Lekovi, terapije i medicinske procedure tokom dojenja - šta je bezbedno, a šta nije?

U OVOM ČLANKU:

Lekovi čija je primena kontraindikovana u periodu dojenja

Opšte preporuke za primenu lekova u periodu dojenja

Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja

Najčešće primenjivani lekovi tokom dojenja

Lekovi i medicinske procedure tokom dojenja - kompletan vodič - šta je bezbedno, a šta nije?

Rizici od prekida dojenja tokom terapije

Majčino mleko se stvara prema pravilu ponude i potražnje. Prekid dojenja, makar i na kratko vreme, može opstruisati proizvodnju mleka i otežati ili potpuno onemogućiti nastavak dojenja.

Nažalost, istraživanja su pokazala da majke, ponekad, usled neadekvatne podrške od strane lekara, odnosno neinformisanosti, prekidaju dojenje, zbog određene terapije ili medicinske intervencije, iako za time i nije bilo stvarne potrebe.

Medicinske terapije i intervencije većinom nisu razlog za prekid dojenja. Za lekove i medicinska sredstva koje nisu kompatibilna sa dojenjem, najčešće se predlažu bezbedne alternative.

Većina dijagnostičkih medicinskih procedura (skener, mamogram, ultrazvuk, rentgen) su takođe kompatibilne sa dojenjem.

Lekovi čija je primena kontraindikovana u periodu dojenja

Uzak je spektar lekova koji nisu kompatibilni sa dojenjem, odnosno koji nose visok rizik od neželjenih posledica po dojeno dete. To su:

Amiodaron (osim u pojedinačnoj dozi do 450 mg) - zbog uticaja na kardiovaskularni sistem, štitastu žlezdu dojenog deteta
Citostatici - zbog rizika od pojave lekopenije, supresije koštane srži kod dojenog deteta
Jod (u visokim dozama) - zbog rizika od hipotireoidizma
Retinoidi (kod sistemske primene) - zbog rizika od neželjenih reakcija, kao što su: ginekomastija, galaktoreja
Soli zlata - zbog rizika od pojave nefrititisa i hematoloških poremećaja

Opšte preporuke za primenu lekova u periodu dojenja

Bez obzira o kakvoj terapiji se radi, postoje neke opšte preporuke u pogledu primene lekova, kako bi se potencijalne koncentracije leka u mleku svele na minimum. To su:

Kada je potrebno, izbegavati podoj 4-6 sati posle primene leka kako bi se izbegle visoke koncentracije leka.
Pridržavati se saveta doktora po pitanju pravilne primene leka.
Proveriti podatke o bezbednosti samog leka tokom dojenja koje se nalazi u uputstvu svakog leka.
Ako je moguće, držati se najniže efikasne doze, u najkraćem mogućem periodu.
Ako je moguće, izbegavati kombinovanu terapiju i kombinaciju lekova sa lekovima na biljnoj bazi.
Ispratiti pojavu simptoma kod dojenog deteta i mogućih neželjenih efekata leka.
Posavetovati se sa doktorom oko načina održavanja laktacije kod kratkotrajne primene leka koji ima potencijalne neželjene efekte na dete.
Održavati redovnu higijenu dojki i izbegavati direktan kontakt deteta sa mestom primene leka (koji se primenjuje lokalno).

Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja

Da bi se rešile sve nedoumice u vezi sa bezbednom primenom dijagnostičkih procedura i terapija tokom dojenja, Ministarstvo zdravlja republike Srbije je na predlog Republičke stručne komisije za podršku dojenju, donelo dokument pod nazivom Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja.

Smernice su bazirane na najnovijim naučnim saznanjima. Namenjene su pre svega kao dodatna edukacija za doktore i farmaceute, ali su od suštinskog značaja i za mame koje doje, kao podrška i izvor relevantnih informacija.

U Smernicama su navedene informacije o bezbednosti primene sledećih sredstava tokom dojenja:

Velikog broja lekova
Biljnih preparata
Vakcina
Suplementacije vitaminima i mineralima
Kontracepcije
Dijagnostičkih metoda (rentgen, skener i sl.)
Supstanci koje izazivaju zavisnost (alkohol, kofein, nikotin, i sl)

Parametri koji utiču na procenu bezbednosti terapije

Da bi se procenilo da li je neki lek bezbedan za bebu tokom dojenja i u kojoj meri, koristi se parametar RID (relative infant dose) - relativna doza kojoj je dete izloženo. Vrednosti veće od 25% RID mogu imati uticaj na dete (ukoliko se lek resorbuje iz njegovog GI trakta).

Da bi se uzelo u obzir da neki lek ima negativni uticaj na dete, uzimaju se u obzir i drugi parametri, kao što su:

vreme primene leka - najmanja izloženost je ako se lek primenjuje neposredno nakon podoja
uzrast dojenog deteta - najveći broj neželjenih efekata se ispoljava kod novorođenih beba, odnosno do 2 meseca starosti
zapremina (količina) unetog majčinog mleka
sistemska raspoloživost leka kod dojenog deteta - različiti lekovi imaju različit stepen resorpcije iz GI trakta deteta