U OVOM ČLANKU:

Razvoj bebinog mozga

Mozak deteta

Mozgalice

Učenje

Igre za učenje

Mozgalice za decu

Roditelji su stalno u prilici da odlučuju o tome šta je najbolje za njihove dete. To su ponekad svakodnevne dileme koje se tiču oblačenja, ishrane, izbora pelene ili vrtića, ko će čuvati dete ili čime će se ono igrati. Ipak, iako ponekad nisu puno značajne, sve te odluke manje ili više mogu uticati na celokupan razvoj i rast deteta, a gotovo sve imaju uticaja na razvoj mentalnih i kognitivnih sposobnosti.

Istraživanja iz oblasti neuronauke su pokazala da je rano detinjstvo vreme kada se dešavaju ogromni pomaci u razvoju mozga. Mladi mozak bukvalno menja svoj oblik i veličinu kao odgovor na sve ono što kao iskustvo dete proživi u najranijim godinama. Okruženje, svakodnevna iskustva, odnos sa roditeljem, odnosi sa drugim ljudima… Sve to utiče na “umrežavanja” u mozgu deteta.

Razvoj bebinog mozga

Bebe se rađaju sa oko 100 milijardi neurona. To je približan broj neurona koji će inače i imati tokom života. Ipak, iako ima zavidan broj neurona, bebin mozak ima samo 25% mogućnosti u odnosu na mozak odraslog čoveka.

To je zbog toga što su neuroni bebinog mozga povezani sa oko 50 biliona veza koje se nazivaju sinapse, dok je kod odraslih broj tih veza oko deset puta veći.

Sinapse su moždane strukture uz pomoć kojih se električni ili hemijski signali prenose od jednog neurona do drugog. Mreža koju veze sinapsi čine, u potpunosti određuje kako će dete razmišljati i kako će se ponašati.

Mozak deteta

Mreža sinapsi se ubrzano razvija tokom prve godine života, nastavljajući tokom narednih nekoliko. Do treće godine broj veza koju čine sinapse će iznositi oko 1000 biliona. Ovo je period života kada broj sinapsi dostiže svoj vrhunac. U procesu koji se naziva orezivanje sinapsi, veze koje se više ne koriste će biti otklanjane. To je proces u kome se nepotrebni neuroni i njihove veze eliminišu, što mozak čini sam, a sve to u cilju povećanja efikasnosti. 

Ovaj period detetovog života ima vitalnu ulogu kada je u pitanju postavljanje temelja za učenje i adaptaciju u najranijem životu.
 

Pročitaj još:

• Rana edukacija - podržite učenje od najranijih dana

Mozgalice

Bebe i mala deca se stalno suočavaju sa izazovima koje moraju da reše razmišljanjem i koristeći veštine rešavanja problema. Kako bi u tome bili što uspešniji, možete im pomoći da vežbaju svoje veštine. Takve vežbe su zapravo veoma zabavne svakodnevne mozgalice koje svako dete obožava.

Građevina od kocaka

Koristite velike sklapajuće kocke za igranje. Napravite jednostavan šablon, na primer dve kocke jedna do druge i jedna odozgore. Pokažite detetu kako se zabavljate dok to radite i zamolite ga da napravi isto. Zatim podstaknite dete da napravi svoj šablon koji ćete vi kopirati. Kako dete postaje veštije i sposobnije da kopira i šabloni mogu postajati komplikovaniji. Ova mozgalica razvija memoriju i kreativnost kod deteta, ali i logičko zaključivanje.

Različiti oblici i veličine

Dajte detetu kartonske kutije različitih oblika i veličina, koje se mogu ređati jedna u drugu. Za ovu igru možete koristiti i plastične kutije ili činije. Na tržištu postoje i setovi igračaka predviđeni za ovu igru. Igrajte se sa detetom pokazujući mu kako mogu da se upakuju i uklope jedna u drugu. Ohrabrite dete da ih ono samo uklopi po obliku i veličini. Počnite sa manjim brojem kutija, a zatim postepeno povećavajte. Ova igra uči mališane da razlikuju veličine i oblike i kako da reše probleme putem logičkog rasuđivanja.

Igra memorije

Pripremite kartice sa nacrtanim životinjama. Ista životinja neka bude nacrtana na po dve kartice. Počnite da se igrate sa tri para kartica. Poređajte ih na podu crtežom na dole i pozovite dete da svaku okrene i pogleda koja je slika na njoj i vrati ih u početni položaj. Zatim neka okrene jednu. Sećajući se gde je istu karticu videlo pri prvom okretanju, dete bi trebalo da pokuša da pogodi gde se nalazi druga takva kartica. Tako neka pronađe sve parove. Ova igra razvija veštinu pamćenja.

Suprotnosti

Izrežite iz starih novina ili nacrtajte predmete ili bića koja mogu da predstavljaju suprotnosti. Npr. miš je mali, a slon je veliki; kamen je tvrd, a sunđer je mekan i sl. Napravite što veći broj suprotnosti. Zatim izvucite jedan crtež. Ako je na njemu slika kamena reći ćete: “Pogledaj, pronašla sam nešto tvrdo, možeš li da pronađeš nešto mekano?”. Igru možete proširiti tako što ćete dete podstaći da dodirne kamen i sunđer i tako praktično dođe do saznanja. Ova igra podstiče razmišljanje i logičko rasuđivanje.

Ponovno čitanje

Čitajte mališanu slikovnicu koju ste već ranije čitali. Pre nego što okrenete stranicu, pitajte mališana šta on misli da će se naredno desiti. Ako vidite da mu je potrebna pomoć, dajte mu nagoveštaj. Ako ipak ne može da se seti, recite “Hajde da otkrijemo” i okrenite stranu. Ponavljajte ovu igru jer ona podstiče memoriju.

Učenje

Dete uči na osnovu sveukupnog iskustva koje svakodnevno stiče. Na primer, ako roditelji stalno pokazuju ljubav i brigu prema detetu, onda će se u mozgu razviti “veze ljubavi i brižnosti” i vremenom će se ojačavati. 

Ali ako je roditelj strog i stalno kažnjava dete njegov mozak će razviti sasvim drugačije veze. Ukoliko pokazivanje ljubavi brižnosti savim izostane, detetov mozak će vremenom te veze u potpunosti ukloniti u okviru procesa koji smo spomenuli pod nazivom orezivanje sinapsi.

Period ranog odrastanja je presudan za sticanje iskustva iz kojih deca uče kako da se ponašaju.

Isto tako je i sa sticanjem znanja. Na primer, u najranijem periodu dete će lakše savladati i naučiti strani jezik nego posle puberteta.

Igre za učenje

Za bebu

Bebe počinju da uče čim se rode. Roditelji mogu uticati na ceo proces svojim aktivnostima i odnosom sa bebom.

• Pričanje i čavrljanje - Pričajući ili čitajući svojoj bebi podstičete učenje govora, ali i socijalni i emotivni razvoj.
• Pipkanje i otkrivanje - Neke bebe vole da se igraju šuškavom kesom, druge očarano gledajući u štampana slova knjige koju vi trenutno čitate, a treće kotrljajući praznu plastičnu flašu dok puze po podu. Bebe su mali istraživači a kontaktom sa što više novih materijala i oblika stiču dragocena saznanja.
• Igračke - Kada bebama kupujete igračke, razmišljajte o tome da li će one biti edukativne. Na tržištu postoji mnogo igračaka koje imaju ove osobine.
• Prevrtanje i mrdanje - Dozvolite bebi da leži na stomaku, a kada malo poraste pustite je da puzi po podu. Dodirujući dlanovima podlogu, beba razvija važne veze u mozgu.
• Muzika - Osim što pospešuje razvoj govora, muzika utiče i na mentalni razvoj.

Za malo dete

Malo dete je najčešće znatiželjno, a roditelji tu osobinu mogu iskoristiti kako bi mu kroz igru preneli nova saznanja.

• Neka se isprlja - Ako je pala kiša, idealan je trenutak da izvedete dete. Pustite ga da šljapka po baricama, a posle toga bi moglo da vam napravi tortu od blata.
• Muziciranje - Instrument na kome će vaše dete svirati ne mora biti pravi. To može biti i šerpa koja je okrenuta naopako, ili teglica napunjena pirinčem. Zabava može da počne.
• Brojevi - Ređanje uz brojanje je mnogim mališanima omiljena igra. Na taj način osim značajnih saznanja neophodnim za život, deca se uče i redu. 
• Slagalice - Kupite slagalicu koja odgovara uzrastu deteta i pustite da ga polako zainteresuje. Baveći se ovom aktivnošću deca vežbaju pažnju i uče se pravilima.
• Kućni poslovi - Možda će vam delovati smešno, ali nije rano za bavljenje kućnim poslovima. Ako dete vidi vas da usisavate ili čistite metlom, možda će poželeti i samo to da radi. Na vama je da mu omogućite, jer dete tako stiče značajna iskustva koja mu pomažu da izgradi saznanja.​

Foto: Shutterstock

Izvori: 

1. Aoki C, Siekevitz P. Plasticity in brain development. Sci Am. 1988;259(6):56-64. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/2849807.
2. Graham J. Children and Brain Development: What We Know About How Children Learn. Cooperative Extension Publications. https://extension.umaine.edu/publications/4356e/.
3. Gauvain M, Cole M. Readings on the Development of Children. 5th ed. Worth Publishers; 2008.
4. Healthline
5. Parentingforbrain