Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry.
Simptomi nestajanja mleka - kako da znam da li imam dovoljno mleka?
U OVOM ČLANKU:
U kojim slučajevima nema dovoljno mleka?
Razlozi koji mogu uzrokovati smanjenje količine mleka
VIDEO: Da li građa grudi utiče na uspešno dojenje?
Da li da dohranim bebu formulom?
Nestajanje mleka nakon 6 meseci - odvikavanje od dojke?
Simptomi nestajanja mleka - kako da znam da li imam dovoljno mleka?
Da li imam dovoljno mleka?
Prve nedelje po rođenju bebe
Često pitanje mnogih mama kada počinju da doje jeste da li imaju dovoljno mleka. Dok kod nekih mama mleko doslovno curi u mlazevima, druge mame se pitaju da li ga uopšte imaju, jer ne uspevaju da ga istisnu ili imaju utisak da su im dojke “meke” ili “prazne”.
Najveća briga tada je da mleko nestaje ili da ga nema dovoljno, a nije retko da zbog toga prestanu da doje i prelaze na dohranu bebe formulom.
Ipak, osećaj mekih i praznih dojki je potpuno normalan. Šta više, osećaj da su dojke punije ili teže po pravilu nastupa tek ako niste podojili bebu ili izvukli mleko pumpicom.
Osećaj punoće i težine je ustvari specifičan za prve nedelje i znak da se dojke nisu još uvek “usaglasile” sa bebinom potražnjom. Nakon određenog vremena, obično između bebine 6. i 12. nedelje, protok mleka će početi da se reguliše, a vaše dojke će delovati lakše, ili čak mekane i prazne.
Tada će i mleko prestati da vam spontano curi, u manjoj meri ćete osećati refleks otpuštanja (osećaj strujenja, nadolaženja mleka), a kada se izmalazate primetićete manju količinu mleka.
To ne znači nužno da se produkcija mleka smanjila, već da je vaše telo ušlo u korak sa bebinim potrebama i da više ne proizvodi više mleka nego što treba.
Kako onda da znate da vaše telo prolazi kroz promene koje su normalne, a ne da je u pitanju smanjenje količine mleka?
Najbolji način jeste da pratite tri glavne smernice koje ukazuju da beba DOBIJA dovoljno mleka:
- beba nastavlja da ima uobičajen broj vlažnih pelena (6 do 8 dnevno),
- napreduje na težini i
- deluje zadovoljno i spokojno posle podoja.
U kojim slučajevima nema dovoljno mleka?
Postoji više razloga zašto nema ili deluje da nema dovoljno mleka.
Ponekad, mada retko i uglavnom zbog poznatih zdravstvenih razloga, mamino telo nakon porođaja ne proizvodi dovoljno mleka (više u tekstu ispod).
Ipak, ono što se češće dešava je da bebe ne uspevaju da izvuku dovoljno mleka iz dojki. Najčešći razlog ovome jeste nedovoljno efikasan početak dojenja u prvim danima nakon rođenja. Beba može biti rođena prerano ili je mala, isuviše slaba, pospana ili iz drugih razloga sprečena da sisa.
(nastavak ispod)
Pročitaj još:
- Kada se savetuje dohrana bebe?
- Kako da održim dojenje i povremeno dohranjujem bebu?
- Tehnika izmlazanja mleka - od A do Š
Da bi podoj bio efikasan, važno je da beba pravilno uhvati dojku. Kod nepravilnog hvatanja dojke, beba ne izvlači dovoljno mleka iz dojke, pa se ne šalje ni dovoljno jak signal majčinom telu da pojača produkciju mleka.
Ovakvi izazovi se uglavnom uspešno rešavaju uz pomoć stručnog osoblja u porodilištu, pa i kasnije, u prvim danima po dolasku iz porodilišta, uz pomoć patronažne sestre.
Kada beba ima oko 3 meseca, proizvodnja mleka više ne zavisi od maminih posporođajnih hormona, već nju počinje da kontroliše dinamika pražnjenja, odnosno bebino sisanje, što je telo “naučilo” u ranim nedeljama dojenja.
Ako beba nije redovno sisala u prvim nedeljama po rođenju, produkcija mleka kasnije može početi da se smanjuje, jer nije bilo dovojlno stimulansa koji bi usaglasili proizvodnju mleka sa bebinim potrebama.
Razlozi koji mogu uzrokovati smanjenje količine mleka
Postoje faktori koji objektivno mogu prouzrokovati smanjenje produkcije mleka, ili otežati uspostavljanje laktacije. Neki od njih su sledeći:
RAZLOZI KOD DETETA
1. Dohrana (suplementacija) - Proizvodnja mleka direktno zavisi od toga koliko dugo i koliko često beba sisa. Ako želite da nastavite da dojite, važno je da stimulišete proizvodnju mleka time što ćete nastaviti redovno da se izmlazate, svaki put kada bebi dajete dohranu. Ako ovo ne radite, vremenom će snabdevanje prirodno početi da se smanjuje.
2. Striktna satnica hranjenja - satnica može pomoći roditeljima, ali nije uvek usaglašena sa bebinim potrebama. Hranjenje bebe po satima ne prati prirodan ritam bebe, već je ovaj ritam veštački nametnut. Iako planiranje bebinih obroka po satima može u početku delovati kao dobra odluka, kasnije može smanjiti hormonske receptore koji se stvaraju u početnim nedeljama dojenja. Davanjem bebi da se hrani na zahtev, a ne po satnici, omogućavate da se ritam podoja prirodno reguliše i uskladi sa potrebama vaše bebe.
3. Pospana beba - Neke bebe su prirodno mirnije, pa možda ne odaju tako lako znake da su gladne. Ili su pospanije, pa mogu i da prespavaju obroke. Ako u dužem periodu ne podojite bebu (kod mlađih beba čak i preskakanje jednog obroka), to može dovesti do zadržavanja mleka u dojkama što šalje signal telu da uspori proizvodnju mleka. Zato je važno da bebu budite za podoje, bar dok ne povrati svoju težinu na rođenju.
4. Hranjenje na jednoj dojci - Davanjem bebi da se hrani samo na jednoj dojci po podoju je u redu ako je laktacija uspešno uspostavljena i vaša beba napreduje. Ali ako želite da povećate snabdevanje ili se brinete što beba ne dobija dovoljno na težini, važno je da joj nudite obe dojke pri svakom podoju.
5. Zbunjivanje bebe flašicom ili cuclom - Flašice i cucle imaju drugačiji oblik i teksturu od dojke i bradavice. Beba može pokušati da na isti način izvlači mleko iz dojke, što može dovesti do neefikasnog sisanja i posledično smanjenja produkcije mleka.
6. Ostali faktori kod bebe:
- Kratak frenulum (podvezan jezik)
- Smanjeni mišićni tonus
- Neefikasno sisanje (zbog raznih stanja, kao što su prevremeno rođenje, žutica, nepravilno hvatanje dojke, dejstvo lekova koje mama prima, infekcija…)
- Razdvojenost od majke
Retke su situacije da mama ne proizvodi dovoljno mleka. Ipak, faktori koji mogu (ali i ne moraju uvek) uticati na produkciju mleka su:
- Zadržavanje placente nakon porođaja
- Postpartalna hemoragija (veliki gubitak krvi posle porođaja)
- Anemija
- Hipotiroidizam (smanjena funkcija štitne žlezde)
- Operacije dojki
- Povrede dojki
- Hormonski problemi (kao PCOS)
- Pojedini medikamenti (kao hormonska kontracepcija)
- Hipoploazija dojki (smanjeno žlezdano tkivo)
Simptomi nestajanja mleka
Razlozi zbog kojih možete pomisliti da nema dovoljno mleka
Simptom 1: Ne osećam refleks otpuštanja mleka
Ako ne osećate otpuštanje mleka, to ne znači nužno da nešto nije u redu. Možda ga jednostavno ne primećujete ili ste ga možda osećali u prvim nedeljama, a zatim manje tokom vremena. Ipak, ukoliko ne osećate optuštanje mleka i ne primećujete znake da beba lepo jede tokom podoja, trebalo bi da se posavetujete sa laktacijskim savetnikom ili drugim stručnjakom za dojenje. Znaci tokom podoja koji ukazuju da beba lepo jede su:
- osećaj golicanja i strujanja u dojkama
- curenje mleka na drugoj dojci na kojoj beba ne sisa
- vidite i čujete da beba guta
- primećujete mleko u uglovima bebinih usta
- blag bol u donjem stomaku, sličan menstrualnom, naročito u prvim nedeljama dojenja
Simptom 2: Imam mekane dojke
Ukoliko dojke deluju mekše nego pre ili ukoliko više nemate spontana curenja, to takođe ne mora da ukazuje na manju produkciju mleka. Neke mame nikad ne iskuse spontano curenje mleka, a kod onih koje je to bilo prisutno, najčešće posle 6. nedelje to počinje da se smanjuje. Ovo je obično samo znak da se telo priviklo na dojenje. Ipak, ukoliko nikad nemate osećaj punih grudi pre i osećaj praznih grudi posle podoja, ili ga imate retko, ovo može ukazati na problem sa snabdevanjem mleka. U tom slučaju, posavetujte se sa stručnjakom za laktaciju.
Simptom 3: Mala količina mleka prilikom izmlazavanja
Kada se izmlazate da biste utvrdili koliko mleka možete da izvučete, može vam se činiti da je ta količina mala. Međutim, ruka ili pumpica ne izvlače mleko tako efikasno kao bebino sisanje, pa vam ovo može dati lažni uvid u količinu mleka koje vaše telo stvara.
Simptom 4: Male dojke
Ne mora da znači da imate manje mleka ako su vam grudi male. Veličina grudi nema puno veze sa količinom mleka koje mlečne žlezde luče. Ukoliko su vam grudi rasle tokom puberteta, i ponovo rasle tokom trudnoće, malo je verovatno da nemate dovoljno žlezdanog tkiva za proizvodnju mleka.
Simptom 5: Beba često traži da jede
Beba će nekad želeti da sisa na svaka 2 sata, ali takođe će nekad želeti da sisa i na 20 minuta ili 45 minuta. Ako prolazi kroz razvojni skok, možda će želeti da jede na svakih sat vremena nekoliko dana. Takođe, beba ponekad može više puta sisati za redom, pa zatim odspavati duži period (što se uglavnom dešava uveče). To je potpuno normalno i ne mora ukazivati na smanjeno snabdevanje mleka.
Simptom 6: Beba neće da spava nakon podoja
Bebe se često uspavaju tokom podoja, a zatim se probude čim ih stavite u krevetac. To je zato što su bebe najsrećnije na vašim grudima. Mnoge bebe takođe vole da imaju mali odmor, da dremnu i zatim se probude i nastave da se hrane. Ovo je potpuno normalno.
Simptom 7: Beba uzima dohranu nakon podoja
Ne mora da znači da nemate dovoljno mleka ako beba nastavi da pije iz flašice odmah nakon podoja. Refleks sisanja je toliko snažan da će beba nastaviti da uzima mleko kada joj stavite flašicu u usta, čak i ako joj je stomačić pun.
VIDEO: Da li građa grudi utiče na uspešno dojenje?
Da li da dohranim bebu formulom?
Ako pokušavate da uspostavite laktaciju, a brinete se da beba ne ostane gladna, možete joj dati dohranu alternativnim načinom hranjenja, kao što je kašikica ili čašica, radije nego flašica. Posavetujte se sa laktacijskim savetnikom koji će vam pomoći da utvrdite da li i zašto postoji problem u snabdevanju mlekom.
Ponekad će povremena dohrana formulom biti neophodna, ali i dalje postoje načini da izbegnete neželjeni prekid dojenja. Uz pomoć laktacijskog savetnika ili drugog stručnjaka za dojenje, možete napraviti plan kojim ćete povećati produkciju mleka, postepeno smanjujući dohranu.
U slučaju da beba treba da nastavi sa redovnom dohranom, i dalje postoje načini da održite, čak i ponovo uspostavite dojenje (relaktacija).
Pročitaj još:
Trudite se da u ovom procesu ostanete pozitivni i da održite samopouzdanje. Potražite pomoć, budite u kontaktu sa odabranim stručnjakom ili laktacijskim konsultantom, koji će vam dati svu potrebnu podršku.
Nestajanje mleka nakon 6 meseci - odvikavanje od dojke?
Važno je znati da nije uobičajeno da se beba sama odvikava od dojke pre navršenih godinu i po dana ili dve godine. Pre ovog uzrasta inicijativa odvikavanja dolazi isključivo od majke koja više ne može ili ne želi da doji.
Ipak, to ne znači da majke često ne misle (pogrešno) da upravo beba više ne želi da sisa. Razlozi za ovo mišljenje mogu biti razni:
1. Smanjena produkcija mleka
Ako je došlo do smanjenje proizvodnje mleka, to će dovesti do toga da beba postane manje zainteresovana za dojenje, što opet vodi daljem smanjenju produkcije.
U ovoj situaciji, beba će možda više postati zainteresovana za flašicu, jer jednostavno dobija više mleka.
Postoji više razloga koji mogu da dovedu do nestajanja mleka nakon 6 meseci:
- dojenje po satnici ili drugi faktori koji smanjuju učestalost podoja (npr. učestala upotreba cucle)
- brzo mršavljenje - ako mama unosi premalo kalorija, to može uzrokovati smanjenje produkcije mleka
- lekovi ili biljni preparati koji smanjuju produkciju mleka (npr. kontraceptivne pilule)
- rano uvođenje čvrste hrane (pre 6 meseci)
- previše brzo povećanje količine čvrste hrane
2. Normalne razvojne faze
Uobičajeno je i normalno da beba pokazuje smanjenu zainteresovanost za dojenje u nekom periodu nakon 6 meseci. U pitanju je samo razvojna faza, a ne indikacija da beba želi da prestane da sisa.
Tako na primer, starije bebe su više zainteresovane za ono šta se dešava u okruženju i žele da aktivno učestvuju u tome.
Ako beba recimo često dobija šolju ili flašicu, može joj biti interesantnije da pije krećući se okolo, nego da sedi mirno dok sisa.
Beba takođe može biti manje zainteresovana da sisa tokom razvojnih faza kao što su puzanje, hodanje, nicanje zubića ili bolest.
Majke ovo često protumače kao znak da je beba spremna da se odvikne od dojenja, a ne da je u pitanju samo prolazna faza.
Izvori:
www.verywellfamily.com
www.babycenter.com
abm.me.uk
breastfeedingusa.org
kidshealth.org
www.stanfordchildrens.org
www.laleche.org.uk
lllusa.org
