Ovi vitamini najčešće nedostaju trudnicama

Trudni ste i više gladni nego pre? Napadi gladi su normalni u trudnoći, naročito u prvom trimestru. Ipak, ne dozvolite da vas komentari tipa “sada treba da jedeš za dvoje” navedu na put unošenja previše kalorija. Da, potrebno vam je više - ali vitamina, minerala, proteina i drugih hranjivih materija!
 

Istraživanja su pokazala da mnoge trudnice ne unose dovoljno nutrijenata, čak i ako uzimaju suplemente. 

Sa druge strane, nekima trudnicama nedostaju određeni nutrijenti, dok drugih imaju i više nego što je preporučeno.
 

Pravilna ishrana i suplementacija su od velike važnosti za zdrav razvoj fetusa. Redovne kontrole kod doktora i analize krvi će biti dobar indikator da vaše telo dobija sve što je potrebno u onoj količini koja mu je potrebna, kako za vaše, tako i za bebino zdravlje.

Najčešći nedostaci vitamina i minerala u trudnoći

Trudnoća nameće dodatne zahteve telu, koje sada crpi zalihe da bi obezbedilo dovoljno hranjivih materija za bebu koja se razvija. Ovi dodatni zahtevi mogu izazvati ili pogoršati deficit vitamina i minerala.

Beba apsolutno zavisi od majke za sve hranjive materije koje su joj potrebne. Ukoliko beba ne dobija dovoljno nutrijenata, raste rizik od brojnih zdravstvenih problema, ali i pojedinih urođenih defekata.

Prema istraživanjima, veliki broj trudnica ima niske nivoe magnezijuma, vitamina D, vitamina E, joda i gvožđa.

Neke trudnice takođe nemaju dovoljno vitamina A, folata, kalcijuma, vitamina C, vitamina B i cinka.

Brojni su načini na koje deficit određenog nutrijenta može da naškodi razvoju bebe.

Manjak gvožđa

Važnost 

Gvožđe u trudnoći je važan u stvaranju hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik u druge ćelije. Tokom trudnoće imate skoro 50% krvi više nego inače, pa je gvožđe još više važno. Trudnicama je potrebno 27 mg gvožđa dnevno. 

Rizici

Tako na primer, stalni manjak gvožđa može dovesti do anemije. Trudnice sa anemijom se mogu osećati umorno i malaksalo tokom cele trudnoće, a pod većim su rizikom od gubitka velike količine krvi na porođaju.

Nadalje, izražena anemija može povećati rizik od prevremenog porođaja, male težine bebe na rođenju, kao i od postnatalne depresije. Prema nekim studijama, izražena anemija može povećati rizik od smrti ploda neposredno pre ili nakon porođaja. 

Izvori

Dobri izvori gvožđa su crveno meso, živina i morska hrana. Takođe ga ima u orašastom voću, povrću i žitaricama. 

Ipak, tokom trudnoće, kada rastu potrebe tela za ovim mineralom, možda neće biti dovoljno da unosite gvožđe samo ishranom. Vrednosti koje se nalaze u prentalanim vitaminima bi trebalo da budu dovoljne da održite adekvatan nivo gvožđa.  Ako ste ušli u trudnoću sa deficitom gvožđa, možda će biti potrebna zasebna suplementacija, ali o tome ćete se posavetovati sa doktorom. 

Manjak folne kiseline

Važnost

Folna kiselina je veoma važna u ranoj trudnoći, jer pomaže formiranje nervne cevi kod bebe. 

Rizici

Najveća opasnost od deficita folne kiseline jesu defekti nervne cevi, odnosno nepotpun razvoj mozga i kičmene moždine fetusa. Posledično, najčešća oboljenja jesu spina bifida i anencefalija.

Manjak folne kiseline može povećati rizik od prevremenog porođaja (pre 37. nedelje trudnoće), kao i male telesne težine na rođenju.

Povećan je rizik i od abrupcije placente (prevremenog odlubljivanja posteljice), ozbiljnog stanja koje izaziva krvarenje iz vagine i često zahteva hitan carski rez.
 

Izvori


Zato se savetuje da sve žene koje planiraju trudnoću uzimaju 400 mikrograma folne kiseline dnevno, u formi suplementa, i da nastave ovu suplementaciju do 12. nedelje trudnoće.

Manjak joda

Važnost

Jod je mikroelement od ključne važnosti za proizvodnju tiroidnih hormona, koji obezbeđuju izgradnju zdravog mozga, skeleta i metabolizma bebe. Naročito je važan u prvih 16 nedelja trudnoće, kada beba u potpunosti zavisi od tiroidnih hormona majke.

Rizici

Ukoliko je fetus izložen manjku joda i tiroidnih hormona majke, raste rizik od problema u učenju kasnije tokom života, ali i ozbiljnih mentalnih oštećenja.

Izvori

Telo ne može da sintetiše jod, pa je važno da ga unosimo kroz ishranu ili suplementaciju. Jod se u manjim količinama može naći u mleku, mlečnim proizvodima, mesu, jajima; a u većim - u jodiranoj kuhinjskoj soli, beloj ribi i morskim plodovima.

Interesantan podatak je da se u organskom mleku, koje mnogi smatraju zdravijim od neorganskog, nalaze veoma male količine joda, jer se na organskoj farmi krave hrane travom, koja je oskudna ovim važnim nutrijentom.

SZO savetuje da, kada nema dovoljno izvora joda, trudnice i dojilje treba da uzimaju jod kroz suplementaciju, i to 250 mikrograma dnevno.

Manjak kalcijuma

Važnost

Kalcijum je ključan u razvoju kostiju i zuba kod fetusa. Takođe je važan nutrijent i za razvoj bebinog srca, mišića, nerava i hormona.

Rizici

Kalcijum je veoma važan i za trudnicu. Beba će svakako dobijati dovoljno kalcijuma iz zaliha majke, ali ukoliko se ne održava adekvatan nivo kalcijuma u telu majke, kod nje se mogu razviti komplikacije. Tako kod mame sa deficitom kalcijuma u trudnoći može doći do slabljenja kostiju i većeg rizika od osteoporoze u kasnijem životu.

Važnost čuvanja od deficita kalcijuma je naročito izražena kod trudnica koje imaju specifične zdravstvene izazove (npr. probleme sa bubrezima, operisanu štitnu žlezdu), ali i ako uzimaju pojedine lekove koji utiču na nivoe kalcijuma u telu (npr. kortikosteroide).

Izvori

Telo ne može samo da stvara kalcijum, pa je neophodno da ga dobijete putem hrane ili suplemenata. Tokom trudnoće, potrebno vam je bar 1000 mg kalcijuma dnevno. 

Mlečni proizvodi kao što su mleko, sir i jogurt su neki od najboljih izvora kalcijuma. Tamno zeleno povrće takođe imaju kalcijum, ali u manjoj količini. 

Manjak vitamina D

Važnost

Vitamin D pomaže telu da apsorbuje kalcijum koji doprinosi zdravom razvoju kostiju i zuba.

Rizici

Trudnice sa deficitom vitamina D imaju veći rizik od komplikacija kao što su preeklampsija, dijabetes, prevremeni porođaj i rađanje bebe sa malom telesnom težinom. Kod novorođenih bebe deficit vitamina D donosi rizik od slabijeg razvoja kostiju. 

Izvori

Vitamin D se sintetiše kroz izlaganje sunčevoj svetlosti, a ostali dobri izvori su obogaćeno obrano mleko, žumance i losos.  Ipak, ovi izvori često nisu dovoljni, naročito za trudnice i dojilje. Zato stručnjaci savetuju da se tokom trudnoće i dojenja uzima suplementacija vitaminom D u dozi od 600IJ dnevno.

Manjak proteina

Važnost

Proteini su naročito značajni u drugom i trećem trimestru, kada se kod beba grade i razvijaju kosti, mišići i druga tkiva.

Rizici

Nizak unos proteina u trudnoći može da izazove pobačaj, slab rast fetusa, smanjen rast bebe nakon porođaja zbog nedostatka specifičnih aminokiselina koji su važni u metabolizmu i funkciji ćelija. 

Izvori

Ipak, ne savetuje se suplementacija proteina putem proteinskih šejkova i sličnih proizvoda. Zdravi izvori proteina su posno meso, živina, riba, mahunarke, orašasti plodovi i puteri, jaja.

Manjak zdravih masti

Važnost

Zdrave masti su neophodne da bi se obezbedio bebin rast i razvoj. Preporučuje se da se ipak ograniče zasićene i trans masti.

Rizici

Većina trudnica sa malom telesnom masom imaju normalnu trudnoću, ali su ipak povećani rizici od pobačaja, prevremenog porođaja i rađanje bebe sa malom telesnom masom. Takođe, veći je rizik od infekcija tokom trudnoće.

Izvori

Umesto toga, birajte nezasićene masti, a najbolji izvori su: maslinovo ulje, ulje repice i druga biljna ulja, orašasti plodovi, semenke, avokado i losos.

Manjak ugljenih hidrata

Važnost

Dovoljan unos ugljenih hidrata osigurava dovoljno energije za rast i razvoj bebe, ali i kasnije za dojenje.

Rizici

Dijete bazirane na niskom unosu ugljenih hidrata se ne preporučuju u trudnoći, jer mogu nepovoljno da utiču na rast i razvoj bebe. 

Izvori

Ipak, savetuje se izbegavanje nezdravih, rafinisanih ugljenih hidrata, kao što su belo brašno i šećeri. Najbolji izvori ugljenih hidrata jesu integralne žitarice, povrće i voće. 

Previše suplementacije može isto biti opasno

Istraživanja su potvrdila da su nedostaci vitamina i minerala manji kod trudnica koje uzimaju suplemente. 

Sa druge strane, postoje slučajevi kada suplementacija dovodi do suficita nekih nutrijenata, najčešće viška folne kiseline i natrijuma.

Unošenje previše mikronutrijenata takođe može biti štetno.

Tako recimo unošenje previše folne kiseline može da zamaskira deficit vitamina B-12. Previše soli može da izazove zadržavanje vode, pa čak i povišen krvni pritisak, koji u trudnoći može biti opasan.

Zato je važno da pre uzimanja suplementacije porazgovarate sa doktorom koji će odrediti i preporučiti vitamine i minerale koje vam zaista trebaju.

Adekvatan plan ishrane, uz odgovarajuću suplementaciju, podržaće kako vaše zdravlje, tako i zdravlje vaše bebe u razvoju.

Izvori:

https://www.healthline.com/health-news/pregnant-women-arent-getting-the-vitamins-and-nutrients-they-need#The-bottom-line
https://www.purdue.edu/newsroom/releases/2019/Q2/too-much-sodium,-not-enough-vitamins-and-minerals-in-diets-of-pregnant-women.html
https://www.verywellfamily.com/calcium-needs-during-pregnancy-4580491
https://kidshealth.org/en/parents/moms-nutrients.html
https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/pregnancy-week-by-week/in-depth/anemia-during-pregnancy/art-20114455
https://www.nhs.uk/conditions/vitamin-b12-or-folate-deficiency-anaemia/complications/
https://www.theguardian.com/lifeandstyle/2015/dec/07/pregnant-mothers-and-the-dangers-of-iodine-deficiency
https://www.babycenter.com/pregnancy/diet-and-fitness/iron-in-your-pregnancy-diet_1468#:~:text=Iron%20in%20pregnancy%20is%20essential,27%20milligrams%20of%20iron%20daily
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5882021/

Foto: Freepik