U čemu se ogleda značaj pričanja i čitanja odojčetu?

U OVOM ČLANKU:

Čulo sluha bebe u materici

Zašto bebe vole da slušaju?

Bebin sluh

Postoji tema koja je jako dugo držala pažnju svim istraživačima koji se interesuju za uticaj prenatalnog perioda na period nakon rođenja - u pitanju je čulo sluha kod još uvek nerođenih beba. Ono što i dalje ostaje predmet velike polemike jeste da li beba u materici može razlikovati određene zvukove.

Čulo sluha bebe u materici

Ono što jeste dokazano je činjenica da je sluh bebe unutar materice delimično razvijen u 20. nedelji trudnoće, dok u periodu između 36. nedelje i 40. nedelje on postaje u potpunosti operativan.

Većinu trudnica muči enigma da li beba unutar materice može da ih čuje i da li određeni zvuci, poput majčinog glasa, mogu da umire bebu, kao i da li ona uopšte pravi razliku između pojedinih zvukova ili su za nju to samo šumovi. Ovo je mnoge naučnike i istraživače podstaklo na sprovođenje mnogobrojnih eksperimenata u nadi da će otkriti odgovore na ova pitanja. Danas, uz pomoć naprednije tehnologije, dokazano je da bebe reaguju na akustične nadražaje i to se prvenstveno može dokazati kroz praćenje promena u frekvenciji rada srca i elektroencefalograma (EEG-a) - koji prati aktivnosti neurona u mozgu.

Što se tiče razlikovanja pojedinih zvukova, mnogi stručnjaci smatraju da se sva prenatalna iskustva itekako odražavaju na dalji razvoj bebe u natalnom periodu, stoga su uvereni da beba u materici itekako može razlikovati različite frekvencije različitih izvora zvuka. Tako se i došlo do zaključka da ljudski glas svojom frekvencijom deluje umirujuće na bebu u materici i da beba itekako može razlikovati frekvencije poznatog i nepoznatog glasa. To nas ciljano dovodi do zaključka da majka sa bebom gradi odnos mnogo pre njenog rođenja.

Međutim, ako se zanemari ova grupa stručnjaka koja nesumnjivo tvrdi da je ovakav scenario realan, postoje i oni koji pokušavaju da sagledaju situaciju u odnosu na faktore koji ograničavaju akustične sposobnosti bebe dok je u materici. Naime, oni smatraju da beba ne može imati toliko velike akustične moći s obzirom na činjenicu da 9 meseci provodi u veoma bučnom okruženju. Beba je sve vreme boravka u materici okružena zvucima i šumovima majčinih organa, proticanja krvi kroz arterije i ostalih procesa koji se normalno dešavaju u ljudskom organizmu. Takođe smatraju da su akustične sposobnosti beba u materici ograničene zbog plodove vode koja se gomila u srednjem uhu i koja dodatno otežava prijem nadražaja iz spoljašnje sredine.

To naravno ne treba da obeshrabri majke u odluci da pričaju ili čitaju svojoj nerođenoj bebi. Svakako da je majčinski instinkt bitniji i relevantniji od bilo koje nauke, stoga trudnice treba da slušaju svoj glas i glas svoje bebe.

Evidentno je da bebe mogu čuti određene zvukove iz spoljašnjosti, ali koliko oni zaista utiču na nju u periodu nakon rođenja i dalje ostaje misterija. O mogućem uticaju muzike na bebu u materici pročitajte u članku: Da li beba u materici reaguje na zvuk muzike?

Zašto bebe vole da slušaju?

Ono o čemu se može sa sigurnošću pričati to je natalni period, tj. interesovanje bebe za glasove nakon rođenja. Dokazano je, a i to svaka mama može potvrditi, da bebe obožavaju da slušaju. Nijedan šum, niti jedan zvuk iz okruženja može da privuče pažnju bebe kao što je to slučaj sa ljudskim glasom. I prirodna reakcija svake bebe je da pogledom prati izvor tog glasa.

Ženski glas definitivno budi veću pažnju kod bebe nego kada je u pitanju muški glas. To je zato što je ženski glas po prirodi viši od muškog, a neki pak smatraju da je to zato što dete prepoznaje majčin glas sa kojim se upoznalo još u prenatalnom dobu. Svakako je tačno da bebe tokom prvih meseci ne obraćaju pažnju na sadržinu reči koje su im upućene, već na ton i visinu kojima su one izgovorene.

Svako ko se obrati bebi, a posebno ukoliko je to poznata osoba, tj. osoba čiji glas beba prepoznaje, može primetiti da je prirodni instinkt bebe da odgovori na taj glas i započne komunikaciju sa njim. U početku će to biti neverbalni znakovi poput pogleda, pokreta ruku ili nogu, kasnije i osmeh. Iz toga možemo zaključiti da je u osnovi svakog ljudskog bića želja za interakcijom, komunikacijom, kakva god ona bila. Više o ovoj temi pročitajte u članku: Počeci komunikacije između bebe i roditelja.

Beba će vremenom napraviti selekciju poznatih i nepoznatih glasova, prijatnih i neprijatnih, i prema poznatim i prijatnim će pokazati privrženost i poverenje. Nakon baze glasova, beba će formirati i bazu karakterističnih zvukova koje će povezivati sa događajima čiji su pratioci. Na taj način se beba polako upoznaje sa svetom oko sebe.

Vremenom će beba određene reči, koje odrasli izgovaraju kada joj se obraćaju ili kada se obraćaju jedni drugima, vezivati za pojedine situacije ili predmete i te reči će postepeno u bebinoj glavi dobijati smisao.

Ono što je bitno napomenuti jeste da beba neće uvek biti raspoložena za glasove i zvukove. Nekada će okretati glavu od izvora glasa ili zvuka i blokiraće ih. Ovo je sasvim normalna pojava. Mogućnost ignorisanja akustičnih nadražaja iz okoline posebno je važna za period dok beba spava. Više o tome pročitajte u članku: 5 stvari koje niste znali o bebinom snu.

Znajte da kada se obraćate bebi, ukoliko je ona u tom trenutku zainteresovana za prijem akustičnih nadražaja, činite je srećnom. Glas ljudi ne budi samo pažnju kod bebe, već čistu radost. Već smo napomenuli da odojče ne razume sadržinu naših reči, ali itekako prepoznaje emociju u njihovom izgovoru koja se ispoljava kroz boju, visinu i ton. Kada se obraćate bebi, vi u tom trenutku podstičete njenu inicijativu da reaguje, da dela, da bude aktivna. Stoga, nemojte da potcenjujete vašu ulogu u razvoju bebinog govora, već ponosno dajte svoj doprinos i budite sigurni da će se to isplatiti.