Stres, nervoza i plakanje u trudnoći

Kažu da stres i trudnoća idu "ruku pod ruku". Nje ni čudo, s obzirom da je drugo stanje upravo to - ogromne promene koje uzrokuju i značajne emotivne turbulencije.

Raspon emocija može se kretati od sreće i uzbuđenja do brige, anksioznosti, pa čak i depresije.

U ovom tekstu možete se informisati šta sve može izazvati stres u trudnoći, kakav je njegov uticaj na trudnoću i bebu, kako da ga umanjite, a kada je vreme da potražite stručnu pomoć.

Plakanje u trudnoći

Ako zaplačete gledajući reklamu, nemojte misliti da nešto nije u redu sa vama. Mnoge trudnice imaju iste reakcije i znajte da definitivno niste same. Postoji mnogo razloga zašto žene češće plaču kada su u drugom stanju, a mogu biti u pitanju i fiziološki i emocionalni razlozi.

Neke trudnice imaju iznenadne epizode plakanja samo u prvom trimestru, dok kod nekih one nastavljaju da se javljaju i tokom cele trudnoće.

Plakanje u prvom trimestru se smatra uobičajenim “simptomom” trudnoće. U ranoj trudnoći nastupaju nagle promene u sekreciji hormona. Povišeni nivoi progesterona i estrogena imaju jak uticaj na raspoloženje, često uzrokujući nervozu, uznemirenost i tugu.

Pored toga, ne treba umanjiiti činjenicu da je trudnoća ogromna promena u životu, koja nosi sa sobom značajnu promenu svakodnevnog života i obaveza.

Zbog svega navedenog, epizode plakanja su odraz naglašene emotivnosti u ovom periodu života, i mogu biti izazvane osećanjem ekstremne radosti i sreće, ali i straha i brige.

Stres u trudnoći

Koliko god da ste želele bebu i planirale trudnoću, to vas neće lišiti povremenog stresa. Fizičke promene, hormonske fluktuacije, briga o budućoj bebi, posete doktoru i testiranja, turbulencije na poslu, u porodičnim odnosima, odnosima sa starijom decom, su sve uobičajeni okidači stresa (i plakanja) u trudnoći.

Evo nekih najčešćih uzroka stresa i briga tokom drugog stanja. 

Prva trudnoća

Ukoliko ste prvi put u drugom stanju, verovatno brinete da li će trudnoća proteći u redu, da li se beba pravilno razvija, kako će proći porođaj i da li ćete na adekvatan način moći da se brinete o bebi.

Ove brige su sasvim normalne i uobičajene, i prevazilaze se podrškom partnera i bliskih ljudi, kao i informisanjem na pravim izvorima.  

Stres od prethodnog porođaja

Sa druge strane, ukoliko ovo nije prva trudnoća, možete biti pod stresom zbog nekog pređašnjeg negativnog iskustva kao što je pobačaj ili težak porođaj. 

Stres zbog finansijske situacije

Česte su i brige finansijske prirode, naročito ukoliko imate više dece, nezaposleni ste ili podstanari.

Stres može biti pojačan i ukoliko ste samohrana majka ili nemate podršku bliskih ljudi u okolini.

Rizična trudnoća

Ukoliko je u pitanju visokorizična trudnoća, stres se takođe pojačava, a jedan od načina da ga držite pod kontrolom jesu redovne kontrole kod doktora koji vam vodi trudnoću i pridržavanje preporuka koje dobijate od doktora.

Ostali uzroci stresa i depresivnih stanja

Uzroci stresa mogu biti perinatalna depresija, genetika, istorija bolesti odnosno ranija depresivna stanja i epizode, stresni životni događaji, porodično nasilje, emotivne traume, kao i neke hormonalne bolesti kao što su bolesti štitnjače.

Uticaj i posledice stresa na trudnoću i bebu

Kada je reč o uticaju stresa na trudnoću i zdravlje bebe, treba praviti razliku između svakodnevnog stresa s kojim se svi redovno susrećemo,  i konstantnog stresa uzrokovanog težim okolnostima.

Dobra vest je da određeni nivo stresa ne utiče na bebu, jer sama posteljica proizvodi enzime koji štite plod od previše kortizola - hormona koji se luči u stresnim situacijama.

Uobičajeni stresovi na poslu, u porodičnim odnosima, u saobraćaju, ili ostali svakodnevni stresovi sigurno neće uticati na bebu.

Ipak, stalna razdražljivost, anksioznost, briga ili tuga, mogu uticati na bebu.

Ovakva stalna osećanja mogu pre svega poremetiti zdrav životni stil koji je veoma važan za održavanje zdrave trudnoće. Neredovni obroci, nekretanje, nedovoljno sna i nezdrave navike, kao što je pušenje ili alkohol se takođe mogu odraziti na zdravlje bebe.

Istraživanja su povezala konstantan visok nivo stresa sa prevremnim porođajem, malom težinom bebe na porođaju, kao i sa kasnijim usporenim razvojem. Deca čije su mame bile izložene velikoj količini stresa tokom trudnoće, takođe mogu imati probleme sa ponašanjem u detinjstvu, posebno pubertetu.

5 načina za prevazilaženje stresa u trudnoći

1. Recite stop negativnim mislima

Podsetite sebe da strahom nećete ukloniti uzrok stresa. Pokušajte da skrenete misli tako što ćete se angažovati drugim stvarima u kojima uživate, koje su produktivne i koje vas opuštaju.

Razgovarajte sa bliskim ljudima o tome šta vas brine, ili se posavetujte sa stručnjakom. 

Promenite fokus sa svojih trenutnih osećanja na sve dobro i produktivno što možete da uradite, bilo za sebe bilo za druge. I mali napor u ovom pravcu će vam dati veliko rasterećenje.

Nađite aktivnost koja će vam odmah skrenuti misli ili doneti neki predah. To može biti sve, od šetnje po svežem vazduhu, do recimo čišćenja frižidera ili pripreme ormana za bebine stvari.

2. Vodite računa o telu

Umerena fizička aktivnost poput šetnje, plivanja, meditacije ili joge za trudnice mogu vas odmah osloboditi nagomilanog stresa i doneti svetliji pogled na stvari.

Zdravom, izbalansiranom ishranom sa unošenjem dovoljno vode, napravili ste veliku stvar i za bebu i za sebe.  Zdrave navike u ishrani čine da se bolje osećate, a samim tim će vam se podići energija, elan i raspoloženje.

Uz to, sama svest o tome da na taj način brinete ne samo o sebi, već i o svojoj bebi, doneće vam osećaj kontrole i ispunjenosti.

3. Ne zaboravite na važnost sna

Premalo sna podiže hormone stresa. Potrudite se da svake noći obezbedite sebi bar 7 do 9 sati sna. Tokom dana dozvolite sebi pauzu od dnevnih obaveza radi kratkog, okrepljujućeg sna. 
 

Pročitaj još:

• Kakve snove možete očekivati u trudnoći?

4. Pripremite se za porođaj

Porođaj je mnogim trudnicama najveći strah. Uz to, tu su i brige kako ćete se snaći sa bebom i sa svim odgovornostima i obavezama koje roditeljstvo donosi.

Prava informisanost i upoznavanje do detalja sa svime što vas čeka, najbolje će vas osloboditi straha. Razgovarajte sa drugaricama, mamom ili sestrom koja je već prošla kroz isto.

Dobra opcija su i školice roditeljstva. Na ovakvim edukacijama upoznaćete se sa svim fazama porođaja i naučiti kako da se najbolje fizički pripremite. Takođe ćete dobiti i brojne savete o nezi bebe u prvim nedeljama i mesecima, a imate priliku i da postavite pitanja raznim stručnjacima sa kojima se inače ne biste susreli.

Samo saznanje da niste sami i da su kroz isto prošle i prolaze milione žena na svetu, doneće vam smirenost. Fokusirajte se pri tom na pozitivna iskustva. Shvatićete da postoje sve šanse da će i kod vas proći sve u najboljem redu.

5. Družite se

Okupite oko sebe drage ljude i uživajte u njihovoj pažnji. Ne postoji puno stvari koje tako okrepe duh i podignu raspoloženje kao što je druženje ili neka lepa zajednička aktivnost.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Ako osećate da plakanje, tuga ili anksioznost koju osećate nije samo hormonske prirode, ako uhvatite sebe da ste najvećim delom vremena neraspoloženi ili vam je teško da se nosite sa svakodnevnim obavezama, posavetujte se sa stručnjakom.

Nikad ne uzimajte lekove za smirenje u trudnoći na svoju ruku. Ukoliko smatrate da ne postoji drugi način da se oslobodite negativnih osećanja, zakažite konsultacije.

Nekad je dovoljan i jedan razgovor sa stručnjakom da promenite gledište tako da bude pozitivnije. Ukoliko se zajedno složite da vam je potrebno, doktor će vam prepisati odgovarajuću terapiju lekovima koji su bezbedni za vas i bebu.

Izvori:
https://www.pregnancybirthbaby.org.au/stress-and-pregnancy
https://www.whattoexpect.com/pregnancy/ask-heidi/stress-during-pregnancy.aspx
https://www.tommys.org/pregnancy-information/im-pregnant/mental-wellbeing/5-ways-survive-stress-pregnancy