Šta su zvanične preporuke o mlečnoj ishrani bebe?

Šta ako dojenje nije moguće?

Sličnosti i razlike između majčinog mleka, formule i kravljeg mleka

Koje mleko davati detetu nakon 12 meseci?

Kada je bezbedno preći na kravlje mleko?

Koje mleko se preporučuje od  2. do 3. godine deteta?

Ostala životinjska i biljna mleka - koje se i kada preporučuje za decu?
 

Šta nakon dojenja - koje mleko je najbolje za bebu?

Kao roditelji, uvek želimo da osiguramo da naše dete dobija najzdraviju hranu koja će mu obezbediti pravilan rast i razvoj.

Jedno od najčešćih pitanja roditelja jeste koje mleko beba treba da nastavi da pije, i u kojoj količini, nakon dojenačkog perioda - što je za neku decu uzrast od 6 meseci, za neku 12, a za neku 2 godine.

nastavak ispod

Šta su zvanične preporuke o mlečnoj ishrani bebe?

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje isključivo dojenje u prvih 6 meseci.

Nakon uvođenja čvrste hrane treba nastaviti sa dojenjem bar do prve, a idealno do druge godine života ili dok god dete želi.

Majčino mleko je najbolje za imunitet.

Naime, pored idealnog sastava nutritivnih materija, majčino mleko sadrži i antitela za borbu protiv raznih infekcija.

Najviše antitela ima u kolostrumu, mleku koje se luči u prvim danima po porođaju, za novorođenče koje je tek došlo na svet.
 

Ali majčino mleko nastavlja da ostvaruje zaštitna svojstva i u daljem periodu, sve dok se dete  doji.

Antitela koje beba dobija kroz dojenje štite bebu od svih infekcija koje je mama imala u prošlosti, ali i tekućih infekcija koje može da ima.

Majčino mleko deluje i kao probiotik, jer podržava zdravu mikrobiotu kod bebe. Na ovaj način, beba ne samo da je zaštićena od infekcija, već se u velikoj meri smanjuje rizik od alergija, astme, gojaznosti i drugih hroničnih stanja.

Majčino mleko sadrži proteine, šećere, masnoće, čak i bela krvna zrnca koja takođe pomažu u suzbijanju infekcija.

Ovakav sistem zaštite koje donosi dojenje, formira osnovu za zdrav imuni sistem koji će štititi dete i nakon što se period dojenja završi.

Šta ako dojenje nije moguće?

Ukoliko dojenje iz bilo kog razloga nije moguće, druga najbolja opcija jeste adaptirano mleko za bebe, koje treba da bude jedina bebina ishrana do navršenih 6 meseci.

U periodu od 6 meseci do godinu dana, u nedostatku mogućnosti dojenja, adaptirana formula nastavlja da bude osnovna namirnica koja podržava bebin rast i razvoj.

nastavak ispod

PR tekst
 

Aptamil Pronutra 3&4 za decu iznad godinu dana

Vaš dete raste iz dana u dan i morate biti spremni za sledeći korak!

Nakon što vaša beba postane mao dete, nastavlja da se upoznaje sa svetom oko sebe. Stiče nova iskustva, otkriva nova mesta, upoznaje se sa drugom decom svog uzrasta.

Imunološki sistem vašeg deteta se stalno menja, prilagođava i jača kao odgovor na te spoljne faktore. Kao roditelj, možete podržati njegov imunološki sistem pružanjem zdrave, uravnotežene ishrane. Aptamil Pronutra 3&4 za decu iznad godinu dana vas podržava i u ovom periodu**, uveravajući vas da se imunitet vašeg deteta razvija kontinuirano, i da se i njegove kognitivne funkcije razvijaju pravilno.

ne samo to, vaše dete sada raste veoma brzo - u prve tri godine telo vašeg mališana se udvostručuje po veličini, a 5 puta povećava po težini. To znači da mu je potrebno 3 puta više gvožđa, 3 puta više kalcijuma i 4 puta više vitamina D u odnosu na odrasle, a to može dobiti samo zdravom i uravnoteženom ishranom.

Intuitivno, mnogi roditelji se okreću kravljem mleku kao dobroj nutritivnoj podršci za svoje dete, ali iako kravlje mleko može biti dobro za odrasle i stariju decu, ishrana mališana zahteva više hranljivih materija da podrži njihov brz razvoj.

Na primer, kravlje mleko sadrži visok nivo proteina, ali ima nizak nivo vitamina i minerala (uključujući gvožđe) i ne sadrži probiotička vlakna. Aptamil Pronutra 3&4 je napravljen po meri dece iznad godinu dana, podržava specifične nutritivne zahteve za njihov razvoj i sadrži:

Nutritivna vlakna (HMO i GOS/FOS):

Oligosaharid majčinog mleka 3’-GL. 3’-GL potiče iz našeg jedinstvenog procesa

- GOS/FOS oponaša strukturu oligosaharida koji se nalaze u majčinom mleku

Kalcijum doprinosi normalnom razvoju kostiju

Vitamini C i D doprinose normalnoj funkciji imunološkog sistema

Obezbedite da vaše dete dobija vitamine i minerale*** koji su mu potrebni za napredni rast i razvoj kako biste mogli opušteno i sa radošću da pratite svaki njegov sledeći korak.

Sličnosti i razlike između majčinog mleka, formule i kravljeg mleka

Sličnosti između formule i majčinog mleka su u tome da oba detetu daju energiju, hidrataciju i nutrijente, a beba će zdravo rasti i razvijati se sa oba ova napitka.

Ipak, bez obzira na dostignuća u tehnologiji proizvodnje, formule za bebe i dalje nisu ni blizu po koristima koje majčino mleko ima.

Majčino mleko je toliko kompleksno, menja se i adaptira u skladu sa bebinim potrebama, u zavisnosti od pola bebe, godišnjeg doba, trenutnog bebinog zdravlja, … Ni jedno drugo mleko biljnog ili životinjskog porekla nema tu idealnu “specifikaciju”.

Adaptirana formula se kreira od procesiranog kravljeg mleka, u koje se dodaju stabilizatori, ali i brojni drugi sastojci i hranjive materije koji su prilagođeni uzrastu deteta i obezbeđuju da dete lako vari obroke i dobija sve što mu je potrebno za zdrav rast i razvoj.

Kravlje mleko, bilo sveže ili pasterizovano, sadrži brojne nutrijente, ali po svom sastavu nije bezbedno za odojče. Da bi se učinilo bezbednim za  bebu, kravlje mleko mora da prođe kroz intenzivno procesiranje, kako bi se dalo bebi u vidu mlečne formule.

Koje mleko davati detetu nakon 12 meseci?

Nakon prve godine, beba se sve više oslanja na hranjive materije iz raznovrsne ishrane, a majčino mleko i adaptirana formula više nisu osnovni izvor nutricije kod dece.

Ipak, mleko i dalje nastavlja da bude važna namirnica koje detetu obezbeđuje brojne važne mikroelemente.

Ukoliko je moguće, savetuje se da se nastavi sa dojenjem i nakon godinu dana. Ukoliko se, pak, dojenje završilo - prednost je na adaptiranoj formuli u odnosu na kravlje mleko.

Zbog čega?

Pre svega, deca u ranim godinama ne mogu tako lako da vare kravlje mleko kao što mogu majčino mleko ili formulu.

Kravlje mleko sadrži mnogo više proteina koji mogu da opterete bebine bubrege u razvoju, ali i da povećaju rizik od gojaznosti u kasnijim godinama.

Kravlje mleko ne sadrži dovoljne količine gvožđa, vitamina A, C i D, kao i drugih nutrijenata koje su važne za bebin razvoj.

Adaptirana mlečna formula sadrži optimalan odnos važnih nutrijenata, skrojen prema uzrastu deteta.

To je naročito važno kada beba tek počinje da isprobava i otkriva nove ukuse i mirise, pa može da se desi da veliki broj namirnica jednostavno odbija.

Vitamini i minerali koji se nalaze u sastavu mlečne formule, mogu obezbediti optimalnu nutriciju u ovom prelaznom periodu, odnosno nastavak mnogih koristi koje je dete dobijalo kroz majčino mleko.

Ipak, ako beba odbija čvrstu hranu, daleko od toga da treba da oslanjate samo na mleko, bilo da je u pitanju majčino mleko ili formula.

Dete će postepeno sve više da se odvikava od mleka kao osnovne namirnice, a nutritivno će najviše početi da zavisi od raznovrsne čvrste hrane. Zato se savetuje da budete uporni sa pokušajima da vaša beba prihvati svaku novu zdravu namirnicu, bez obzira da li nastavlja da sisa ili uzima mlečnu formulu.

nastavak ispod

Pročitaj još:

• 20 neverovatnih koristi dojenja
   
• Kombinovanje dohrane i dojenja
   
• Simptomi nestajanja mleka

Kada je bezbedno preći na kravlje mleko?

Pedijatri uglavnom savetuju da je kravlje mleko (i ostala mleka životinjskog porekla) bezbedno za dete tek u drugoj godini života, kada dovoljno sazri sistem za varenje, kao i imuni sistem.

Ipak, i u ovom uzrastu je važno da beba pije kravlje mleko u umerenim količinama. Ako dete uzima previše kravljeg mleka (dve i više šolje dnevno), a ne uzima druge namirnice bogate gvožđem, povećava se rizik od deficita ovog važnog minerala, što može da izazove anemiju.

Tu je i rizik od alergije na kravlje mleko, što je jedna od najčešćih alergija na hranu kod dece.

Ova alergija je retka kod dojenih beba.

Ako se alergija na kravlje mleko javi dok je dete na standardnoj formuli ili kasnije kada se uvedu mleko i mlečni prozivodi, iz ishrane se u potpunosti moraju izbaciti sve namirnice koje sadrže mleko u bilo kom obliku.

Tada se, kao zamena, najčešće uvode u ishranu posebno kreirane hipoalergene mlečne formule.

Koje mleko se preporučuje od  2. do 3. godine deteta?

U drugoj i trećoj godini života, dete osnovne nutrijente za pravilan rast i razvoj dobija iz raznovrsne ishrane.

Ipak, mleko i dalje ostaje važna namirnica u ishrani deteta koje je u fazi intenzivnog rasta i razvoja.
 

Tako, u jednoj šolji kravljeg mleka, možete naći:

• Vitamin D - čuva zdravlje kostiju, zuba, mišića
• Kalcijum - gradivni element koji podržava razvoj zuba, mišića, kosti i krvi
• Vitamin B12 - pomaže razvoju mozga i nervnog sistema, pomaže u sprečavanju anemije
• Kalijum - podržava razvoj mišića, održava fukncionisanje nervnog sistema
• Proteine - obezbeđuje pravilan rast, važni i u zarastanju tkiva
• Ugljene hidrate - daju energiju za funkcionisanje celog tela
• Riboflavin (vitamin B2) - konvertuje hranu u energiju, podržava rast tela
• Fosfor - mikronutrijent koji učestvuje u izgradnji kostiju, održava zdravlje ćelija i tkiva
• Selen - štiti telo od oksidativnog stresa, ima važnu ulogu u fukcionisanju štitne žlezde i metabolizma
• Vitamin A - pomaže razvoj i zdravlje vida, kao i imunog sistema
• Cink - podržava jak imuni sistem, zdrav metabolizam, pomože zaceljivanje rana,…
• Magnezijum - pomaže u stvaranju proteina, kosti, DNK i podržava optimalan nivo krvnog pritiska
• Tijamin (Vitamin B1) - održava zdrav razvoj nerava, pomaže u razvoju mišića

U jednom obroku mlečne formule možete naći sve ove nutrijente u optimalnom odnosu za uzrast deteta, ali i još neke koje mleku nedostaju:

• Vitamin E - važan antioksidans koji štiti ćelije od oštećenja
• Jod - podržava proizvodnju tiroidnih hormona i promoviše kognitivni razvoj deteta
• Vitamin B6 - pomaže u očuvanju energije, kao i u stvaranju hemoglobina
• Vitamin C - antioksidans, pomaže u jačanju imunog sistema
• Folna kiselina - pomaže u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, podržava zdrav razvoj mozga
• Biotin - promoviše zdravlje kože, noktiju, kose
• Gvožđe - telo koristi gvožđe da unapredi rast i razvoj krvi, kostiju, mišića i važnih moždanih hemikalija.

U formuli se nalaze i brojni drugi sastojci koji je čine što više sličnom majčinom mleku.

Zbog nutricije koju obezbeđuje adatpirana formula, i dalje stoji prednost formule nad kravljim mlekom, naravno ukoliko se dojenje završilo.

Ostala životinjska i biljna mleka - koje se i kada preporučuje za decu?

SOJINO MLEKO

Sojino mleko se ne preporučuje kako bebama, tako ni maloj deci. Ovo mleko ne sadrži vitamin B12, kalcijum, vitamin D, a nema ni dovoljno masnoće. Takođe, smanjuje apsorpciju kalcijuma, gvožđa, cinka, magnezijuma, bakra.

PIRINČANO MLEKO

Pirinčano mleko se ne preporučuje zbog niskog sadržaja proteina, masnoće, kalorija, vitamina i minerala u odnosu na druga mleka. Savetuje se izbegavanje do 5. godine života.

BADEMOVO I OVSENO MLEKO

Bademovo mleko se ne preporučuje zbog sličnih razloga kao i pirinčano, a takođe se ne savetuje do 5. godine, kao ni ovseno mleko.

KOZJE MLEKO

Iako kozje mleko ima veću nutritivnu vrednost od kravljeg mleka, njemu nedostaju folati i vitamin B12. Može se dati detetu nakon 2. godine života, ali ne kao isključivi izbor mleka.

OVČIJE MLEKO

Ovčije mleko se takođe ne savetuje kao jedini izbor mleka, zbog neadekvatnog odnosa nutrijenata. Nakon druge godine je u redu ako povremeno date detetu ovčije kao i kozje mleko, a preporučuje se da budu pasterizovana i punomasna (posavetujte se sa pedijatrom oko procenta masnoće ako je dete gojazno).

PR članak