanci.

Poluidentični bliznaci mogu biti istog ili različitog pola, iste ili različite krvne grupe, a mogu se razvijati u dve odvojene ili jednoj posteljici.

Kako znati koji je tip blizanaca u pitanju?

Ponekad je teško odmah po rođenju reći da li su blizanci jednojajčani ili dvojajčani. Neki jednojajčani blizanci mogu da se rode sa dve odvojene amnionske i horionske membrane, što može dovesti do pogrešnog zaključka da su u pitanju dvojajčani blizanci. 

Ukoliko su dvojajčani blizanci istog pola i pritom jako liče, moguće je takođe pogrešno pretpostaviti da su u pitanju jednojajčani blizanci.  

Jedan od načina da se utvrdi koji tip blizanaca je u pitanju jeste putem DNK testiranja. Jednojajčani blizanci dele isti genetski materijal, dok dvojajčani dele polovinu ovog materijala. Genetski test se može raditi uzimanjem uzorka sa obraza, što je potpuno bezbolna metoda. Test se takođe može raditi i putem uzimanja uzorka krvi.  

Vredi napomenuti da su ovi testovi prilično skupi i da se najčešće rade u specifičnim situacijama. 

Faktori koji povećavaju verovatnoću da ćete imati blizance

U nekim porodicama su veće šanse da se rode blizanci. Neki od faktora koji na to utiču jesu:
 

• Godine majke - žene u kasnim tridesetim ili ranim četrdesetim imaju više nivoe estrogena nego što je to slučaj kod mlađih žena, što znači da su jajnici više stimulisani, pa mogu proizvesti više od jedne jajne ćelije po ciklusu. 
   
• Broj prethodnih trudnoća - što je majka imala više trudnoća, veće su šanse da naredna trudnoća bude blizanačka.
   
• Genetika - veća je šansa da dobije blizance majka koja je i sama bliznakinja, odnosno ima brata ili sestru blizanca ili ako ima blizance kao braću i sestre. Ovakav uticaj genetike se javlja samo kod porodične istorije dvojajčanih blizanaca. 
   
• Rasa - najviše blizanca se rađa među ženama afričkog porekla, a najmanje među ženama azijskog porekla. 
   
• Metode asistirane reprodukcije - mnoge medicinske procedure, kao što su vantelesna oplodnja, baziraju se na stimulisanju jajnika da proizvedu više jajnih ćelija, što značajno povećava broj blizanaca poslednjih decenija. 

Istine i zablude o povezanosti blizanaca

Iako se smatra da između blizanaca postoji posebna povezanost, pa čak i telepatska, nauka nije uspela da potvrdi ovo stanovište. Istina je da blizanci razvijaju posebnu bliskost, ali to se može desiti i među braćom i sestrama iz različitih trudnoća.

Činjenica je da su blizanci upućeni jedni na druge od rođenja, pa ne čudi što su povezani više nego ostali braća i sestre. Svoje slične osobine i interesovanja duguju pre svega genetskom materijalu i okruženju u kome odrastaju.

Naučnici su jedno vreme smatrali da postoji poseban jezik kojim blizanci govore. Ovde je zapravo reč o kriptofaziji ili idioglosiji. U pitanju je komunikacija koja se sastoji od neartikulisanih glasova i češća je kod blizanaca nego kod ostale dece.

"Jezik blizanaca" može zapravo značiti i kaskanje u razvoju govora, pa se treba posavetovati sa logopedom ukoliko deca ne razvijaju govor u skladu sa očekivanim razvojnim miljokazima. Treba i napomenuti da ne komuniciraju svi blizanci svojim posebnim jezikom i nemaju kašnjenja u razvoju govora u odnosu na vršnjake. 

Odgoj blizanaca - saveti pshihologa

Odgoj blizanaca je svakako izazovan poduhvat za svakog roditelja, uzimajući u obzir da je briga i o samo jednoj bebi priličan izazov. Ipak, blizanci mogu zapravo olaškati roditeljima posao - pre svega, blizanac uvek ima društvo - blizanci su bliski, uvek nađu zabavu i retko se osećaju usamljeno.

Drugo, imati dve male bebe sa istim rutinama hranjenja i spavanja mnogima roditeljima pada lakše nego kada istovremeno moraju da podmiruju potrebe bebe i deteta od dve godine. Da ne pominjemo da postoje i dodatne praktične olakšice, kao što su ogranizovanje jedne proslave rođendana i polazak u isti razred škole. 

Blizanci su zaista posebna blagodet. Oni uglavnom izazivaju pažnju gde god da idu, a roditelji ih najčešće retko razdvajaju, oblače ih istovetno, organizuju druženja sa istim drugarima, kupuju igračke za "oboje". To često podrazumeva i da ih upisuju na iste aktivnosti, a vaspitači i učitelji im se često obraćaju u množini, kao "blizanci".

Ne mora da znači da je to sve pogrešno. Ipak, ono što savremena psihologija dečjeg razvoja savetuje jeste da je važno da se svako dete tretira kao posebna individua.

Naime, osim što se svrstavaju u "isti koš", blizanci se često i negativno porede, pa tako ukoliko jedno dete najpre nauči da čita, ono se odmah etiketira kao "pametni brat ili sestra". Lični identitet je veoma važan faktor razvoja ličnosti, a ovakve reakcije okoline ne daju pravu podršku zdravom razvoju identiteta.

Zato je najveća uloga upravo na roditeljima, da osiguraju da se svako dete oseća jednako voljenim i sposobnim. Savetuje se da roditelji izdvoje vreme koje će provesti nasamo sa svakim detetom. Iako to nije uvek lako, od suštinske je važnosti da se svakom detetu posveti potpuna, nepodeljena pažnja.

Tom prilikom možete razgovarati sa svojim detetom o njegovim interesovanjima, i objasniti mu da ono ima svoj jedinstveni set talenata i osobina koje ga čine jedinstvenom osobom.

Za blizance je dovoljno što su zajedno većim delom dana, pa probajte da im omogućite da idu bar na zasebne vanškolske aktivnosti. Na ovaj način ćete svakom detetu dozvoliti da se malo "odmori" od stalnog prisustva brata ili sestre i pomoći mu da razvija svoja sopstvena interesovanja i prijateljstva.